Прочитај ми чланак

Јелена Бркић: Хоћу личну независност од овакве државе!

0

Srbija.gif

(Двери)

jelena-brkicКако би било да се од ове државе одцепимо, не плаћамо јој порезе и остале дажбине, и онда и ми седнемо за преговарачки сто?

Од првог тренутка формирања старо-нове Владе Србије, у којој свакако није нов уништитељ српске привреде, нити највећи камелеон српске политичке сцене, жути пут се наставио и чак дубоко утемељио на разарању и уништавању српске државе. Економски смо још више пропали, још се више задужили, још је више незапослених у привреди, још је више запослених у државној администрацији по партијској линији без конкурса, привреда и даље пропада.

Правде и даље има само у машти, закони се не поштују, судови су и даље корумпирани, спори и под политичким патронатом. Медијски смо и даље окупирани, шире се и даље заблуде и манипулише окамењеним народом. Количина шунда, кича и јефтине забаве постала је неподношљива. 

Не постоји никакво осећање сигурности нити безбедности у случају напада од стране спољног фактора или могућих унутар државних терористичких напада, чак и они најпростији насилници по улицама шетају слободно. И за време док Србија пропада, читав државни врх (осим Динкића који ради на пропадању економије), већ месецима преговара како да издели и подели сопствену државу, а да ми то не приметимо! Игре које на европском путу спроводе, прљаве су од самог почетка, али након последње посете Москви, да би након два дана били настављени преговори са убицом и његовим менторима, постале су толико љигаве да недостатак става и превртљивост изазива мучнину!

При том се све одвија у грозничавој жељи да се уђе у унију која се распада, а потпуно насупрот жељи велике већине грађана. Потпуно без објашњења зашто, по сваку националну цену, гази се свака воља сопственог народа. Питам се: у чијем интересу?  

Ја то више НЕЋУ! НЕЋУ да живим у оваквој пониженој, осиромашеној, опљачканој, превртљивој и без јасно одређеног пута на коме се зна шта народ чека, Србији!

Хоћу да имам државу у којој:

-Државни врх поштује устав и законе државе, те сходно томе не разговара и преговара са ратним злочинцима и убицама,
-политичари схватају да служе народу, а не обрнуто, те сходно томе поступају и раде у народном интересу, а не свом лично; а у складу са својим предизборним обећањима, 
-нема пљачке, распродаје државне имовине и земљишта и бескрајног задуживања будућих генерација, и где се сав државни потенцијал ставља на располагање подизању посрнуле привреде, а не бесомучном богаћењу тајкуна и политичара,
-сваки државни службеник, у сваком тренутку, има на уму да га народ плаћа, те да сходно привилегијама има и одговорност за посао који обавља,
-се води рачуна о болеснима, младима, трудницама, ратним војним инвалидима, незапосленима… и свим осталим угроженим категоријама,
-војска и полиција служе у сврху заштите државе и народа коме припадају, а не интересима страних сила,
-сваки човек зна да једе храну, а не отров,
-се за сваки медиј зна власничка структура, и где сваки појединачно има одговорност за изговорену или написану реч, као и утицај који кроз своје деловање има на широке народне масе,
-сваки човек МОРА да поштује све законе или да буде процесуиран и кажњен за непоштовање истих,
-је сваки човек поносан што јој припада!

Обзиром да банана држава у којој данас живимо, ништа од наведеног не испуњава, ја сам решила да се од ове државе отцепим, па јој не плаћам порезе и глобе и да прогласим сопствену независност! Да је то итетако могуће, научила сам од ратног злочинца Хашима Тачија. За разлику од њега, ја ћу се обратити евроазијском блоку и тражити признање моје независности и подршку за формирање сопствене државе која ће поштовати све елементе које сам навела. Молим све заинтересоване да ми се придруже, да сви који то желе прогласе сопствену независност, да поцепамо Србију до последње куће, што и јесте очигледна намера међународне заједнице са запада, те ћемо свакако имати и њихову подршку! Након признања наше независности, коначно ћемо постићи да седнемо очи у очи са политикантима који сада представљају државу Србију и договарамо и преговарамо о нашој заједничкој сарадњи, нашим условима које морају да испуне како би добили датум и нашој столици у УН и пријему у остале међународне организације. Пошто је једини језик који они разумеју онај који условљава, хајде да тако и разговарамо!