Pročitaj mi članakBrisel, odnosno Nemačka i Francuska čvrsto su odlučile da uzmu pod svoje kosovsko-srpski dijalog, smatrajući da je situacija zapaljiva i može izmaći kontroli, a ujedno su iskoristili i činjenicu da je Rusija sada ipak "izvan igre" jer ima važnijih briga, pa očekuju da se ova krizna tačka na jugoistoku Evrope razreši prema željama Zapada, piše Jutarnji list.
Немачки канцелар Олаф Шолц и француски председник Емануел Макрон прво су послали Александру Вучићу заједничко врло сугестивно писмо у којем нема превише околишања и дипломатских зачкољица које свако може тумачити како му одговара, а затим најавили долазак својих искусних дипломатских „тешкаша“, Јенса Плетнера и Емануела Бона, као испомоћ специјалном изасланику ЕУ Мирославу Лајчаку.
Како пише Јутарњи, многи међутим сматрају да они нису пука „испомоћ“, него двојац који ће давати тон те завршити и одрадити посао до краја. Брисел жели то питање ставити ад акта те се потом на сличан начин посветити БиХ, као најексплозивнијој тачки у Европи.
Шолц и Макрон желе „пуну нормализацију односа Србије и Косова“ као један од најзначајнијих елемената за сигурност и даљњу европску перспективу овога дела Европе. У писму које је најјачи европски двојац послао Александру Вучићу сугерисано му је да „покаже максималну одлучност“ те да буде „спреман на тешке одлуке“, а то се заправо може ишчитати на само један начин – криза мора бити решена међусобним признањем, можда не формално, али тако да Србија мора прихватити независност Косова.
Но, како пише београдски Данас, Артан Бехрами, саветник бившег председника Косова Хашима Тачија, каже да је косовски премијер Аљбин Курти „одустао од предлога за међусобно признање Београда и Приштине“. То се очито ради као помоћ Вучићу како би он лакше својој јавности и Србима представио „губитак Косова“.
Бехрами наводи да нови споразум неће укључивати међусобно признање, а биће постигнут за неколико месеци и да ће у његову израду, уз Мирослава Лајчака, били укључени и бивша шефица европских вањских и безбедносних послова Кетрин Ештон, те амерички дипломат Френк Визнер.
Двојица најважнијих европских државника, Шолц и Макрон, нагласили су да су писмо упутили „у тренутку од пресудног значаја за сигурност и стабилност Европе и посебно Западног Балкана“, што значи да су разрешење српско-косовског чвора прогласили једним од најважнијих приоритета бриселске политике у краткорочном раздобљу (не мисле отежати) те се пробудили из хибернације у којој је Европа била свих ових година кад је реч о том проблему.
Заузврат би Вучић, да задовољи своју јавност, могао добити само Заједницу српских општина, али вероватно не на нивоу и са овлашћењима Републике Српске или федерализацију Косова – јер ЗСО мора бити у складу с Уставом Косова. Подсетимо да је Александар Вучић на крају ипак пристао признати косовска лична документа на подручју Србије, а Срби с Косова добили су рок од два месеца да своје аутомобиле региструју на Косову тамошњим регистарским ознакама, пише Јутарњи лист.
Француско-немачки дипломатски „специјалци“ су, како каже за београдски Блиц аналитичар др. Невен Цветићанин, радили на захтевним међународним споразумима попут руско-украјинских у Минску и споразума око иранског нуклеарног програма.
„То су људи који комуницирају с најважнијим светским лидерима попут Џоа Бајдена, Владимира Путина и Си Ђинпинг“, каже Цветићанин, па то показује какав су статус Емануел Макрон и Олаф Шолц дали косовском проблему, али и одлучност Брисела да коначно одради посао до краја.
Српски аналитичар сматра да Јенс Плетнер и Емануел Бон разумеју шири контекст односа на овим просторима те схватају разне утицаје и локалне фрустрације, а искусни су па се могу поставити одлучно у разговору и с Вучићем и Аљбином Куртијем те обуздати њихов популизам. Њих двојица ускоро ће посетити Београд и Приштину где ће, претпоставља се, изаћи пред тамошње челнике с предлозима који би могли бити „узми или остави“, али с нагласком на „узми“ јер неће бити пуно маневарског простора за „остави“. Став је Брисела је јасан – Косово јесте независна држава и тај његов статус уопште није упитан те се мора разговарати у оквирима тих прерогатива и односа.
Осим тога, Вучићу је отворено поручено да се мора прилагодити заједничкој политичкој и безбедносној агенди ЕУ, што, пак, значи и увођење економских санкција Русији због агресије на Украјину. Брисел већ помало губи стрпљење с Вучићевим отезањем и одгађањем, али претпоставља се да би и ту могло доћи до неког компромиса, односно Србија ће увести санкције Русији, али ће се договарати које би и какве санкције Београд могао подржати и прихватити.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 5, 2022
