Догађаји у претходним данима сугеришу да је и сценарио увођења ванредног стања на столу, под изговором да неко споља угрожава безбедност Србије и њених грађана.
Изгласавање ванредног стања је могуће само ако се ради о малом броју протестаната. То је немогуће урадити против већине, јер ће проћи лоше и делови државног апарата који нису крали, кажу саговоници Данаса коментаришући могућност увођења ванредног стања.
Председник државе, премијер и владајућа партија засад нису у стању да смире протесте и незадовољство грађана које предводе студенти, ђаци и просветари.
За разлику од некадашњих дуготрајних протеста, овај бунт није једноличан, предвидив и нема јасне лидере, па је председнику Србије Александру Вучићу теже да га дезавуише. Не може као раније да пусти демонстранте да једном недељно у исто време шетају надајући се да ће се сами од себе разићи, јер побуна после пада надстрешнице за више од два месеца није мања већ напротив све већа и шира.
Зато су Вучићу можда потребне и драстичне мере, попут увођења ванредног стања, у којем се суспендују нека од људских права, а међу њима и право на кретање и окупљање.
С обзиром на то да таблоиди блиски режиму у својим текстовима откривају да на друштвеним мрежама и СМС порукама, опозиција, шири информације о томе да власт планира низ инцидената који би послужили као разлог за увођење ванредног стања на нивоу државе, може се претпоставити да власт ипак размишља и о овој опцији, али као и увек за то криви опозицију.
У оваквим околностима, ако протести, штрајк, блокаде и непослушност грађана буду све већи, питање је да ли ће режим прибећи и ванредном стању.
Јован Рајић, адвокат, каже да догађаји у претходним данима сугеришу да је и тај сценарио на столу, када је у питању овај посрнули режим.
– Ту пре свега мислим на извештавање таблоида и медија са националном фреквенцијом, о томе да „страни фактор“ припрема обојену револуцију у Србији, као и безумна хапшења страних држављана који се у Београду налазе на семинарима или конференцијама. У том лудилу, ми смо дочекали и то да нам Румунија, земља која нам је најближи сусед, са којом никада нисмо имали у историји било какав озбиљан сукоб, сада упућује протесну ноту и да морамо да осећамо колективну срамоту због потеза неурачунљивих особа које доносе овакве одлуке – указује он.
Појашњава да имајући у виду да се ванредно стање, према Закону о одбрани, уводи на основу „процене ризика и претњи по безбедност Републике Србије и њених грађана“, не би се могла искључити могућност да поменуте активности представљају припрему и алиби за одлуку о увођењу ванредног стања.
– Јер ето, неко споља угрожава безбедност Србије и њених грађана. Та прича би се згодно упаковала, а формално би било потребно да Народна скупштина на заједнички предлог председника Републике и Владе утврди да су за то испуњени услови, те да донесе одлуку о проглашењу ванредног стања. Како ми у пракси немамо ни Скупштину, ни Владу, већ се за све пита један човек, упитног психичког стања, могуће је замислити и овакав сценарио – каже Рајић.
И додаје да се у пракси ради о огољеним покушајима једног корумпираног и од реалности и народа отуђеног режима да на силу, уз притиске, обмањивање, уцене и претње угуши аутентичну и праведну борбу студената којој се, што је за њих посебно проблематично, прикључују и друге професије и сфере овог друштва.
– Важно је зато одржати прибраност, смиреност и наставити са ширењем овог пламена слободе. Ово више није протест, већ постаје свеопшта побуна -процењује он.
И адвокат Божо Прелевић сматра да сценарио венредног стања није искључен.
– Александар Вучић и СНС чланови су пре 12 година увели ванредно стање и узурпирали суверенитет грађана над овом државом. Сви данашњи протести су покушаји грађана да поврате суверенитет и врате земљу у редовно стање законитости и поштовања основних људских права – наводи он.
Очекује да ће Вучић капуљашима, подмићивањем, разбојницима све учинити да спречи враћање државе грађанима, јер се њима не иде у затвор или им се не враћа на улицу одакле су потекли.
– Њима је основни циљ да заштите покрадено и у том смислу изгласавање ванредног стања је могуће само ако се ради о малом броју протестаната. То је немогуће урадити против већине, јер ће проћи лоше и делови државног апарата који нису крали и немају разлога да у томе учествују. Зато мислим да ће он пре покушати да измисли нове изборе које би наравно да покраде – сматра Прелевић.
Закључује да је све у рукама грађана, да се црвен средњи прстић дезинтегрише као шумећа таблете у не решивом масовном протесту, те да ће се појавити и неки нови паметни и чисти лидери.
Подсетимо, ванредно стање регулисано је Устава као посебна околност у којој ”јавна опасност угрожава опстанак државе и грађана”, а Закон о одбрани ближе уређује шта значи ова опасност. Народна скупштина, већином гласова, проглашава ванредно стање, а одлука о ванредном стању важи најдуже 90 дана. Проглашавајући ванредно стање Народна скупштина може прописати мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права.
А кад Скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе, под истим условима као и Народна скупштина.
Заједнички предлог за проглашење ванредног стања утврђује се на основу процене ризика и претњи по безбедност Републике и њених грађана. Процена коју министар одбране истовремено доставља председнику Републике и Владе, садржи оцену угрожености и последице које су услед тога наступиле или могу наступити. Проглашење ванредног стања може се предложити и на делу територије Србије.