Прочитај ми чланакСпрема ли се то велики повратак некадашње председнице Југословенске левице Мирјане Марковић, пошто њени кадрови редом грабе државне фотеље, питање је које намеће именовање Милована Бојића, бившег партијског друга Марковићеве, на функцију директора Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње". Он се у политичку орбиту вратио на крилима радикала и њиховог вође Војислава Шешеља.
– Пошто је мој лични лекар именован за директора Института одлучио сам да живим још најмање 40 година – навео је Шешељ на Твитеру.
Бојићев „корак од седам миља“ из левице у крајњу десницу, према речима политичког аналитичара Душка Радосављевића, доказује изреку да су „паре тамо где је власт, а самим тим тамо су и људи за које је звечање новца највећи амалгам“.
Радикали нису опозиција
– Ово именовање показало је још нешто, а то је да Српска радикална странка није опозиција како се представља, већ да су некакве трзавице са СНС-ом, у ствари свађа, у истој породици. Сада су сви подмирени, јер је с повратком на „Дедиње“ Милован Бојић уступио посланичко место Александру Шешељу, сину лидера радикала – оценио је Радосављевић за „Вести“.
Оптужбе застареле
Недавна шала једног новинара да нема мрљу у каријери, па зато не би успео у политици, испоставља се као истина. Миловану Бојићу се судило због оптужби да је од 1995. до 2000. године, као директор Института „Дедиње“, оштетио Институт за тадашњих 450.000 динара. Бојић је најпре био осуђен на десет месеци затвора, а потом је ослобођен оптужбе. Дело злоупотребе службеног положаја и извлачење 60 милиона евра из Мобтела за које се теретио Богољуб Карић је застарело, а апсолутна застарелост ослободила је и Горана Тривана коме се судило за злоупотребу службеног положаја тешку 6,5 милиона динара.
ЈУЛ-овски министар здравља, левичар који се пресвукао у радикалско одело, само је последњи случај из некада црвеног јата које се гнезди и у актуелној власти. Или, како народ каже, који је „продао веру за вечеру“. Александар Вулин, велики левичар у време власти Мирјане Марковић, после политичких промена 2000. године великим салтом је, преко социјалиста, дошао до сопственог Покрета социјалиста, левичарске партије, а онда је ускочио у владу напредњака који се обележавају као десничари! „Леви дешњак“, како су Вулина назвали поједини медији, био је првобитно у Савезу комуниста, па високи функционер ЈУЛ-а, да би од 2012. године упловио у власт са СНС-ом као директор Канцеларије за Косово. Потом је преко фотеље министра рада дошао до места првог човека српске одбране.
Интересантан је и пример Богољуба Карића, још једног кућног пријатеља брачног пара Слободан Милошевић – Мирјана Марковић. Он се у време њихове власти деведесетих година прошлог века бавио само бизнисом, али је у 21. веку одлучио да се опроба и у политичким водама. Као лидер Покрета снага Србије, Карић је 2004. године подржавао Бориса Тадића на председничким изборима, а ове године је у трци за шефа државе свим срцем био уз Александра Вучића. Мада је због судског процеса читаву деценију био у бекству, Карић је 2012. године успео да уђе у коалицији са напредњацима.
Исплативо бити близак власти
Када је Иван Мркић постао шеф дипломатије 2012. године, истичући да је ванстраначка личност, било је оних који су се сетили да је човек који је тада словио као близак оснивачу СНС-а доскорашњем шефу државе Томиславу Николићу увек врло близу политике. Био је шеф кабинета Добрице Ћосића, председника СРЈ, деведесетих је као амбасадор називан „чуваром трезора Слободана Милошевића на Кипру“, а на изненађење јавности 2011. године га је шеф дипломатије Вук Јеремић, који је био кадар Демократске странке, именовао за генералног секретара Министарства спољних послова. Вучић га је 2014. склонио са чела МСП-а, а Микић је прешао на место саветника Томислава Николића у Председништву Србије. Сада је, како се чује, са Николићем и у Канцеларији за сарадњу са Русијом и Кином.
Да ли их је срамота?
Министра екологије Горана Тривана, новинар Дејан Анастасијевић је је окарактерисао као „неупадљив кадар“ Мире Марковић.
– Од „нових“ лица у Влади Ане Брнабић, за око ми је највише запао Горан Триван, бивши београдски секретар за заштиту околине, сада министар екологије – образложио је Анастасијевић.
Он се сетио да је иза Тривана, још док је као млад био председник Универзитетског комитета Савеза социјалистичке омладине, стајала Мирјана Марковић, тада председница Универзитетског комитета Савеза комуниста. Рекло би се дуг стаж…
– Све те људе који су опет у власти треба питати да ли их бар мало није срамота, нарочито због чињенице да су неки од њих на души имали злоупотребе и посла са судом, а ослобођени су зато што је дело застарело – коментарише Душко Радосављевић.
Он каже да повратак оних који су владали пре 2000. и сада се враћају пуни пара и моћи, не би смела да обележи освета.
– Бојим се да је имамо на делу у виду гушења медија и различитих аршина у судским поступцима – закључио је професор Радосављевић.
Прелетачи и превртачи
Горан Весић – „заклети“ ДС-овац данас је менаџер за Београд и чест критичар бивших партијских другова.
Зорана Михајловић – била је у Г17 плус Млађана Динкића, а данас је кадар СНС-а и министарка за саобраћај.
Александар Сенић – као кадар Бориса Тадића победио је 2016. године у Рачи, а онда превео целу одборничку групу САД у Вучићеве напредњаке.
Бошко Ничић – лидер Покрета за Крајину на републичким изборима био на листи ДС-а, а када је победио у Зајечару прешао је у СНС.
Небојша Коцић – бивши лидер нишких демократа прешао је у СНС и изабран је за председника Општине Медијана.
