Прочитај ми чланакЈедногласном одлуком свих 46 присутних посланика, Скупштина Црне Горе је изгласала одлуку о уласку Црне Горе у НAТО.
У корист одлуке су били посланици ДПС, Бошњачке странке, Социјалдемократа, ХГИ, Aлбанци одлучно, Либералне партије и СДП, преносе „Вијести“.
ОПОЗИЦИОНAРИ ЗAПAЛИЛИ НAТО ЗAСТAВУ
Део опозиције, који се противи доношењу одлуке о прикључењу Црне Горе у парламенту, предвођени опозиционим Демократским фронтом, одржао је данас на Цетињу протест.
Протест је одржан уочи почетка седнице парламента и завршен је без већих инцидената. Присталице ДФ су том приликом запалиле заставу НAТО.
Како су пренели црногорски медији, највећи инцидент догодио се када су се протестанти разилазили, а група Милогораца их је засула каменица, па је интервенисала полиција.
Протест је завршен обраћањем једног од лидера ДФ и псредседника Нове српске демократије Aндрије Мандића који је рекао да се данас у Скупштини потписује анексија Црне Горе.
„Aли ми смо се окупили да би поручили да не пристајемо на ову издају. Они су издали све што су могли издати и данас са овог места поручујемо да ћемо поништити ову одлуку чим се за то створе услови”, поручио је Мандић.
Он је казао да у Црној Гори нема ниједног Србина који би гласао за НAТО.
Мандић је позвао опозицију да им се придруже у даљој борби против режима.
Председник ПзП-а Небојша Медојевић казао је да је овај режим окупирао ЦГрну Гору.
Он је оптужио полицију да није дозволила “аутобусима са слободним људима да дођу на Цетиње”.
„Aли проћи ће и ова издаја. Глас народа је глас Бога и ми смо стога да се изађе на референдум. Тешко томе председнику који се боји свог народа”, поручио је Медојевић.
Криза у региону: Шта повезује Црну Гору и Македонију
Суштинско питање, кад говоримо о НАТО интеграцијама, јесте да ли је такво решење заиста стабилно стратешко решење у ситуацији кад имате половину популације која се противи том решењу.
Црна Гора и Македонија не могу да се пореде, одговара Милош Бешић, професор на Факултету политичких наука у Београду, на питање шта се може очекивати данас на Цетињу, где власт одлучује о уласку у НАТО, а опозиција испред протестује.
Не могу се, прецизира Бешић, поредити ни ниво политичке стабилности и нестабилности, дубина подела и разлози тих подела. Све је потпуно другачије.
Међутим, оно што јесте слично код Црне Горе и Македоније, према Бешићевом мишљењу, јесте базични друштвени сукоб који постоји између две стране, при чему једна страна мора да прави односе са мањинском етничком групацијом.
Другим речима, појашњава Бешић за Спутњик, имате општу поделу у већинском народу. Кад је реч о Македонији, то је подела између Заева и Груевског, кад је реч о Црној Гори, то је подела између Демократског фронта и Демократске партије социјалиста.
Не очекујем сценарио који би био македонског типа данас, наглашава Бешић и прогнозира да ће то бити један од протеста који смо и досад имали прилике да гледамо.
Демократски фронт у овој ситуацији иступа против НАТО-а, констатује Бешичћ, али кад је реч о самом питању НАТО интеграција, то је парекселанс политичко питање дубоких политичких, историјских, друштвених, културних, националних и тако даље подела које постоје у Црној Гори.
Хоће ли Срби пристати на НАТО
„НАТО је питање политичког идентитета и политичке идентификације различитих политичких заједница које су оличене у националној заједници Црногораца и Срба, која је управо по основу националне идентификације подељена на два дела — Црногорце и Србе. То је основ свих дубоких политичких подела у Црној Гори. И у великом броју питања, та базична политичка подела просто производи укупну атмосферу у Црној Гори“, истиче професор Бешић.
НАТО интеграције су, подвлачи он, врло осетљиво питање за српски део Црне Горе који је идентификован не само са државом Србијом и српским народом уопште, него је дубоко идентификован са оним што јесте руски фактор у Црној Гори.
Ту мислим, прецизира Бешић, на све оне историјске, политичке, културне и историјске везе које су постојале у Црној Гори. Насупрот тога је, пореди Бешић, владајућа Црна Гора која је на прозападној платформи.
Међутим, сугерише Бешић, оно што јесте суштинско питање, кад говоримо о НАТО интеграцијама, да ли је такво решење заиста стабилно стратешко решење у ситуацији кад имате половину популације која се противи том решењу.
Вероватно да ће власт данас већином донети ту одлуку и имаћемо неке протесте, сматра Бешић, али је питање да ли ће у догледној будућности, за пет, десет, или двадесет година ови који су против НАТО-а променити свој став.
„Мислим да неће. Па с тим у вези, то је кључни проблем ризика НАТО интеграција по политичку стабилност у Црној Гори, дугорочно посматрано“, закључује Бешић.
