Прочитај ми чланак

ЈУНАЧКА КУКАВИЦА: Хуља по карактеру покушава издају да претвори у победу

0

Оксиморон, али долази на наплату. Доведен да би раскомадао српство, сад мора да доврши започето. У противном, како је доведен, тако ће бити и одведен. "На нивоу", амбасадорском.

Свеукупни четнички пројекат стварања „Велике Србије“, отпочео је свађом кумова, Шешеља и Драшковића, а завршава се љотићевским дериватом „Мале Србије“ Николића и Вучића. Заједнички именитељ су стотине породица погинулих добровољаца, протерани Срби из Хрватске, протерани Срби са АП КиМ, протерани Срби из БиХ и избрисани Срби у Словенији, Црној Гори и Северној Македонији, спаљена земља, сравњена села и градови, планетарно сатанизовани Срби и надолазећи „Београдски“ пашалук.

А на другој страни медаље узастопних националних пораза су издаја, државни криминал, свеопшта пљачка, самовлашће, плагирање, фолирање, демолирање, иживљавање, педофилија, елитна проституција, партијска канализација и медијска контаминација.

Сумма суммарум – ОН.

Кажу – притиснут америчком чизмом слинавих непријатности, прича се – хистеричне нарави, назван хуљом по карактеру, презнојена кукавица у лицу, похлепан у души, нашао се на косовској ветрометини. Покушава да издају претвори у јуначку победу. Упумпава новац у цркву, не би ли преко земаљских изасланика купио Божији наклон, али му се измиче. Приметили су најзад и попови оно што сви одавно виде – уништење Србије заснива се на одрицању од корена и историје. То му је главна агенда, посећи корене, избрисати историју и културно наслеђе, баш тамо где је највеће.

Пренемагање достиже врхунац, ето и Шпанија ће нас издати, а Грчка је већ одавно. И Израел нас је „неочекивано“ издао. Захуктава се, Словаци и Румуни само што нису, 15. јуни је близу.

Сви су га притисли, али ОН и даље одолева – на бранику већ почињене издаје. Сад му траже тај обећани последњи корак, да потпише, јер све друго је урадио. Ал’ не лези враже, како прећи Рубикон без ноћења у Забели? Подигао је све видљиво и невидљиво да нас убеди да је његово дебело наплаћено морање заправо наше спасење. Светац последњих дана.

Назад не сме, напред цвика, јер не постоји нико коме ће Србија опростити Косово са Метохијом. Издаја није српска опција, па чак ни кад је подржана од неких појединаца из САНУ.

И шта сад? Па удри у руске и кинеске гусле, басирај ружичастим и преливај хепијаном. Телеграфиши, информиши, објективно сатаниши. Замајавај бесмисленим законима и неписменим посланицима, муљај са Уставом. Одуговлачи, завлачи, заплачи, можда се искрцају Марсовци, па се све заборави, а можда се по искрцавању интегришу у напредњаке. Ту би добро легли.

Ко чека тај дочека. Доћи ће тих 5 минута народног весеља.

Давор Калајжић, пензионисани службеник политичке канцеларије специјалног представника УНМИК-а