Pročitaj mi članakAko država ukine projekat Jadar, kompanija Rio Tinto ne može osnovano da tuži Srbiju, osim u slučaju da je Vlada sa tom kompanijom potpisala obavezujući ugovor ili sporazum. Sagovornici navode da po zakonu ne postoji obaveza da kompanije koje su radile geološka istraživanja dobiju i posao eksploatacije i ističu da su i sami rezultati istraživanja informacija koja se prodaje.
Претходних месеци Влада Србије и председник Александар Вучић нашли су се под огромним притиском грађана да укину пројекат ископавања литијума, који би могао да остави катастрофалне последице по здравље људи и животну средину.Премијерка Ана Брнабић изјавила је да се Србија обавезала када је дала дозволе за истраживања Рио Тинту, истичући да компанија, потенцијално, може да тужи државу. Она је навела да је та компанија, на основу онога што је Влада одобрила, само до 2013. потрошила између 150 и 200 милиона долара.
„Раде и даље у складу са законима. Да ми дођемо 2013. или 2014. и да кажемо хвала вам лепо, сада даље не можете да радите. А радили су у складу са законом, добијали дозволе од Владе, улагали новац у складу са тим дозволама… Да ли Ви мислите да Рио Тинто или било који други инвеститор неће тужити да би се тај новац вратио? Или мислите да је могуће да неко уложи новац на основу дозвола које им је дала Влада, а да онда један дан Влада каже: хвала вам много, а сада изволите довиђења, ми не желимо то да наставимо, нико ником ништа не дугује“, истакла је Брнабић.
Према информацијама које смо добијали од представника власти, до сада је Рио Тинто добијао само дозволе за истраживања, а Влада је Уредбом донела “Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита Јадарит”. И то су, колико је познато, документи која иду у прилог ископавања литијума.
Упитан да ли на Рио Тинто може основано да тужи државу, у случају да укине пројекат Јадар, адвокат Сретен Ђорђевић, који је специјалиста за животну средину, наводи да на основу поменуте документације то не може да уради.
“Практично, измене Закона о рударству омогућавају рударским компанијама право пречег захтева за експлоатациона права. То су компаније које раде примењена геолошка истраживања. Када заврше истраживања, они на том подручја имају прече право подношења захтева за добијање експлоатационих права. Они могу да траже, али не постоји обавеза да добију посао експлоатације”, каже Ђорђевић.
Он наводи да је изјава Брнабић чисто политичка и да нема никакве везе са правом и нашим законима, осим уколико не постоји обавезујући уговор између Србије и Рио Тинто, где држава гарантује добијање дозвола тој компанији. Ђорђевић каже да је меморандум о разумевању са Рио Тинтом необавезујући документ и да он у сваком тренутку може да се раскине.
“Не могу да тврдим да тако нешто постоји, али могу да кажем да постоје индиције о тајном споразуму и преузетим обавезама. Ако узмете у обзир да се рецимо комплетна линијска инфраструктура, пут Ваљево – Лозница, нови гасовод који повезује Ваљево и Лозницу, нова високо – напонска веза која од Ваљева иде ка Лозници… ради средствима Републике Србије, где су инвеститори практично јавна предузећа, онда је јасно да постоји неки уговор на основу ког Република Србија финансира комплетну линијску инфраструктуру која повезује пут Милош Велики са пројектом Јадар”, истиче он.
Шта би Рио Тинто могао да уради пред судом у случају да Србије укине пројекат “Јадар”, није желео да оцењује Златко Стефановић, професор међународног привредног права, наводећи да не може да прича ништа без увида у документацију. Он, међутим, за “Нову” наводи да дозволе за истраживање не значе и експлоатацију, те да компаније које раде истраживања податке о добијеним резултатима могу да продају.
“Премијерка је кренула са изјавом у смислу њима су већ дате дозволе за истраживање и то нико не ради у хуманитарне сврхе, него ради да би зарадио. У принципу, када се неко бави истраживањима и када добије дозволе, поента је у томе да он те податке о рудним богатствима продаје. Он тако зарађује. Он то не ради у хуманитарне сврхе, него не открива ником те податке, а онај ко буде желео експлоатацију или ће тражити сам испочетка или ће купити те податке. Дакле, дозволе за истраживање не подразумева експлоатацију, већ начин да се заради, а шта је њима конкретно дато, можемо да говоримо о томе само ако видимо документацију”, каже професор Стефановић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 29, 2021
