Прочитај ми чланак
(Србин.инфо, карикатура: Јова Шкомц)
На власти у Србији је тренутно једна странка: „Све за ЕУ – ЕУ ни зашта“. Другим речима, у нашој држави (односно оно што је од ње остало) и даље влада једнопартијски вишеглави систем, овог пута са „Централним комитетом“ у Бриселу и Вашингтону.
Странку „Све за ЕУ – ЕУ ни зашта“ заправо чини неколико фракција, које су све „намирене“ делом владајућег колача. Јер, поред чланова владајуће коалиције, збринути су и проевропски „опозиционари“. Тако највећим буџетом у земљи после државног (буџет Београда) управља лидер ДС Драган Ђилас, а трећим по величини (Војводина) је у рукама Бојана Пајтића.
Док СНС и СПС имају упориште у конзервативном и десно оријентисаном бирачком телу, дотле УРС, ДС, ЛДП и остатак другосрбијанског картела покривају грађански део гласача. И једни и други су повезани са центрима моћи ван Србије.
Фракције које имају изразито прозападну либералну идеологију (ДС и већи део УРС) управљају новцем – министарство финансија, трговине, београдски и покрајински буџет; фракције које имају социјану демагогију увијену у квази патриотизам управљају државном управом (коалиција око СПС и мањи део УРС) – полиција, просвета, здраство, локална самоуправа, социјална политика; док странка са највећом базом у бирачком телу (СНС) и номинално најјачом националном идеологијом (боље рећи демагогијом) контролише преко Председника Србије, безбедоносних служби, министарства одбране, правде и Народне Банке претходне две групације, јер сама нема довољно ни финансија ни управљачке моћи да води Србију.
Прави владари Србије
Ономе ко је и окупирао Србију (ЕУ и САД) и помогао да на власт дође странка „Све за ЕУ – ЕУ ни зашта“. Бриселу и Вашингтону је мање-више свеједно која ће фракција имати улогу у власти све док београдски послушници спроводе и материјализују западне интересе. Важно им је једино да механизам управљања Србијом остане недирнут.
Западу нису битне партије већ систем, који је идеологијом близак окупатору и који им пружа начин да контролишу новац.
С друге стране, сви нивои извршне власти (они који управљају новцем, они који управљају државном биракратијом и они који контролишу оне који управљају) зависе једни од других и пошто су несамостални лојални су својим иностраним менторима.
Зато никога не треба да зачуди ако се после следећих (превремених) избора састави владајућа коалиција СНС-ДС или чак велика „народна коалиција спаса“ између готово свих фракција једнопартијског бриселског система.
Српска породица из народа
Шта ће бити са патриотском Србијом?
За то време, држава и српско национално питање ће да наставити да се урушава (после Космета на ред долазе и отварање проблема Републике Српске и Војводине), свакодневно повећање незапослености, наметање нових пореза, ГМО хране…
Ипак, све зависи од нас и спремности да прихватимо истину.
Да бисмо били живи морамо бити слободни, да бисмо били слободни морамо се суочити са истином, а да бисмо се суочили са истином морамо се одрећи заблуде да неко уместо нас може да решава наше проблеме.
Време је да се Србија пробуди из једнопартијског система увијеног у бриселске обланде. Времена више нема.
Дејан Петар Златановић Саша Суботичанин
