Прочитај ми чланак
(Данас)
Уколико не буде договора с Приштином, статус посматрача у Организацији за колективну безбедност који је Србија добила може да прерасте у нешто више, каже Симић.
„Наиме, статус посматрача је компромис између оних који будућност Србије виде у Европској унији и оних који је виде у партнерству са Русијом и земљама с којима она сарађује“, каже за Данас професор Факултета политичких наука Предраг Симић.
Током прошлонедељне званичне посете Москви премијера Ивице Дачића, Србија је добила статус посматрача у Скупштини ОДКБ-а, безбедносно-војној организацији коју чине бивше државе Совјетског Савеза – Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Узбекистан, Киргистан и Таџикистан.
Позната и под називом „Источни НАТО“, ОДКБ, настала 1992, „делује на очувању демократског поретка, заснованог на принципима међународног права“.
Милован Дрецун, члан Посланичке групе пријатељства са Русијом Народне скупштине, каже за Данас да је добијање статуса посматрача у Скупштини ОДКБ-у веома значајно за Србију, „јер тежимо да избалансирамо безбедносну политику са другим савезима и организацијама у борби са међународним изазовима, али и да ојачамо безбедносни систем Србије“.
Србија, према његовим речима, остаје у оквирима политичке и војне неутралности, „али желимо јачу политичку и економску сарадњу са чланицама ОДКБ, а преко њих и са Заједницом независних држава, БРИКС-ом и Шангајском организацијом за сарадњу“. Дрецун, који је био у српској делегацији која је боравила у Москви, подсећа да ниједна чланица ОДКБ није признала независност Косова и додаје да ће ускоро позвати представнике „Источног НАТО“ да посете Србију.
„Европска унија остаје наш стратешки приоритет и неће бити супротстављања никаквој политици. Важно је да на регионалном нивоу успоставимо сарадњу са другим земљама, па је у том смислу добијање статуса посматрача у ОДБК-у веома позитиван помак у том правцу“, указује Милован Дрецун.
Руски медији преносе да је укључење Србије у ОДКБ геополитички успех Русије, јер се тиме први пут овај војни савез проширио на земље ван бившег СССР. Руски генерал Леонид Ивашов рекао је да би статус посматрача за Србију „могао да буде први корак“ јер би јој чланство у ОДКБ-у појачало позицију на Балкану, преноси Глас Русије, додајући и изјаву руског аналитичара Константина Сивкова, који је позвао на инсталирање руских војних база по Србији, „пошто би то ојачало суверенитет те земље“.
Ипак, председник Народне скупштине Небојша Стефановић истакао је да Србија, иако се прикључила војном пакту Русије, и даље жели да остане војно неутрална.
Циљеви ОДБК-а су, према оснивачком акту, „одржавање мира, међународне и регионалне безбедности и стабилности, заштита на колективној основи независности, територијалне целовитости и суверенитета земаља чланица“. У то се убраја заштита територијално-економског простора чланица и супротстављање међународном тероризму, борба против трговине дрогом, илегалних миграција, организованог криминала, као и колективно реаговање на ванредне ситуације и хуманитарне катастрофе.
„Ванблоковска политика“
С обзиром на то да Србија на симетричан начин већ дуже време сарађује и са западним војним савезом и учествује у Партнерству за мир, наводи Глас Русије, опште је мишљење да чин приступања Србије ОДКБ у својству посматрача ни на који начин није у супротности са њеном досадашњом државном неутралношћу, нити са ванблоковским карактером њене спољне политике.
