Прочитај ми чланакДок део заинтересоване јавности спекулише и доказује како и зашто је настала Србија 21, зашто разматрање смисла њеног постојања не подићи на виши ниво остварив ако Вучић процени да за тим има потребе.
Упућени кажу да би Србија 21 могла да пређе цензус од три одсто, на овај или онај начин, односно без помоћи гласача и смпатизера СНС што је мање вероватно или уз ту помоћ што је вероватније.
Неки су спремни и да трвде да је управо због те организације, која је недавно саопштила да ће изаћи на изборе, цензус и спуштен са пет на три одсто.
Уз то, иако још увек заједнички не наступају, спајање Србије 21 и такозваног европског блока на чијем грађењу ради Бојан Коштреш из Лиге социјалдемократа Војводине (засад су ту Странка модерне Србије и Грађански демократски форум, позив је добио и Небојша Зеленовић, градоначелник Шапца и лидер Зајендо за Србију), је извесно.
Вероватно, неки кажу сигурно, јер су гласови бирачког тела ЛСВ из Војводине неопходни за прелазак цензуса. Дакле, Вучић себи прави опозицију, спреми су многи да тврде. Има и оних који сматрају да Србији 21 не треба одузимати право на самосталну одлуку о изласку на изборе, тачније да нико не може да тврди да оснивачи Бојан Ђурић и Иван Андрић нису без икакавог утицаја одлучити да опробају снагу на изборима.
Из Србије 21 тврде да нису Вучићева опозиција и са тим се можемо сагласити јер они заиста то неће ни бити. Они ће бити опозиција Савезу за Србију и са тих позиција ће вероватно наступати.
Критике које ће евентуално упућивати владајућем режиму могле би се односити на изостанак правих европских интеграција и реформи што ни на који начин неће штетити напредњацима, али ће вероватно поколебати заговорнике присупања Србије ЕУ који се тиме баве површно и не праве разлику између оних који заиста прижељкују чланство ове земље у ЕУ, и оних који се тиме професионално и по политичком задатку баве и говоре о томе.
Ови први већ одавно знају да је члантсво у ЕУ далеко из много разлога, док ови други напамет наученом песмицом у пар строфа о ЕУ, њеним вредностима које се овде не поштују а којима би требало да тежимо, само подгревају давно угашени пламен европског полета међу грађанима. За такво стање није крива Србија 21 већ антиевропска и евроскептична опозиција, прецизније чланице Савеза за Србију. А свако мора да има право да такве аномалије Савеза користи.
У таквој ситуацију, у којој власт већ годинама не спроводи интеграцијске реформе, јер зна да је чланство далеко, али и због тога што се до скора ЕУ бавила собом и није, нити сада може на било који начин да казни “непослушне” кандидате за члантсво, све трпећи их јер међусобно не ратују, Вучић може да ради шта год пожели.
А овог пута је могуће је да је пожелео да замаже очи овдашњој и ЕУ јавност опцијом која се више од свих, па и њега самог, залаже за ЕУ. У томе му, свесно или несвесно, помажу и поједини европски парламентарци који се, према незваничним сазнањима, на састанцима тела Европског парламента, не устручавају да позитивно говоре и пруже јасну подржу управо Србији 21. Али, као што рекосмо на почетку, зашто ствари не би мало и забиберили.
Зашто стати на томе да ће Србија 21 у паралемнту бити опозиција Вучићу, поред Шапића и Шешеља, којима се такође предвиђа прелазак цензуса. Зашто не помислити да ће Вучић Србију 21, вероватно после “дугих и мукотрпних преговора” увести у наредну владу. Србија 21 и СПС Ивице Дачића биће Вучићу потребни и за промену Устава, ако до ње буде дошло, али и за расписивање референдума који је најављивао.
Ту није само реч о потреби двотрећинске већине у парламенту већ и њене идеолошке шареноликости. На тај начин Вучић долази у некадашњу Тадићеву позицију. Насупрот себе односно своје странке и коалиционих партнера у парламенту има само антиевропејце (Не рачунајући ЛДП који је био коалициони партнер у Београду), што њега јасно, за неупућене, чини проевропски оријентисаним. Ако притом место министра за европске интеграције намени неком од лепих европских лица из Србије 21….
