Прочитај ми чланак

Евроазијски пут: Једино у Евроазијској унији можемо да сачувамо идентитет

0

evroazijski put

Прва београдска трибина удружења ,,Евроазијски пут“, под називом ,,Евроазијска унија: трансконтинентална заједница народа и држава“, одржана је 27. маја 2015. године у препуној сали клуба Магистрала Дома културе Студентски град. Говорили су:

  • Зоран Буљугић, сарадник часописа ,,Геополитика“, геополитичар и преводилац;

  • Весна Какашевски, председник Евроазијског пута, писац и новинар;

  • Иван Вукадиновић, председник Скупштине удружења Евроазијског пута, писац и геополитичар;

  • Сибин Вукадиновић, портпарол Евроазијског пута, правник и геополитичар.

Скуп је отворио наш угледни геополитичар, правник и политиколог Милош Кнежевић, који је истакао значај одржавања оваквих трибина, представио учеснике, те дао реч председнику ,,Евроазијског пута“ Весни Какашевски, која је укратко истакла предности приступања Евроазијској унији, те додала да је наш народ уморан од условљавања које долази са Запада, па је стога неопходно да постоји алтернатива „путу у Европу“. Она је такође подсетила присутне да је Србији већ упућен позив да се прикључи Евроазијском економском савезу, односно Евроазијској унији.

Зоран Буљугић је започео излагање констатацијом да Србија данас и није држава, него је окупирано подручје. Док је Косово и Метохија окупирано тврдом окупацијом, остатак Србије је под меком окупацијом. Са друге стране је нова идеја „Источног блока“, који се овога пута заснива на новим претпоставкама, а то су идеја саборности, религиозна идеја, дакле идеја стварања једне телурократске цивилизације – превласт духовног над телесним на којој се заснивају религије Евроазије – хришћанство, ислам и будизам. Насупрот томе веома агресивна таласократска цивилизација Запада цело биће доживљава као трошење. Таква цивилизација свима другима намеће културни модел, макар и силом.

Сакрална географија говори нам да сваки простор има свој смисао. Зато није чудно да се градови подижу на брдима, јер сама реч проистиче од „город“, дакле гора. Насупрот телурократској цивилизацији која се заснива на чврстини, таласократска се заснива на непостојаном, те отуда имамо стално праћење трендова, опседнутост „Новим“, најзад револуције. Проблем је настао некритичним прихватањем западних вредности од стране Петра Првог, који је фаталним реформама створио владајућу класу потпуно отуђену од својих корена. То је водило до тога да многи руски племићи нису знали свој матерњи језик. Шпенглер је такво стање назвао псеудоморфоза, стање у којем једна култура преузима форме друге, њој стране културе. То је довело до слома у Октобарској револуцији.

Због тога су први евроазијци видели неопходност враћања идеалима пред-петровске Русије, онима заснованим на централизованој држави преузетој од Монгола, и византијској култури, односно идеји Москве као Трећег Рима. Први евроазијац је био Александар Велики који је спојио грчку културу са азијском (блискоисточном). На грчку идеју Логоса придодата је идеја јединства која је дошла из Азије. Рим и Византија ће преузети идеју културног јединства широких простора. Идеја есхатолошког Трећег Рима довела је руског човека да од неких петсто хиљада дође до царства од двадесет милиона квадратних километара. Способност руског човека да се саживљава са другима оставила је народима руске империје слободу. Различити народи видели су у руском цару сакралну фигуру владара и остварење својих идеала. Ниједан народ обухваћен руском империјом никада није нестао са историјске сцене, за разлику од оних које су освајали западни империјалисти.

Иван Вукадиновић се надовезао на излагање Зорана Буљугића дајући конкретне примере о руској толеранцији која је омогућила да рецимо на Волги очува паганска и угрофинска република Мари Ел. Тако су опстали Татари, Башкири и други, све супротно Европи и Америци који се диче својим „поштовањем различитости“. Он је дао основне дефиниције континената, из чега следи да Европа и Азија нису одвојене географске целине, док су и културне разлике ту вештачки конструисане – због тога је настало разумевање појма Евроазије.

После геополитичких дефиниција прешао је на историјска разматрања, почевши од грчког посматрања појмова Европе и Азије. Поменуо је рад руског историчара и сарадника првих евроазијаца Вернардског који је у првом тому Историје Русије писао само о народима који су били пре историјских Руса – као што су Скити, Хуни, Хазари, Готи, Половци, Мађари, Бугари… Поменуо је и кнеза Свјатослава Првог Храброг, првог словенског евроазијског владара, који је имао највећу државу у тадашњој Европи и живео животом степског ратника.

Вукадиновић је повезао монголско обједињавање Евроазије и некадашњи пут свиле са значајем железнице која је омогућила да поново копнени саобраћај конкурише поморском. Заправо су пробијање Транссибирске железнице и изградња пруге Багдад-Берлин били почетак геополитичких разматрања у Великој Британији, те делатности њихових обеваштајних служби на разједињавању народа Евроазије. Прича је значајна због актуелног кинеског обнављања Пута Свиле, базираног на брзим железницама.

Евроазијска идеја се јавља у преломним ситуацијама 1917. и 1991, када долази до ломова у руском идентитету. Тада се јавља прва и ова новија идеја евроазијства. Завршио је разматрањем дилеме „ужа или шира Евроазија“, односно има ли Евроазија нешто заједничко са европском културом, треба ли Русија да „стане“ на границама некадашњег Совјетског Савеза односно „уже Евроазије“ и какав је положај Србије у томе. Из више разлога он сматра крајњим циљем обједињавање ширег евроазијског простора од Лисабона до Токија са основом у осовини Берлин – Москва – Пекинг. Основа стварања тога су Евроазијска унија, БРИКС, ШОС и ОДКБ.

Сибин Вукадиновић је истакао значај клуба Магистрала, као места где се могу чути ствари које се не могу чути на другим местима. То се односи и на идеју евроазијских интеграција чије прећуткивање форсира псеудоелита како би се стекао закључак да „европски пут“ нема алтернативу. Агенти окупације, обични службеници бриселских чиновника, гурају идеју која нема много везе са нашом Европом, Европом Д’ Анунција, Калајића, Малапартеа, Црњанског…

Европска унија по својим акцијама није заједница независних држава, већ један тоталитарни пројекат који служи као сателит Сједињених Америчких Држава. Чланице ЕУ губе део по део суверену власт, исисавањем суверене власти ка супранационалном бићу ЕУ, а са друге стране спуштањем те власти на ниво региона. Као пример је навео учестало помињање сарадње Војводине са другим регионима Европе, те указао на опасност од разбијања не само Србије, већ и других европских држава на овај начин.

Са друге стране у земљама Евроазијске уније не долази до оваквог преплитања хијерархије и суверенитета, државе задржавају своју суверену власт. Портпарол ,,Евроазијског пута“ је истакао значај европских покрета, немачких официра и привредника који су устали против русофобне кампање. То је дуг пут протеста, али док се Европа не преуреди у складу са поменутим геополитичким идејама, јасно је да у Европској унији нашој земљи није место.

У наставку излагања Сибин Вукадиновић је истакао економске предности повезивања у Евроазијску унију, такође културолошки значај нашег заједничког порекла, те чињеницу да тамо не бисмо били условљавани да одустанемо од своје културе, дела територије (Косова и Метохије) и суверене власти. Свет се налази на прекретници, ово је тренутак у којем се завршава доминација Запада на планети, а наши тзв. политичка елита то није у стању да препозна. Међутим, атлантисти не мирују, што се види у минирању Јужног тока (обарање Берлусконија, притисак на Бугарску).

Руска стратегија иде на дуге стазе, па је тако пројекат Турски ток дуго припреман, те најављен одмах по пропасти Јужног тока. Вукадиновић је истакао улогу Виктора Орбана, те додао да су терористички напади у Македонији напад на најслабију карику будућег Турског тока. Окупирани медији и политичари, међутим, причају о нападу неименованих терориста, као да не знамо ко је то урадио. То говори о размерама окупације у којој се наша земља налази, која спровођењем ИПАП споразума полако прелази у тврду окупацију. 846 хиљада силовања у Немачкој, које су починили ,,савезнички“ војници после ИИ светског рата, довољно говори о томе како може да изгледа та окупација.

На самом крају излагања, Сибин Вукадиновић је позвао на изградњу нове, истинске политичке, интелектуалне и културне елите, која ће заменити ову лажну, псеудоелиту и повести Србију тамо где јој је место: у савез са Русијом и другим чланицама Евроазијске уније.

Трибина је завршена конструктивном дискусијом са публиком, након чега су учесници трибине наставили неформалне разговоре и дружење.

У ексклузивној изјави за Србин.инфо, портпарол ,,Евроазијског пута“ Сибин Вукадиновић је истакао да је вечерашњи догађај тек почетак предстојећег рада организације и борбе за изградњу истинске елите и ослобођење од западне, атлантске окупације. ,,Живимо у окупираној земљи и крајње је време да скренемо са пута који води у пропаст. Једино у Евроазијској унији Србија може да сачува своју политичку и економску независност, али и културни идентитет“, нагласио је Вукадиновић.

Evroazijski put

О Евроазијском путу:

Удружење „Евроазијски пут“ основано је са намером да шири евроазијску идеју, и као такво се залаже за евроазијске интеграције Србије. Регистровано је у Агенцији за привредне регистре и има свој Статут и печат. У своје редове прима све оне који сматрају да је Србији место у Евроазијској економској унији. Заинтересовани за чланство у „Евроазијском путу“ могу нам писати на следећу адресу: [email protected]. Такође, можете погледати наш блог на адреси:www.evroazijskiput.blogspot.com, као и фејсбук страницу организације: www.facebook.com/evroazijskiput.

Теша Тешановић

(Србин.инфо)