Најбољи излаз из ове ситуације био би испуњавање захтева студената.
Али искуство нас учи да је режим Александра Вучића у сличним ситуацијама стварао привид да је то урадио и често прибегавао привидним решењима. Међутим, студенти и други његови аутентични опоненти сигурно на то неће насести.
Вучић може и да распише изборе и одржи их у истим условима као и претходне, да их покраде, без камера које снимају отварање бирачких кутија и бројање гласова те реалан број изашлих грађана, а уз злоупотребе медијског простора, државног буџета и политичке полиције, кажу саговорници Данаса коментаришући које излазне статегије пред собом има председник Србије Александар Вучић да прекине кризу насталу студентским блокадама факултета широм Србије.
После трагедије у Новом Саду у којој је 15 људи изгубило живот, студенти у универзитетским центрима у Србији почели су да блокирају факултете тражећи објављивање документације о реконструкцији железничке станице у Новом Саду, одбацивање оптужби против ухапшених и приведених демонстраната, откривање одговорних за напад на студенте Факултета драмских уметности, као и повећање средстава за државне факултета за двадесет одсто.
Уз блокаде студенти повремени блокирају улице на 15 минута колико је било жртава у паду надстрешнице. Уколико студенти и професори који их подржавају буду упорни, а грађани масовно подрже ове њихове акције, опозиција осмисли начин да им на прави начин помогне и озбиљно се укључи у цео процес, ова ситуација која је камен у ципели власти, који тренутно само јако нервира, може прерасти у озбиљан бол и притисак.
Зато се поставља питање које излазне стратегије пред собом има Вучић.
Хоће ли као Тито рећи да су студенти у праву и провизорно им испуни неки од захтева, да ли ће чекати да се студенти издувају до неког од изборних рокова и сами од себе обуставе блокаде, или ће можда расписати изборе којима је током власти излазио из криза као победник.
Дејан Илић, аутор портала „Пешчаник“, каже да Вучић наравно има излаз.
– Да распише изборе и одржи их у истим условима као и претходне, дакле да их покраде. То је једна опција. Има и других. Да привидно испуни све услове и да то онда поништи, као са литијумом – јасан је Илић.
Слично мисли и политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
Он је сигуран да Вучић сигурно неће суштински испунити захтеве студената и других незадовољних грађана, јер трагови одговорности воде до њега и његовог најближег окружења.
– Штавише – сада када после муњевитог пада Асадовог аутократског режима и његови извршиоци гледају како цех за сва недела плаћају следбеници одбеглог великог сиријског вође, док је он отишао на безбедно – Вучић неће процесуирати ни мање битне сараднике како би на олтар народног незадовољства принео жртвене јарце. Тиме би уплашио своје политичке слуге да ће пре или касније доћи време да пред правосудним институцијама положе рачуне, што би изазвало парализу деловања аутократске власти – сматра Анђелковић.
Полазећи од свега тога, наводи, да “лажни цар Александар нема већи маневарски простор да иоле испуни постављене захтеве”.
– Могуће је само да на баналан начин створи привид да је то урадио, али студенти и други његови аутентични опоненти сигурно на то неће насести. Из те ситуације ће пробати да изађе расписивањем ванредних парламентарних избора, уз наду да парламентарна опозиција неће смети да на њих не изађе, како не би изгубила своје садашње позиције. При томе ће изборе организовати на досадашњи преварантски начин, без камера које снимају отварање бирачких кутија и бројање гласова те реалан број изашлих грађана, а уз злоупотребе медијског простора, државног буџета и политичке полиције. Ко прихвати да на такве изборе поново изађе, несумњиво је део Вучићевог антидемократског система, са задатком да буде у опозицији – каже наш саговоник.
И додаје, да ако све релевантне странке одбију да то ураде и заједно са студентима и све бројнијим грађанским покретима прогласе власт нелегалном и покрену грађански отпор, уз обраћање Европској унији са захтевом да се активно укључи у српске политике процесе, Вучић ће пре или касније бити принуђен да попусти и омогући формирање прелазне владе и одржавање фер избора, што је све пут ка његовом паду са власти.
– На опозицији је сада да заузме јасан став о неприхватању већ наговештене режимске изборне излазне стратегије и онда је Вучић у великом проблему – указује Анђелковић.
За Ивана Станојевића, доцента на Факултету политичких наука, најбољи излаз из ове ситуације био би испуњавање захтева студената.
– То би показало спремност режима да слуша јавност и решава нагомилане проблеме – констатује он.
Али додаје да нас нажалост, искуство учи да је режим Александра Вучића у сличним ситуацијама често прибегавао привидним решењима, као у случају протеста против ископавања литијума и бора.
– Уместо стварног решавања проблема, сведочили смо манипулацијама које су додатно нарушиле поверење грађана – каже.
Према његовим речима, стварно процесуирање одговорних за корупцију, системске пропусте, масовно убиство у Новом Саду и нападе на студенте било би кључан корак ка нормализацији ситуације у земљи и враћање поверења у институције.
– С друге стране, то би био велики ризик за саме структуре режима, јер би разоткрило мрежу одговорности унутар власти. Стога се бојим да ће режим уместо испуњавања захтева посегнути за појачаном репресијом – закључује Станојевић.
Подсетимо, представници власти с омаловажавањем коментаришу студентске блокаде говорећи да мали број студената у томе учествује.