Прочитај ми чланак

Јовановић(Нови ДСС): Без политичких странака нема прелазне владе

0

Лидер Нове демократске странке Србије (Нови ДСС) Милош Јовановић рекао је на трибини недељника Време "Има ли пролаза до прелазне владе" да је тако нешто без политике и политичких странака немогуће.

Додао је да су студенти одрадили велику ствар и да су покренули промене у друштву, али да је за последњи корак и долазак до прелазне владе неопходно да се у тај процес укључе политичке странке.

„Политичке странке су уставна категорија, а представничка демократија је константа. Нећемо ваљда да правимо кибуце или да будемо као Северна Кореја“, рекао је Јовановић.

Нагласио је и да је негативна прича о политици вештачки пласирана из одређених центара и да јер некоме тако одговара.

„Овакве ствари и овакве кризе се у нормалним друштвима решавају изборима. Наравно, подразумева се да ти избори буду фер и поштени, слободни и демократски. Тога у Србији нема. Да би до тога дошли, међукорак је прелазна влада чији би задатак био да обезбеди те и такве услове“, подвукао је Јовановић.

Истакао је и да су Нишки и Новосадски универзитет то потврдили, а да су и Крагујевачки и Новопазарски на том трагу.

„Чека се Београдски универзитет како би се комплетирала та страна, а онда предстоје два корака. Први представља технички део око састава и таквих ствари, а други би био озбиљна грађанска непослушност како би се на власт извршио притисак да пристане на прелазну владу“, објаснио је Јовановић.

Додао је и да честита студентима који бициклима иду до Стразбура, али да мисли да то неће донети жељени резултат.

„Мора се идентификовати шта је то што највише боли режим и онда кренути у акције“, закључио је Јовановић.

Предраг Воштинић из краљевачког Локалног фронта приметио је да је власт почела све озбиљније да примењује насиље и репресију, али да су се људи ослободили страха.

„Друштвене промене које су студенти изнели сада треба претворити у политичке“, рекао је Воштинић.

Ђорђе Павићевић из Зелено-левог фронта је на питање да ли је до промена могуће доћи без међународног притиска на власт рекао да је са њим много лакше.

Додао је да он већ постоји и да европске странке леве орјентације пружају подршку променама и критикују власт у Србији.

„Оно што је битно је да се јасно дефинише и одреди манадт те прелазне владе и капацитет да спроведе реформе. Такође, јако је битно да нико не буде фаворизован“, закључио је Павићевић.

Потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић изјавила је да је предлог опозиције о прелазној влади, који је недавно представљен јавности у скупштини Србије, отворен и инклузиван и да би сви заинтересовани могли да дају своје предлоге, да се укључе, а све како би најшира јавност постигла консензус.

Она је отвореној трибини „Има ли пролаза до прелазне владе?“, коју организује недељник „Време“ у Дорћол плацу истакла да су са овим предлогом о прелазној влади изашли после дуго времена и анализе, а ослушкујући и упоредну праксу у кризама у другим државама.

„Дошли смо до тог решења које смо представили у Народној скупштини… За нас је најмање битно како би се то тело звало, то је прелазна влада, да ли ће се звати експертска, универзитетска или како год. Потребно нам је једно тело које би било излаз из ове друштвене кризе и које би у најкраћем року, по нашој процени од шест до девет месеци, припремило услове за демократске, фер и слободне изборе и за испуњење студентских захтева, а које би успоставило и специјално тужилаштво за високу корупцију са својом тужилачком полицијом које између осталог служи и томе да се испуне студентски захтеви“, рекла је Тепић.

Додала је да би то тужилаштво требало да испита и друге сличне пројекте власти који су под оправданом сумњом да су „дубоко коруптивни“.

Тепић је навела и да је предлог о прелазној влади „такође важан јер подразумева и посебно бригу за запослене у образовању који су драматично оштећени и који су поднели невероватну жртву“.

Када се говори о изборним условима, Тепић је навела да су ту кључна два момента.

„Један су слободни медији, пре свих РТС, као и чишћење бирачког списка. Не постоји никакав екстерни контролни увид у то како смо дошли до фантомских бирача“, закључила је Тепић.

Редовни професор на Правном факултету Универзитета у Београду Танасије Маринковић истакао је да елаборација пројекта прелазне владе подразумева да већ сада имамо јасну представу шта ће та влада радити сваког од тих 180 дана, уколико буде орочена на шест месеци.

Истакао је да није питање то „којих ће 25 министара бити у прелазној влади“, већ да им већ сада „требају тимови за сваки од кључних министарства“.

„Тренутно сед налазимо у фази елаборације тог пројекта, после којег иде реализација“, истакао је Маринковић.

Додао је да пројекат прелазне владе мора, због друштвеног притиска, да се орочи на шест месеци.

„Ако је то пројекат од 180 дана ми морамо, већ сада или на крају фазе елаборације, да знамо шта радимо првог и шта радимо тог последњег 180. дана. Прелазна влада би формално-правно значила да скупштина усвоји тај предлог владе уз друштвени притисак и на њој је да усвоји и пакет неопходних закона који се тичу избора и реформи у правосуђу да би се убрзало процесуирање случајева који се тичу одговорности за урушавање надстрешнице“, подвукао је Маринковић.

Нагласио је да „улица сама по себи није довољна“.

„Овај вид борбе мора да се настави, али није довољан јер он (Александар Вучић) види да његов систем и даље функционише. То што деца не иду у школе, то је њега не интересује. Мислим он већ иначе путем својих медија трује и уништава културу и морал овог друштва“, рекао је Маринковић.

Истакао је и да су се „једино просветари од јавних служби побунили“.

„Зато ће његов систем наставити да функционише, уколико ми уз ову тактику коју сада имамо не додамо још неке“, закључио је Маринковић.