Прочитај ми чланак

ХОТЕЛИ у ЦГ власништво ћерки председника Азербејџана! Влада дала 737 милиона евра!

0

Крајњи власници компаније Азмонт Инвестментс, која у Кумбору гради луксузни комплекс Портонови, су ћерке председника Азербејџана Илхама Алијева, Арзу и Лејла, као и његов таст Ариф Пашајев, а у тексту се види како мафијаши који воде државе, дебело огрезли у неморалу и корупцији, преко оф шор компанија перу украдене паре, заобилазе закон и пљачкају буџет.

Честим изменама планова Влада је омогућила градњу дупло више квадрата, вила и станова за продају, али је цена закупа за један од најлепших простора на Јадрану остала еуро по квадрату.

Уочи тендера и касније државни врх често путовао у Баку. Са једном од највећих инвестиција пословно су повезани Ацо и Ана Ђукановић, као и подгорички Бемакс.

На овакву власничку структуру једне од највећих инвестиција у Црној Гори указују информације до којих је, кроз лавиринт државних и оф шор компанија и банака, дошао Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ).

Влада Црне Горе је власницима пројекта Портонови у Кумбору од самог почетка обезбедила значајне привилегије. Инвестиција у коју је према тврдњи Азмонта до краја августа ове године, укључујући ПДВ, уложено 737,4 милиона еура, додељена је 2012. године азербејџанској државној нафтној компанији SOCAR, иако је за 90-годишњи закуп једне од најатрактивнијих парцела на приморју, на којој је деценијама био војни комплекс, понудила упола мање од америчког конзорцијума NCH, а није испуњавала и услов тендера да мора бити реномирани оператор туристичких комплекса нивоа 4 + или пет звјездица.

SOCAR је понудио евро по квадрату годишње, фиксно пет одсто добити и инвестиције од 258 милиона еура за осам година. Конзорцијум NCH нудио је два еура по квадрату, 5,1 одсто добити и процену инвестиција од 200 милиона, с тим што су у инвестиционом програму прецизирали улагања од 90 милиона еура.

Иако је цијена закупа била једна од битних ставки, Тендерска комисија Савјета за приватизацију одлучила се за Азербејџанце. Предсједник Тендерске комисије био је тадашњи министар туризма Предраг Секулић, а на челу Савјета за приватизацију тадашњи премијер Игор Лукшић.

Влада је, потом, више пута мијењала планове за ову локацију и омогућила и дупло већу градњу од првобитно предвиђене, као и промјену структуре, са више станова, вила и пословног простора, а у уговору нема ни антикоруптивне клаузуле што, како оцјењују саговорници ЦИН-ЦГ, баца озбиљну сјенку на овај посао.

Из Азмонта нијесу одговорили колико је објеката завршено до сада, а раније су саопштили да ће се поред 214 стамбених јединица, у склопу ризорта наћи око 30 различитих малопродајних радњи. Из Азмонта нијесу одговорили ни колико су некретнина продали и ко су купци.

Представници инвеститора нијесу пристали на састанак са ауторкама овог истраживања. С обзиром на то да је ризорт отворен за посјетиоце, оне су у Кумбору видјеле да је на простору од 26 хектара уз 1800 метара обале никао читав мали град.

Изграђен је хотел бренда Оne&Оnly који још није отворен, марина, виле и стамбене зграде, са уређеним прилазима, трговима са фонтанама и модерним парковима, чији луксуз додатно истичу оближње скромне грађевине у којима живи локално становништво. Ту су и бутици, ресторани, барови, антикварнице, галерије, супермаркет…

Присутне машине и радници указују да се још ради, али се види и да није много остало. Према уговору, инвеститору је дозвољена фазна изградња, а завршетак радова предвиђен је током првих осам година закупа, односно у овој години. Главни извођач радова је компанија Picaroti Montenegro регистрована у Херцег Новом, подружница истоимене швајцарске компаније.

Иако раније практично није било никаквих веза са Азербеџаном ова земља је изненада прије једне деценије постала интересантна дестинација и партнер државном врху. Прије него што је у јулу 2012. године склопљен посао са SOCAR-ом, а и послије, највиши званичници Црне Горе били су чести гости Алијева, чија се земља у међународним оквирима сумњичи за нетранспарентне послове. Тадашњи предсједник Црне Горе Филип Вујановић био је у званичној посјети у септембру 2011. године. У децембру исте године у својству шефа ДПС-а путовао је актуелни црногорски предсједник Мило Ђукановић, а са њим његов актуелни савјетник, тада шеф дипломатије Милан Роћен. На самиту НАТО-а у мају 2012. са Алијевим се у Чикагу срео тадашњи премијер Игор Лукшић.

Лукшић је путовао у Баку и непосредно након потписивања уговора о закупу земљишта у Кумбору. Ђукановић је касније посјетио Азербејџан још два пута као премијер, а Вујановић још пет пута као предсједник државе.

Вујановић и Лукшић су на питање ЦИН-ЦГ-а, одговорили да су били у службеним посјетама и да нијесу имали личне послове са било ким из Азербејџана. Из Ђукановићевог кабинета нијесу одговорили о разлогу посјета, нити да ли он или Роћен имају пословне везе и интересе са Азербејџаном.

Чланови најближе Ђукановићеве породице повезани су са пословима у Кумбору. Републички завод за урбанизам и пројектовање (РЗУП), који је у већинском власништву његовог млађег брата Аца надзире инвестицију и сачињава извјештаје за парламент. РЗУП је посао добио на тендеру, а инвеститор треба да му за то плати 142,8 хиљада еура.

Предсједникова сестра Ана Ђукановић, преко своје адвокатске канцеларије, обављала је правне послове за Азмонт банку. Иако и РЗУП и Азербејџанци као повјерљиве крију податке о томе ко изводи радове и обавља друге послове, подгоричка фирма Бемакс, којој се у јавности приписује блискост са Миланом Роћеном, објавила је на свом сајту да је уговорила посао за 61,5 милиона еура. Бемакс је незаобилазни извођач у свим великим инвестицијама, укључујући и највећу – дионицу ауто-пута.

После уговора дуплирани квадрати

Тендер за закуп некадашњег војног комплекса од 242 хиљаде квадратних метара са 90 објеката од укупно 62 хиљаде квадрата, објављен је 14. септембра 2011. са роком за понуде до 15. марта 2012 године.

За најповољнијег понуђача SOCAR је изабран у априлу 2012. године. Уговор су 10. јула потписали тадашњи министар туризма Предраг Секулић и представник SOCAR-а Гафар Гурбанов. Он је био извршни директор Азмонта 2012. и 2013. године, као и директор офшор компаније Triangle Investment која је за SOCAR откупила тендерску документацију. У британском регистру предузећа се води као директор још неколико офшор компанија.

Прије потписивања уговора спроведена је јавна расправа о нацрту планског документа за Кумбор (студија локације), који је предвиђао градњу око 75 хиљада квадрата бруто површине објеката на локацији касарне, од чега је половина требало да буду хотелски капацитети, а остатак објекти за ексклузивно становање (са пратећим садржајима, попут угоститељских, трговинских). У финалној Студији локације се наводи да је „финансијско тржишна пројекција показала да инвестиција у овако низак капацитет (800 корисника) може бити финансијски одржива само ако је 50 одсто просторних капацитета у хотелима високе категорије, а 50 одсто у ексклузивном становању“.

Након што су Влада и Скупштина 26. јула 2012. године одобрили уговор о закупу, Азербејџанцима је крајем те године финалном верзијом плана за Кумбор, омогућено да саграде дупло више, 100 хиљада квадрата туристичких објеката (укључујући хотелски смјештај) и 45 хиљада квадрата за луксузне станове, трговине, угоститељске, културне и остале садржаје, као и раније уговором превиђену марину са 250 везова.

Већа градња и профит, нису праћени повећањем цене закупа

Државна студија локације “Сектор 5” – Кумбор је 2014. опет измијењена. Омогућена је градња додатних пет хиљада бруто квадрата, али је измјеном структуре дупло повећана и квадратура за станове, виле, трговине и ресторане.

Некадашњи члан скупштинске Комисије за контролу и праћење поступка приватизације Младен Бојанић каже за ЦИН-ЦГ да је измјена планских докумената након продаје државне имовине црвена лампица која указује на могућност корупције.

„Често су се дешавале пренамјене, као и увећање степена искоришћености простора. Све то утиче, у првом реду на продајну цијену земљишта, а у каснијој фази на величину и вриједност објеката… Портонови је само један од примјера како се држава свјесно одрекла свог ауторитета“, казао је Бојанић.

За правну савјетницу при НВО Акција за људска права Инес Мрдовић, проблематично је што у уговору са SOCAR-ом нема антикоруптивне клаузуле, предвиђене низом докумената ЕУ и Савјета Европе.

„Када дајете закуп на невјероватних 90 година, иза којег се крије продаја локације, а опсег инвестиција се мјери стотинама милиона еура, најмање што власти треба да учине јесте да уговорним одредбама најбоље заштите државне интересе, укључујући и антикоруптивну клаузулу, јер се тако показује одговоран однос према јавним ресурсима и грађанима“, рекла је Мрдовић за ЦИН-ЦГ.

Повезане компаније и тајни подаци

Азмонт је у Црној Гори основао пет ћерки компанија, а 2016. и банку. Она се у почетку звала Азмонт, па Нова банка, а сада Adriatic банка. Правне послове обављали су преко адвокатске канцеларије Ане Ђукановић.

У јулу 2019, Азмонт је продао Нову банку компанији Adriatic Capital LLC из САД-а за 7,1 милион еура. Урадили су то, према незваничним информацијама из банкарских кругова, јер нијесу могли наћи коресподентску банку за платни промет са иностранством.

Према подацима из ЦРПС, нови власници банке су Александар Шнајдер (80 одсто) и Давид Генецов (20 одсто).

Шнајдер је кооснивач и предсједник компаније Мидланд групе којој је Влада дала да управља никшићком Жељезаром од средине 2004. до краја 2005. године, када је напустила фабрику под неутврђеним околностима и остала дужна за порезе 2,7 милиона еура.

И Мидланд је у Црној Гори правно заступала Ана Ђукановић.

На питање ЦИН-ЦГ-а зашто су дали сагласност да Нову банку купи инвеститор који се показао некредибилним у Жељезари, из ЦБЦГ су одговорили да је он доставио прописану и додатно захтијевану документацију, доказе о пријављеном, односно плаћеном порезу за посљедње три године, не помињући дуг из Жељезаре од 2,7 милиона еура.

Други власник Адриатик банке је Genecov Plastic Surgery Group из Даласа.

ЦБЦГ је одбила да достави ЦИН-ЦГ-у документ о сагласности за продају Нове банке, уз образложење да је то повјерљиво.

Сви у Баку

Шеф ДПС-а Мило Ђукановић и министар вањских послова Милан Роћен боравили су у радној посјети Републици Азербејџан од 21. до 23. децембра 2011. године на Међународној конференцији „Политика модернизације – нови економски и социјални изазови“, наводи се на сајту Културно – економског центра Азербејџана и Црне Горе.

Ђукановић је Азербејџан посјетио још два пута као премијер.

Предсједник Црне Горе Филип Вујановић је након прве званичне посјете у септембру 2011. путовао и 2012, 2013, 2015, 2016. и 2017. године. Његова ћерка Нина Вујановић била је на Глобалном форуму младих лидера у Бакуу у августу 2017, а супруга Светлана ту земљу је посјетила у септембру 2017. са делегацијом Врховног суда на челу са предсједницомВесном Меденицом.

Поред ограде из Вујановићеве канцеларије да „ранији предсједник Црне Горе апсолутно никада са било ким из Азербејџана, или било које друге државе, није имао никакав пословни однос“, о разлозима посјета упутили су на његов сајт бившег предсједника. На њему се, између осталог, наводи да је у децембру 2013. године учествовао на конференцији о гасоводу Шах Дениз 2, гдје је потписан Меморандум о разумијевању Црне Горе, Азербејџана, Албаније и Хрватске о сарадњи у изградњи гасног коридора у тим државама.

Вујановић је недавно послао писмо подршке Алијеву поводом конфликта око Нагорно-Карабаха наводећи „да је са великом тугом и забринутошћу примио вијести о поновним кршењима мира и убијању недужних људи“.

На питање ЦИН-ЦГ-а, да ли је такво писмо послао и предсједнику Јерменије, из Вујановићеве канцеларије су одговорили да је он у односу на вишедеценијски конфликт увијек исказивао поштовање става из резолуција Савјета безбједности УН које су указивале на нужност мирног рјешења.

Тајна ко су консултанти за 12 милиона еура

Из Азмонта за ЦИН-ЦГ кажу да су до краја 2019. уложили 637,5 милиона еура, али подаци РЗУП-а, говоре да је за исти период уложено око 543,8 милиона еура. Централна банка је инвестиције из Азербејџана приказала само за 2016. и 2017, укупно 113 милиона еура, док су оне за 2012. прогласили тајном. Из Азмонта кажу да су те године уложили 11,1 милион еура. Тада је плаћено 10.868.490 еура закупнине за првих 45 година, док Азмонт сада продаје виле површине од 598 до 659 квадрата, по цијени до 9,46 милиона еура.

У 2019. Азербејџанци су уложили 213,9 милиона, 2018. године 92,4 милиона, 2017. године 5,7 милиона, а у периоду 2012-2016. око 183,7 милиона, показују подаци РЗУП-а, који је на тендеру изабран за надзор.

Надзор је тражио парламент 2016. године, јер је први извјештај о улагањима 92 милиона еура за 2013, 2014. и седам мјесеци 2015. године Влада усвојила на основу података инвеститора.

Из Азмонта објашњавају да су разлику између суме који је регистровала ЦБЦГ и оне која је утрошена према њиховим и извјештајима РЗУП, попунили „из инвестиција (што подразумијева капитал и позајмице оснивача) и оперативних прихода компаније“.

„Примарни извор финансирања, као што се види из доступних јавних извјештаја, је из инвестиција“, казали су из Азмонта напомињући да су регистровани у Црној Гори.

Према извјештајима РЗУП-а, од инвестираних 543,8 милиона еура, 445,8 милиона се односи на изведене радове, 53,7 милиона на пројектовање, а на консултантске услуге 12,3 милиона.

Из Азмонта су на питање ЦИН-ЦГ-а с ким су склапали консултантске уговоре, одговорили да „задржавају право да не коментаришу пословно осјетљиве информације“. Из РЗУП-а су се позвали на обавезу чувања повјерљивих података.

Из Сектора Управе полиције за спречавање прања новца, нијесу одговорили на питања ЦИН-ЦГ да ли су провјеравали инвестиције из Азербејџана и да ли је било сумњивих трансакција.

Нафтна компанија, па офшор

Алијев је на власти од 2003. године. Од тада његово богатство, према доступним информацијама, расте невјероватном брзином и процјењује се да је тренутно један од најбогатијих предсједника држава у свијету. Мрежа истраживачких новинара OCCRP прогласила га је је „човјеком године у области криминала и корупције“ за 2012. годину. Три године касније та неславна титула припала је актуелном црногорском предсједнику Милу Ђукановића, којег је британски Индипендент много раније уврстио у 20 набогатијих владара свијета.

Угледна међународна организација која се бави борбом против корупције Transparency International 2013. је Азербејџан означила као државу у којој је корупција порасла, а та је земља у 2018. години била на црној листи ЕУ, због прања новца.

SOCAR је био у власничкој структури Азмонта до 2017. године, када га потпуно преузима Азербаијан Глобал Инвестмент (АГИ). Да иза АГИ стоје ћерке предсједника Азербејџана, а мањи удио има њихов дјед Ариф Пашајев, показују подаци Централног регистра привредних субјеката Црне Горе, турске берзе и извјештаји банака повезаних са породицом Алијева.

Иако је нафтна компанија изашла из посла у Кумбору, она је још актуелна у Црној Гори. SOCAR се помиње у афери Можура као крајњи власник офшор фирме Цифидеx чије је трансакције у августу почело да испитује и Специјално државно тужилаштво. Cifidex је за црногорску фирму Можура Wind Парк, која управља градњом вјетроелектране на истоименом брду код Улциња, у децембру 2015. године платио шпанској фирми Ферса и компанији Челебић око 3,5 милиона еура, а два и по мјесеца касније продао је малтешкој државној компанији Енемалта за 11,3 милиона еура. Корупцију у овом послу истраживала је малтешка новинарка Дафне Каруана Галициа која је убијена.

Према извјештају америчког Министарства правде, SOCAR је, повезиван и са чешким бизнисменом Виктором Коженијем укљученим у масовну шему подмићивања високих државних званичника у Азербејџану, како би дошао до значајног удјела у овој компанији.

ФОТО: Финансијски извештај грузијске подружнице Pasha банке где се виде власници

У Холандији је 11. јула 2012, дан након потписивања уговора о закупу комплекса у Кумбору, регистрована фирма Saiph Holding BV и њен власник Cooperatief Saiph Holding UA. Власник ове друге, што значи обје, био је SOCAR.

Наредног дана, SOCAR у Црној Гори оснива Азмонт инвестментс и на њега преноси права о закупу без сагласности Владе, што је уговором омогућено, што су за CIN-CG потврдили из Министарства одрживог развоја и туризма. У децембру исте године, без накнаде, СОЦАР преноси власништво у Азмонту на Saiph Holding BV.

У јулу 2014, азербејџански ПСГ Ресорт уписом акција стиче 80 одсто власништва у Cooperatief Saiph Holdingu, док SOCAR задржава 20 одсто. Потпуни власник ПСГ Ресорта је AGI, који је основан у октобру 2013. у Бакуу.

AGI је давао позајмице за градњу Портоновог и тако почетком 2017. године постао стопостотни власник Азмонта. Крајем 2017. године осам одсто Азмонта стекао је Arm International из Уједињених Арапских Емирата, чији је власник Saiph Holding BV, али је већ почетком 2018. АГИ опет био потпуни власник.

Када је AGI крајем 2015. ушао у власничку структуру Азмонта, његови власници били су азербејџанске компаније Ataholding (33 odsto), Synergy Group (32 odsto) и Pasha Development (35 odsto). Iza Ataholdinga су стајале три фирме основане на Сејшелима и у Панами, власник Sunergy била су два физичка лица, а Pasha Development је дио Pasha Holding.

Према изводу Пореске управе из јула 2018. године, у међувремену су власници AGI постали Pasha Development (99 одсто) и Pasha Investment (један одсто). У Пореској управи нема нових података о промјенама власништва. Ове компаније су у власништву Pasha Holding, који је власник 60 одсто азербејџанске Pasha банке. Фирма Ador у банци има 30 одсто, а 10 процената је у рукама Алијевог таста.

Pasha банка има подружнице у Грузији и Турској. Из финансијског извјештаја грузијске подружнице за 2019. и 2020. годину се види да су крајњи власници мајке банке предсједникове кћерке Лејла и Арзу (по 45 одсто) и њихов дјед Ариф Пасхаyев (10 одсто).

Према грузијским прописима, у власничкој структури се морају означити појединачно лица која примају директне приходе, а не правна лица оснивачи, па се тако разоткрила власничка веза у Pasha Holdingu и Adoru. Умјесто одговора на питање ко су крајњи власници, из Азмонта су упутили на “јавно доступна документа и извјештаје”.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!