Прочитај ми чланакНезависно од тога да ли је тачна информација према којој ће специјални изасланик ЕУ у преговорима Београда и Приштине Мирослав Лајчак у четвртак у Бриселу српској делегацији уручити нацрт свеобухватног споразума који подразумева признање сецесије Косова и Метохије прихватањем чланства тзв. Косова у Уједињеним нацијама, ван сваке сумње је да је циљ западних сила остао непромењен свих ових година о чему понајбоље сведоче како „план“ Мартија Ахтисарија тако и предлог Волфганга Ишингера о решавању косовског проблема по моделу две немачке из 2007. године.
Из тог разлога позиција Србије у преговорима мора остати чврста и јасна: преговори се могу водити искључиво у оквиру Устава Републике Србије и међународног права што подразумева тражење договора о суштинској аутономији КиМ унутар Србије.
Нарочито се мора инсистирати на пуном поштовању Резолуције 1244 СБУН којом је стављена тачка на ратни сукоб 1999. године и која представља неку врсту мировног споразума чије би непоштовање могло радикално да угрози стабилност у региону. С тим у вези, мора се захтевати испуњење свих одредби наведене Резолуције међу којима и одредби из четвртог параграфа Резолуције којима се предвиђа повратак српских војних и полицијских снага у јужну српску покрајину.
Западне силе морају разумети да би било јако опасно за све када би се услови под којима је постигнут мир негирали јер би то могао бити увод у негирање и самог мира.
