Пар дана пред крај календарске Нове године, премијер Вучић нас је запљуснуо још једном дивном вешћу. Из нама братских Уједињених арапских емирата дошла је велика донација за Нови Пазар. Од чак седам милиона евра. Осим што је новац намењен градској болници и вртићу, део је намењен и основној школи. Заиста диван гест из братских нам Емирата. Осим што има један мали проблем.

Добротвори из Емирата имају и један мали услов да институције којима дарују новац промене постојећа имена и називе. Тако да је њихов предлог да ОШ „Растко Немањић Сава„ понесе један фин и надасве модеран назив „Шеик Калифа бин Зајед ел Нахјан“. Исти предлог је и за градску болницу, док би вртић требао да понесе име „Абу Даби„.

Премијер је из петних жила подржао предлог, и рекао да ко даје новац има право и да даје имена. Што је апсолутно у реду. То треба да постане наша ударна стратегија. Они нама милионе. Ми њима најважније улице и институције. Па мењајте до миле воље. Паре су битне.

О АУТОРУ

Иван Ивановић је председник Српског народног покрета Наши.

Једва чекам да се појави инвеститор из братске нам Турске који ће понудити пар милиона, ако у замену за то чувена Кнез Михаилова постане „Султана Мурата”. Не само што би узели новац, већ би направили и одличан бренд за стране туристе.

Шетам кроз Мурата и разгледам излоге, има одличних снижења. Већ чујем разговор радосног народа. Или „ево ме у Мурату, пијем пиће.”

Било би лепо да падне и нека донација из братске нам Албаније, па да променимо име „Клиничког центра” у „Жута кућа” , или име неког трга. Што да не. Ми смо давно заслужили да имамо барем један трг посвећен Адему Јашарију.

Па замислите тек кад наша браћа из Хрватске дају који милион, па Трг Републике добије нови споменик. Уместо оног досадног и дотрајалог „лика на коњу”, дође нови споменик и то блажени Алојзије Степинац. Па то би била права атракција. Можда би лично Свети Отац дошао да га освешта. Папа у Београду освештао трг Блаженог Алојзија Степинца.  Дивно.

Тако се то ради. Треба бити паметан.

Могла би и нека од државних институција да промени име. Скупштина Србије. Што да не. Дође лепо донација из Немачке и одмах променимо име. Дамо јој име „Рајхстаг”.

Звучи баш моћно.

Или премијер Вучић да промени назив своје функције и постане „Канцелар”.  Замислите само наслове у новинама „Канцелар Вучић одржао говор у Рајхстагу”.

Мислим да би било паметно и да ми као народ сакупимо новац, и да се на прави начин одужимо овом напаћеном човеку који ће нас одвести у благостање преко оваквих брилијантних идеја.

Знамо ми добро да је он сувише скроман да нам каже о чему машта. Зато га треба изненадити. Пошто је сам рекао да „ко даје новац, може да даје имена”, ево праве прилике. Новац иде у буџет, премијер добија што прижељкује, а народ му се на достојан начин одужио за заслуге.

Добиће народно име о којем толико сања. Таман ће му лепо пристајати. Само још мало да промени стајлинг, косу боље залиже и пусти бркове испод носа.

Ангели Меркел ће се сигурно допасти да води преговоре са Фирером. Пут у ЕУ би нам тада био трасиран.

Замислите, лепо летње вече за пар година. Србија постала постала члан Европске Уније. Београд обасјан светлом, као Берлин 39`. Народ шета улицом Султана Мурата. На тргу Алојзија Степинца млади се љубе под светлима уличних светиљки. Из Рајхстага се чује како Фирер тихо пева „Лили Марлен”…

Идила.

Извор: ОСЛОБОЂЕЊЕ