Прочитај ми чланак

Јесу ли Срби у Српској мање вредни Срби? Додик и Вучић ћуте док српске хероје…

0

Ових дана су Срби са севера Косова и Метохија на барикадама. Протестују, између осталог, и због хапшења бившег полицајца Дејана Пантића. Добијају подршку од Александра Вучића, Ане Брнабић, опозиције која себе назива патриотском…

И ако, треба их подржати, треба подржати сваки вид борбе против терористичке такозване државе Косово, ма ко то организовао и ма каква је позадина свега тога. Треба држава Србија и српски народ увек да буду уз Србе са Космета.

Foto: printscreen YouTube, Privatna arhiva, Facebook

Међутим, од неких другиих Срба, власт и у Републици Србији и у Републици Српској, по свему судећи је дигла руке.

Пре неколио дана Трећестепено веће Суда БиХ потврдило је пресуду којом су Душан Сладојевић, Славко Алексић и Ристо Лечић осуђени на по пет месеци затвора јер су марта 2019. године у Вишеграду учествовали на скупу равногораца. Једном српском војводи, једном српском ратнику и једном српском гуслару пресудио је муслимански суд зато што су певали “Спрем’те се спрем’те четници”.

И док медији у Српској и Србији кукавички ћуте о тој срамотној пресуди, и о још једном злоделу над српским родољубима и српским народом, дотле бошњачки медији ликују и са уживањем посматрају ћутање и немоћ Вучића и Додика.

Александар Вучић, који је не тако давно испраћао свога политичког оца у Хаг певајући “Спрем’те се спрем’те четници” и председник Српске Милорад Додик, који је, колико јуче, под шатором са Вулином певао “Са Мањаче кренули су вуци” бесрамно се не оглашавају. Више им равногорци нису потребни. Неће скоро избори.

Више Додику није потребан српски јунак, војвода Славко Алексић, коме ни после толико година, уз све покушаје, ни муслимани, ни странци нису могли да припишу ни једну нечасну радњу током рата. Не треба Милораду председник Равногорског покрета Душан Сладојевић, не треба му честити српски гуслар Ристо Лечић, отац деветоро деце, два пута рањавани припадник славне Бобанске чете, и његов пој о јунаштву и слободи. Направио је Миле коалицију са муслиманима и Хрватима, а српски родољуби му сад само сметају и кваре комбинације, па могу мало и у муслиманским затворима да леже .

Не требају такви родољуби као што су Славко, Душан и Ристо ни Александру Вучићу, давно их се одрекао, није никакве бизнис шеме могао с таквим људима да ради. Има Вучић своје подобне Србе, јесте да хероји нису, ал’ су зато криминалци за пример.

Зато ћуте и Вучић и Додик и медији. Не таласају.

Као што ћуте и на понижавајућу одлуку власти у БиХ да забране улаз српским интелектуалцима и политичарима попут професора Ковића, генерала Дикића или Млађана Ђорђевића.

Млађану Ђорђевићу, председнику покрета Ослођење и некадашњем секретару Савета за Србе у региону, пре пар месеци је забрањен улазак у Босну и Херцеговину, и он је враћен са граничног пријелаза Скелани. Ђорђевић је кренуо на литургију у манастиру Карно изнад Сребренице код игумана Луке, у помен блажнопочившем митрополиту Амфилохију.

Како каже власт БиХ, Ђорђевић представља претњу за сигурност БиХ. Један од разлога је вероватно што су му Сладојевић, Славко Алексић и Ристо Лечић пријатељи и што је помагао и помаже Србе у БиХ, као и што не дозвољава да се забораве српске жртве из оба рата.

Ђорђевић је, сем Небојше Вукановића у Републици Српској, једини политичар у Србији који се огласио поводом сулуде пресуде муслиманског суда и оценио да је то повратак вербалног деликта.

Ђорђевић је даље казао да га не чуди ћутање Александра Вучића, за кога је Кристијан Шмит Високи представник, иако га Српска не признаје, не чуди га ћутање Вучића који на све начине покушава да удовољи Западу у стварању унитарне Босне и уласку Србије и БиХ у НАТО пакт, Ђорђевића чуди ћутање и нереаговање самог Милорада Додика.

Ђорђевић од Додика захтева да на сваки начин помогне и стане у заштиту Сладојевића, Алексића и Лечића. По информацијама до којих је дошао, напомиње да се затворска казна заменити плаћањем новчане казне у износу од 100 КМ за један дан затвора, те с обзиром да су ово људи борци и ратници који су крварили за Републику Српску, и који су и данас спремни то да ураде, Република Српска не сме да дозволи да они проведу један једини дан у муслиманским затворима.

Ђорђевић напомиње да је сличном прогону изложен и игуман манастира Карно отац Лука, и да не треба да нас зачуди ако на оца Луку крену још жешћи напади од стране власти из Сарајева.

Вучић ћути и не оглашава се, као што се не оглашава и не тражи од својих пријатеља из Сарајева да обелодане списак којим је све Србима забрањен улазак у БиХ а самим тим и у Републику Српску. Да срамота и брука Вучићева буде још већа, један злочинац, Насер Орић, може мирно да се шетка по Србији и иде у лов, као што могу и безброј других крволока, шпијуна и непријатеља Србије да долазе, одлазе, раде шта им је воља и додатно понижавају несрећну Србију.

Могу хрватски фудбалери да певају усташке песме и прете Србима, може брат Рама да ради са КиМ шта му је воља, брат Ердоган да продаје “Барјактаре” Куртију… све то код Вучића може, само су патриотизам и слобода забрањени а родољуби су непријатељи и непожељни.

А Миле? Хоће ли ипак на неки начин помоћи Сладојевићу, Алексићу и Лечићу или ће једноставно само променити репертоар кад буде певао под шатором на Змијању. Можда одјекне на Кочићевим данима “Danke Deutschland”  или “God Save the Queen”?

Знаш ли текст Миле? Или ћеш га научити? Или…?

Огласи се, Миле!