Обесмишљена, омаловажавана, понижена, сведена на чаршијске приче и гнусне увреде - тако изгледа данас Скупштина Србије. За домаћу јавност то можда и није толика непознаница, а сва је прилика да није ни за Европску унију, која српски парламент издвојила као једну од кључних институција чије је функционисање у озбиљном проблему.

Управо то је наведено у пре два дана објављеном Извештају о напретку Србије који је представила Европска комисија (ЕК), у чијм уводу пише да постоји хитна потреба да се створи више простора за истинску међустраначку дебату, да неколико опозиционих странака бојкотује парламент, и да је „парламентарна пракса владајуц́е коалиције довела до погоршања законодавне расправе и контроле, и поткопала парламентарни надзор над извршном влашћу“.

Ово је само још један доказ да највиши законодоавни орган у земљи има озбиљан проблем са радом, иако су се ових дана многи представници власти трудили да минимизирају значај и других, па и ових критика.

Тако је најпре премијерка Ана Брнабић, многи су приметили, прилично нервозна, најпре рекла да је Извештај забавља, а затим и да садржи политичке оцене. Након ње, мање-више сви представници власти су понављали исте и сличне ствари.

Исти случај је и са објашњењем прве жене најважнијег законодавног тела Маје Гојковић, која као и Брнабић говори о политичким оценама, али и о простору за побољшање. Када је реч о њеној одговорности за такву ситуацију, чини се да је не види.

Међутим, чињеница је да се у извештају наводи све оно што српска јавност свакодневно гледа, тачније што је гледала до почетка бојкота парламентарног рада почетком 2019. године, када је део опозиције напустио посланичке клупе и које је заменио скупштинским холом, конференцијама за медије, теренима…

Ипак, ово није никакво изненађење, ако се на уму има и, рецимо, прошлогодишњи извештај који је, као и овај, све проблематичне ствари мање-више апострофирао. Невоља је, међутим, што се готово све понављају и ове године, што наводи на помисао да челне људе Скупштине Србије, па и актуелну владу, оне превише не дотичу.

– Пракса владајуц́е коалиције често је спречавала парламент да правилно обавља своју законодавну функцију – генерална је и врло озбиљна критика упућена на рачун рада Скупштине, а индиректно и владе Србије.

Амандмани, хитан поступак, трошење времена…

Појашњено је да се ради о томе да постоји пракса спајање неповезаних закона у једну тачку за расправу, али и предлагање на стотине амандмана „који нису релевантни за садржај закона“.

– Ове праксе, којима је циљ искористити додељено време за расправу на пленарној седници, систематски су коришћене од децембра 2017. године – пише у извештају.

Такође, поново се наводи и проблематична пракса усвајања закона по хитном поступку. Од прошлог до фебруара ове године, то се дешавало у чак 44 одсто случајева. То је, уједно и разлог одстуства демократске дискусије.

– Парламентарна опозиција у вец́ини случајева није била у стању да ефикасно учествује у законодавној расправи и да представи своје амандмане – пише у документу Европске комисије, а као пример наводе се кључни закони, попут сета законских предлога о буџету за 2019. годину.

Такође, наводи се и да буџетски надзор од стране законодавног тела треба да се побољша.

Без подршке независним институцијама

Такође, наводи се и да парламент није подржао улогу независних институција, што се илуструје и примерима.

– Од 2014. године, парламент није разматрао ниједан од годишњих извештаја од стране независних тела на својим пленарним седницама, илуструјуц́и тако недостатак спремности да осигура делотворан надзор над владом – пише у Извештају.

Прецизније, ту се мисли на извештаје заштитника грађана, повереника за информације од јавног значаја, као и повереника за људска и мањинска права.

Констатовано је да се повећао број редовних сесија у оквиру који посланици постављају питања извршној власти, што је добра ствар, али се од,ах затим наводи да је током прошле године одржана само једна јавна расправа.

Као још један „минус“ забележен је недостатак годишњих планова рада и „ад хоц“ одређивања дневног реда, што доводи до неизвесности. Проблем је и то што су представници опозиције на челу само два парламентарна одбора.

Опозицију вратити у парламент

Такође, пише и да је период извештавања (март 2018/март 2019) обележила поларизована политичка сцена, као и да је то имало негативан утицај на рад демократских институција, посебно парламента.

– Постоји велика потреба да се створи простор за истинску дебату и услови за значајно учешц́е опозиције у парламенту – наводи се у документу, где још пише и да су странке, пре свега оне окупљене око Савеза за Србију бојкотују рад парламента, али и да су најавиле могућност бојкота и парламентарних избора.

У извештају је као позитивно оцењено то што је парламент наставио да одржава дебате о преговарачким позицијама Србије за поглавља о придруживању ЕУ, и размене мишљења на ту тему. Наводи се и да од укупно 250 посланика, трећину чине жене, као и да постоји женска парламентарна мрежа.

Ипак, напоменуто је да би било пожељно изменити скупштински Пословник о раду, али и усвојити кодекс понашања са експертизом ЕУ.

Маја Гојковић за Блиц: Позивала сам да не бојкотују парламент

За овакво стање у српском парламенту, кривица се може приписати на разне адресе, али председница Скупштине Маја Гојковић, сасвим сигурно је прва на списку. Она за „Блиц“ наводи да постоје политичке оцене у овом документу али да, уколико их занемари, сматра да „ту има и садржине на којој може да се ради да се побољшају одређени сегменти“. Смета јој, рецимо, то што се СзС помиње у контексту рада парламента јер он, како каже, „није парламентарна странка, нити је учествовао на последњим парламентарним изборима“.

– Као председница парламента више пута сам позивала представнике мањег дела опозиције који бојкотује рад парламента, пре свега рад у пленуму, јер они учествују у раду одбора и у парламентарним делегацијама, да дођу и да разговарамо у парламенту о унапређењу рада. И заиста, у Извештају се и констатује мој позив на колегијум. Свакако очекујем да се посланичке групе писаним путем изјасне о својим предлозима побољшавања рада парламента, и спремна сам да разговрамо о томе – каже Гојковић, уз напомену да се једна посланичка група, као и неки самостални посланици који су до сада бојкотовали рад у пленуму, вратили на заседања.

Нису само критике

Ово је, заправо њен одговор на питање „Блица“ да ли се осећа одговорном за овкву ситуацију у Скупштини Србије. Осим тога, појаснила је да у поређењу са другим земљама региона, где опозиционе странке не учествују у раду парламента од конституисања, „те земље ипак боље пролазе у извештају о напретку у односу на Србију“.

Напомиње да има и позитивних ствари, „као што да је одржавање седница на којима посланици постављају питања члановима Владе учесталије, смањену примену хитног поступка код доношења закона, дебате о преговарачким позицијама Србије“.

На критике из Извештаја, одговара критиком.

– Када се говори о надзорној функцији парламента над извршном влашћу, потпуно је занемарен рад одбора, као и чињеница да сви министри долазе и бране своје изештаје о раду пред ресорним одборима који контролишу њихов рад. Мислим да испод радара остаје рад одбора у парламенту који је значајан и квалитетан. Такође, извештај не само да не помиње да је управо део опозиције који сада не долази на заседања у пленуму опструисао рад парламента кроз огроман број допуна дневног реда и улагања великог броја амандмана „брише се“ или сличног садржаја, већ не констатује ни чињеницу да је владајућа већина престала са праксом улагања већег броја амандмана, што је био и одговор на опструкцију опозиције – навела је Гојковић.

Каже и да је више пута позивала парламентарне странке који бојкотују део рада Народне скупштине да дођу на колегијум, а истиче и да актуелни Пословник о раду није писала ни она „нити ова владајућа већина, већ они који сада у њему виде замерке“.

– Подсетићу да смо у протеклом периоду редовног заседња Народне скупштине стављали на дневни ред теме и предлоге закона које је иницирала опозиција или грађани, попут законских решења у јавности познатих као „Тијанин закон“, „закона о швајцарцима“, као и недавно одржану посебну седницу о Косову и Метохији – рекла је Гојковић за „Блиц“.

Све ово звучи лепо и помирљиво, али изгледа да међународни посматрачи, али и део домаће јавности, ствари виде мало другачије. Да ли ће ова, по први пут врло директна критика и њеног рада и владајуће већине нешто променити, остаје да се види у следећем Извештају. Можда ће две године за редом озбиљне критике на рад парламента нешто променити, а можда је реч само о „пустој жељи“.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: blic.rs

Ознаке: извештај еу, критике, скупштина Србије, српски парламент