Прочитај ми чланак"Вучић не може да савлада хулигана у себи, а оно што ствар чини још сложенијом је то што никад у животу није имао храбрости да се и заиста са неким побије. Назвао сам га издајником зато што је то био најадекватнији опис који ми је пао на памет кад сам га срео. Реваншизам о којем говоримо значи немилосрдно привођење правди и одузимање нелегално стечене имовине, без изузетка и без права на куповину ‘покајнице. Свакако да неће само морати да одговарају Вучић и Ана Брнабић, већ и њихови медијски тровачи и тајкуни", рекао је у интервјуу за Нова.рс председник Народне странке, Вук Јеремић.
У разговору за наш портал, лидер Народне странке објашњава због чега више није могао да игнорише позиве председника Србије, који га је у неколико наврата позивао да дође и да се „обрачуна с њим“, шта је био циљ одласка у Предсеништво, као и како су реаговали грађани након поментуог инцидента.
Јеремић се осврнуо и на преговоре Београда и Приштине, истичући да је актуелни режим већ направо огромне уступке албанској страни, те да једино још недостаје да Косово добије столицу у Уједињеним нацијама. Он је објаснио и како је изледала његова позиција, као министра спољних послова, у тренуцима кад је проглашена косовска независност, као и да ли осећа одговорност за тренутну ситуацију на том простору.
Наш саговорник се осврнуо и на шансе опозиције да угрози власт на наредним изборима, напоменувши да је важно да странке кородинисано делују. Према његовим речима, активиста покрета „Одбранимо реке Старе планине“, Александар Јовановић Ћута свесно ради за режим и намерно истиче кандидатуру у Београду.
„Нема много људи којима још увек није постало очигледно да тај господин ради у корист режима, који је ће бити најрањивији на београдским изборима. Зато се Ћута ту и шаље“, наводи Јеремић.
Није био први пут да је председник позвао вас, са још неколико особа, да дођете да се, како је говорио, обрачунате са њим самим. Шта је био разлог да овог пута ипак одазовете?
Да би му коначно једном на такав безобразлук неко одговорио, спустио га на земљу и показао народу да је цар го. Требало је то да урадим и раније. Наравно да моји сарадници и ја нисмо отишли на Андрићев венац да бисмо се тукли са Вучићем, већ да би показали да га се не бојимо, као и да га питамо да ли је нормалан што као председник државе позива грађане на физичке обрачуне.
Шта мислите, због чега председник има потребу да, с времена на време, упућује такве позиве представницима опозиције?
У питању је агресивни слабић који није у стању да контролише своје емоције. То је после овог инцидента очигледно и онима који су до сада с тим у вези можда имали извесне резерве. Он не може да савлада хулигана у себи, а оно што ствар чини још сложенијом је то што никад у животу није имао храбрости да се и заиста са неким побије. Зато и има потребу да константно о томе говори. Он прича о некаквој хулиганској прошлости, како је био на трибинама и улици, а хулигане је заправо само познавао и, колико год то нормалним људима бизарно звучало, завидео им. Питајте неког психолога или психијатра да Вам објасни тај феномен, познат је и обрађен у стручној литератури и клиничкој пракси.
У свом последњем вишесатном наступу на телевизији је, правдајући своје недолично понашање приликом суочавања са мном у Председништву, посегао и за помињањем своје породичне трагедије. До сада у животу нисам видео човека који је спреман да изговори такве ствари.
Представљени сте као човек који је покушао да се потуче са председником, а који је касније побегао. На какве сте реакције наишли после тог догађаја у Председништву?
Једине реакције које сам имао, што по Београду, што по унутрашњости Србије, биле су позитивне. Људи су ми прилазили и честитали, говорили ми да једино тако може да се разговара са багром и да им је драго што је коначно неко Вучићу показао да га се не боји. То и јесте био циљ нашег одласка у Председништво – не да би се тукли, већ да бисмо послали поруку народу да се багре не треба плашити. Један од најважнијих разлога зашто Вучић успева да овако влада је то што је у Србији завладао страх. Страх од губитка посла, страх за безбедност, породицу, здравље… Људе тај страх паралише, и окрећу главу од свакодневне неправде, бахатости и пљачке. Није ми била намера да покажем некакву индивидуалну храброст, већ да подстакнем људе да престану да се боје својих локалних напредњачких битанги. Док се критична маса грађана не ослободи страха, дотле ћемо бити у ситуацији да нам на изборни дан долазе са дуплим списковима, батинашима и џиповима, и да тако побеђују на изборима.
Поред похвала, након догађаја у Председништву, стигле су и бројне критике. Појавиле су се тврдње да сте ви из Народне странке договорили читав перформанс са Вучићем и да сте зато могли да прођете обезбеђење. Како коментаришете те наводе?
Будалаштина.
С друге стране, прорежимски медији су кроз неколико минута након догађаја у Председништву имали своје информације шта се унутра догодило. Мислите ли да им је неко из Председништва испричао своју верзију?
Присутни смо били само Вучић, његово обезбеђење из “Кобри” и ми из Народне странке. Ми свакако нисмо ништа јављали прорежимским медијима, а не верујем да је то учинио нити неко из “Кобри”, то су озбиљни професионалци. Дакле, извор није могао бити нико осим Вучића лично.
Све је слагао, доказ за то је снимак чији је један део пар дана касније доспео у јавност. Није могао да претпостави да тај снимак постоји, па се залетео са измишљањем.
Много бољи и квалитетнији снимак од тога су, наравно, направиле безбедносне камере у Председништву. Вучић тај снимак има, а није га пустио. Зашто? Па зато што је он катастрофалан за њега, у сваком погледу. Ту се види и како се понашао, и шта је говорио, и колико је било припадника обезбеђења, и све остало.
Ипак, Вучић је дан касније рекао да он има разумевања и да је реч о вашем политичком перформансу, те да је легитимно то што сте урадили?
Он већ данима неуспешно покушава да се опере од ове брљотине, јако га жуља то што смо га разобличили. Међутим, колико год то било значајно, не смемо заборавити зашто је до свега овога уопште и дошло, то јест шта је Вучића навело да нам упути тај суманути позив на тучу.
Шта га је навело?
Зато што је дан раније побеснео када су га питали да прокоментарише нову аферу чије је детаље на светлост дана изнела Народна странка. Реч је о пројекту изградње магистралног гасовода од Београда до Лознице за 75 милиона евра, у потпуно тајном поступку, без тендера. Поставили смо му питање зашто се гасоводи у Србији граде без тендера, ко је одлучио да се овај пројекат одвија у тајности и да ли има то има везе са плановима Рио Тинта у Лозници. На то је полудео, и уместо одговора упутио позив на тучу. Народна странка неће одустати од расветљавања овог случаја.
Током тог окршаја са Вучићем, ви сте га у једном моменту назвали издајником. Зашто сте га тако окарактерисали?
То је прва ствар која ми је у вези са њим пала на памет, након што је на мене кренуо да урла.
Због чега баш тај опис?
Ми водимо овај разговор на Видовдан. Рећи ћу зато само један од многих који се односе на Косово и Метохију – Србија је себи дозволила да пре пар недеља гласа у Уједињеним нацијама за чланство Албаније у Савету безбедности УН у наредне две године.
Шта то значи?
То значи да ће Албанија од 1. јануара 2022. до 1. јаунара 2024. године бити једна од 15 чланица Савета безбедности УН. У том периоду може да се очекује много искушења везаних за Косово и Метохију – пре свега притисака да дође до свеобухватног споразума о нормализацији односа, што заправо значи столицу за “Косово” у УН. Врло је известан и нови покушај “Косова” да постане члан УНЕСКО. Гласањем за Албанију, послали смо поруку оним члановима СБ УН који до сада нису признали Приштину (Индији, Бразилу и Мексику на пример) да нам није превише стало до заузимања чврстог става по овом питању. Јер да јесте, сигурно не бисмо гласали да у СБ буде и Албанија, за коју се непогрешиво зна како ће ту наступати.
Још важније од тога, дали сте један велики штих у руке Албанцима, јер сва важна светска питања долазе на дневни ред СБ УН. Већина земаља света има разлога да лобира чланове СБ да их подрже приликом дискусија или гласања у том телу. Албанија ће у наредне две године имати битно увећан дипломатски капацитет, када нам је то најмање потребно. Да појасним кроз хипотетички пример – нека азијска или афричка земља би могла да затражи од Албаније да јој изађе у сусрет и гласа за нешто што је њој важно у СБ , а да им они заузврат затраже глас за чланство “Косова” у УНЕСКО.
Али очигледно је да Србија није била једина која је гласала. Шта би било другачије да наша земља није пружила подршку, уколико би и без Албаније постала део СБ?
Србија је требало да се кандидује против Албаније за то место, за исти период. Да смо то учинили, морало би да дође до прегласавања у Генералној скупштини УН. Гласало би се све док неко не добије двотрећинску подршку. Имајући у виду актуелни пресек стања у ГС УН, могли смо да или будемо изабрани, или да створимо “пат позицију” у којој нико не би могао да добије две трећине гласова, па да једини излаз из те ситуације буде да нека трећа земља заузме то место. А саставни део компромиса за ту трећу земљу би онда требало да буде да у СБ наступа неутрално сваки пут када питање Косова и Метохије дође на дневни ред.
Кад смо код Косова. Јесте ли разумели зашто се председник Вучић обратио посланицима и коју је поруку пренео?
Није рекао ништа ново. Једна од ствари којој је посветио највише пажње је да нам је потребан компромис, али да морамо имати у виду да западне силе никада неће одустати од подршке независности “Косова”. То је била његова главна порука, а која је заправо једна врста отварања врата ка нечему што би водило “Косово” у Уједињене нације. То је једина ствар коју још увек није предао за последњих девет година. У питању је озбиљна небулоза, шта значи то “западне силе никада неће одустати од независности ‘Косова’”? Једини који никад не би смели да одустану од своје позиције по том питању смо ми, зато што су Косово и Метохија један од темеља нашег националног идентитета, захвљајујући којем, упркос свим недаћама у нашој историји, и даље имамо непогрешиву свест ко смо и одакле потичемо. А што се тиче страних сила, оне на Балкан долазе и одлазе, и мењају своју политику са протоком времена и променама околности. Сигуран сам да сте питали Бајазита или Сулејмана Величанственог када ће се Отоманска империја и повући са Косова и Метохије, они би Вам одговорили “никад”. Па је ипак потрајало краће.
Колико је Србија данас близу признања Косова? Мислите ли да ће власт добити нешто заузврат за то признање?
Не верујем да смо близу ситуације у којој би Вучић био спреман да преда последње што још није предао, а то је столица Приштине у УН. Он непогрешиво добро чита истраживања јавног мњења које је снажно против такве одлуке, као и Српска православна црква. Вучић то неће смети да уради из страха да не прође на начин како је прошао Мило Ђукановић када је ударио на Цркву.
Вучић често истиче да сте управо ви одговорни за, како то он каже, “глупаво питање које је постављено Међународном суду”, истиче да сте криви за то што су границе на Јарињу и Брњаку, те да се међународни актери и приштински представници позивају на вас и да, кад то чине, то је углавном на штету Србије. Како коментаришете те наводе?
Захваљујући саветодавном мишљењу Међународног суда правде “Косово” ни данас није члан Уједињених нација и то не може постати без сагласности Србије. Дакле, најважнији део тог саветодавног мишљења је онај у којем се наводи да статус Косова и Метохије може бити решен само у Савету безбедности УН. Захваљујући томе ми данас имамо непропусну баријеру за “Косово” у УН, јер две чланице СБ, Русија и Кина, држе страну Србије и то ће чинити докле год Србија од њих то буде тражила. Дакле, у питању је потпуна замена теза, хиљаду пута изговорена лаж с намером да постане истина. Управо захваљујући саветодавном мишљењу Међународног суда правде статус и даље од нас зависи.
А то за прелазе је још једна у мору лажи коју не бих коментарисао, као ни Вучићеве тврдње да се на мене позивају приштински представници. Колико је веровати његовим интерпретацијама шта се дешава иза неких затворених врата најбоље сведочи овај последњи инцидент у Председништву. Патолошки лажов.
Осећате ли одговорност за тренутну ситуацију око Косова?
Ми смо као влада учинили апсолутно све што је било у нашој моћи да зауставимо оно што је 2008. године многима на свету изгледало као незаустављив цунами, а то је да већина света призна једнострано проглашену независност Приштине уз помоћ најмоћнијих светских сила. Нико није очекивао да ће Србија пружити толико осмишљен и жилав отпор. Не би независност ни била проглашена тако брзоплето да су они који су се за њу залагали, помислили да би могло да буде било каквих проблема да се тај процес доведе до краја у кратком року. Захваљујући нашем отпору, заустављен је тај талас и постављене су баријере је ова власт у извесној мери разградила кроз Бриселски и Вашингтонски споразум. Међутим, остала је једна велика ствар која, захваљујући мишљењу Међународног суда правде, не може да се уклони без сагласности Србије. А то је столица “Косова” у УН.
Говорите често о реваншизму. Хајде једном да разрешимо шта он подразумева?
Реваншизам значи немилосрдно привођење правди и одузимање нелегално стечене имовине, без изузетка и без права на куповину ‘покајнице’ свима којима су се огрешили, не само о правне, већ и о етичке и моралне регуле у претходном периоду. Другим речима, све оно што је пропуштено 6. октобра ће морати сада да се уради. Реваншизам мора да буде спроведен немилосрдно и до краја, по законима који тренутно постоје, уз оне који ће бити усвојени по промени власти. То је пакет који подразумева законе о лустрацији, пореклу имовине и формирање новог Специјалног тужилаштва. За то ће се залагати Народна странка и то ће бити услов свих услова за сарадњу са нама.
Ко су особе из актуелног режима који ће се наћи на удару тог вашег реваншизма?
Наравно, најочигледнији су Александар Вучић и Ана Брнабић. Међутим, нису само они ти који ће морати да одговарају. Мораће да одговарају и њихови медијски тровачи, попут Жељка Митровића и Драгана Ј. Вучићевића, али и њихови тајкуни, који су згрнули буквално милијарде на нелегалан начин. Есенцијално је важно да газде Миленијум тима, Иван Бошњак и Стојан Вујко, Звонко Веселиновић, Никола Петровић и слични, који су евромилијардери, дођу под удар реваншизма, односно закона које сам навео. Не деси ли се то, и остану им у рукама милијарде, ништа се неће променити у Србији, јер ће они наставити да корумпирају систем. Народна странка то неће дозволити.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 29, 2021
Већ дуже време пратите пословање фирме Миленијум тим. Испред Председништва сте рекли, по први пут, да гасовод који граде припремају за Рио Тинто. Како сте дошли до тог податка?
Влада Србије донесе тајну одлуку да нема тендера, већ да се по убрзаној процедури, због хитности потребе за повећаним обимом снабдевања гаса на простору Лозинице, додељује посао од 75 милиона евра. Ја се просто питам зашто хитно неопходна значајно већа количина гаса на том простору до те мере да нема времена да се оде на тендер, осим ако то није за неки нови погон којем је потребна велика количина енергије. Колико је мени познато, ништа друго тих размера није у плану у Лозиници, изузев Рио Тинта. То је једно од питања које сам поставио Влади Србије и наравно да нисам добио одговор. Као што нисам добио одговор ни на питање зашто се уопште послови од 75 милиона евра у Србији додељују без тендера. Због чега се то ради кроз тајна документа које не можете пронаћи ни на сајту Владе Србије, нити у Службеном гласнику?!
На таласу приче о Рио Тинту и заштити животне средине, профилисала су се бројна еколошка удружења и све више је зелених организација. С ким од њих Народна странка може да сарађује?
Једина неприхватљива ствар за Народну странку је то да неко шурује са актуелним режимом – директно или индиректно. Ми имамо детаљно разрађен програм заштите животне средине. Наш ресорни одбор за ту област је, спреман сам да кажем, најстручнији од свих које имају политичке организације у Србији, било да су у власти или опозицији. Заштита животне средине је данас једно од најзначајних изазова у Србији. Међутим, уколико то не буде уграђено у један шири контекст проблема с којим се суочавамо, неће се постићи никакав резултат. Докле год ми имамо Вучића, Ану Брнабић, Зорану Михајловић и њихове тајкуне и овакву диктатуру, неће бити могуће решити проблеме, у домену заштите животне средине или било чега другог.
Најаву Александра Јовановића Ћуте да ће се његова организација кандидовати на изборима нисте дочекали благонаклоно. Изразили сте да ради за Александра Вучића и да због тога критикује опозицију. Јесте ли се уплашили конкуренције?
Мислим да нема много људи којима још увек није постало очигледно да тај господин ради у корист режима. Да ли је он тога свестан или није, можемо да дискутујемо. Ја лично мислим да јесте, јер ми не делује да је глуп. Он није више некакво грађанско, активистичко удружење, одлучио је да уђе у политику. И то у локалну, београдску.
Ћута је у више наврата рекао да је рођен и одрастао у Београду.
Не знам како мисли да из београске скупштине, чак и да му је то озбиљна намера, решава проблеме заштите животне средине у Србији. У питању је тема која се озбиљно може третирати једино на нивоу државе. Али овај режим ће бити најрањивији на београдским изборима, и зато се Ћута ту шаље. Ту је заиста најпотребнији.
А није ли ово што сад говорите исто оно што вама пребацују након одласка у Предеседништво. Да је то све договорено с Вучићем?
Стварно не знам шта бих Вам рекао на то.
Да ли очекујете да на крају опозиција заједно наступи у Београду?
Свако ко буде наступао на изборима без икакве координације са осталима, у борби са најбоље организованим злом у нашој националној историји је или потпуно луд, или то свесно чини како би умањио шансе да победимо режим.
Бошко Обрадовић је у недавно интервјуу за наш портал навео да би патриотске снаге требало да наступе заједно на предстојећим изборима. Поред Двери, навео је ту вашу странку, Заветнике, ДЈБ, покрет “Отаџбина”, Државотворни покрет, ДСС, ПОКС… Како вам делује његов предлог?
Чуди ме како није поменуо и Мишу Вацића.
Вук Јеремић, Народна странка, сукоб, Председништво, Александар Вучић, интервју
