Pročitaj mi članakPrema Zakonu o socijalnoj karti, sistem bi trebalo da prepozna građane koji su u materijalnoj i socijalnoj potrebi, preventivno deluje na siromaštvo, a onima koji su već korisnici, omogući bržu pomoć. Zakon je usvojen prošle godine, primenjuje se od marta ove, a u praksi je sve isto kao i pre zakona. Vlada ne čuje siromašne.
Тако је на папиру, а у пракси, сиромашни и даље, сами прикупљају разне потврде и уверења, како би их предали за социјалну помоћ, уместо да службеници увидом у обједињени регистар, имају све потребне податке.
Надлежне смо питали, где је закочило, а добили смо лупање слушалицом.
Увођење социјалне карте, најављено је ,,као приоритет‘‘ и то још 2017. године у експозеу Ане Брнабић за тадашњу владу.
Шест година касније, имамо усвојен закон, али не и практичну примену, за коју је надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Министарска у техничкој влади Дарија Кисић Тепавчевић, нам је у телефонском разговору, одмах после нашег питања залупила слушалицу, а одговоре нисмо добили ни на питања која смо мејлом упутили њеном кабинету и пресс служби.
Шта предвиђа закон о Социјалној карти?
Социјална карта је замишљена као јединствени регистар који садржи основне податке за идентификацију корисника социјалне помоћи – од имена, држављанства, пребивалишта, од образовања, до података о имовини и исплатама новчанх накнада по другим основама.
Такође, у социјалној карти су и подаци о националности, здравственом стању, инвалидитету, старатељству, хранитељству потенцијалних корисника, али и подаци о другим ,,повезаним‘‘ особама. Тако се обрађују и ажурирају осетљиви подаци, попут насиља у породици, поступцима издржавања и на крају приходи и непокретности које су у власништву ,,повезаних лица“.
У невладином сектору су проценили да је у тој ,,гомили‘‘ потребних, али и непоребних података, најмање 135 различитих ставки, на основу којих се одређује да ли је неком грађанину потребна социјална помоћ или не.
Иницијатива ,,А11‘‘: Циљ социјалне карте је да смање број корисника
У Иницијативи за економска и социјална права А11, истакли су да је Закон о социјалној карти ,,промашена ствар‘‘, те да су на то указивали од саме најаве увођења.
Програмски координатор А11, Данило Чурчић, наводи да комплетна идеја социјалне карте, води ка смањењу броја корисника и социјалних давања из републичког буџета. Објашњава, да се тим ,,картама‘‘, из целог поступка ,,искључује‘‘ социјални радник, односно директан разговор са потенцијалним корисником помоћи, те да алгоритам, сам ,,избацује‘‘ подобне и неподобне за социјалну помоћ.
Као велику мањкавост наводи, да на основу таквог алгоритма, без социјалне помоћи остају људи који су ,,цензус сиромаштва‘‘ прешли за само један динар.
‚,Алгоритам суштински ради све сам, и доноси одлуку уместо социјалног радника‘‘, указује Чучрић и додаје да је у свему овоме, како каже, кључно, да се смањи број корисника.
‚,Све је то последица приче о злоупотреби социјалне помоћи и ,неким силним лењим људима‘ који неће да раде, већ желе да живе на рачун државе. То стално слушамо. Када смо од надлежних тражили податке о злоупотребама – где су ти људи, који је то проценат, нисмо добили никакве одговоре, јер заправо то и није тачно‘‘, оценио је Ћурчић и подсетио да је један од услова за социјалну помоћ да корисник буде у евиденцији НСЗ.
‚,Дакле, људи хоће да раде, али немају посао‘‘, подвукао је он.
Социјална карта не открива нове кориснике, већ се бави само људима у систему
У Иницијативи А11, као велики недостатак представљене социјалне карте, издвајају дискриминацију људи који се до сада никада нису обратили Центру за социјални рад за помоћ, а реално су, каже Ћурчић, сиромашни и потребна им је помоћ.
Он појашњава да систем ,,препознаје‘‘ само постојеће кориснике.
‚,Ово је све представљено као проактивно деловање државе за бржу помоћ сиромашнима, а заправо се своди на смањење броја корисника. Ко никада није затражио помоћ, систем га не види и упркос његовом сиромаштву, алгоритам му ,не одобрава’ помоћ, тако стоје ствари‘‘, објаснио је он.
Чурчић каже и да је међу 135 различитих података који се проверавају ,,гомила непотребних‘‘, те да су многи од тражених критеријума, у супротности са Законом о заштити података о личности.
Каже и да је Иницијатива А11, од Министарства рада, према захтеву за пиступ информацијама од јавног значаја, тражила увид у алгоритам, како би се уверила да ли постоји профилисање корсиника по основу националне припадности, јер је између осталог и то један од података на провери.
Међтим, он тврди да је Министарство одбило тај захтев, уз образложење, да алгоритам подлеже ауторским правима.
Такође, А11 поднела је и захтев Уставом суду за оцену уставности социјалне карте и њену усаглашеност са међународним актима, али до сада нису добили никакав одговор.
Матковић: Ништа ново, усвојимо закон, па га не примењујемо
Гордана Матковић, програмска директорка Центра за социјалну полтику и прва министарка социјалне заштите у демократској Србији (министарка у Ђинђићевој влади, прим. аут.), истакла је да Закон о социјалним картама добро замишљен, али да је његова примена далеко од реалности.
,,Тај концепт има смисла, само ако су умрежени центри за социјални рад и ако постоји регистар становништва, а та два предуслова нису задовољена. Осим тога, поставља се суштинско питање, да ли сте у стању да уочите људе који су угрожени, а који нису тражили помоћ. Нисам детаљно упозната са тим законом, али као грађанка генерално мислим, да ми донесемо неке законе који су добри, па онда не донесемо подзаконска акта. Тако се и ти добри закони касније не примењују из различитих разлога, а то у сваком случају није добро‘‘, прокоментарисала је за Нову бивша министарка Матковић.
Социјалне карте се ‚,пилотирају‘‘ у појединим општинама
Данило Чурчић рекао је да је примена социјалне карте почела као ,,пробни пилот‘‘ у појединим српским општинама и да су како каже, незванични резултати до којих су дошли, потврдили њихове тврдње, да се социјалним картама смањује број корисника помоћи.
‚,Имамо незванична сазнања, у једном центру за социјални рад нам је речено да је број корисника по новом моделу, смањен за 70 одсто. Сада проверавамо та сазнања, а ако се испостави да је тачно, биће то потврда да смо од самог почетка били у праву са нашим тврдњама, да је циљ закона да се из буџета смање давања за социјалну помоћ‘‘, закључио је Данило Ћурчић из Иницијативе А11.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 2, 2022
