Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић, искористио је данас прилику да у предугом говору пред одром упокојеног патријарха по ко зна који пут истакне себе, заборављајући, услед напада нарцисоидности, да се налази на сахрани поглавара СПЦ. Овај, само њему својствен перформанс, још једном је потврдио да су шефу српске државе битне искључиво две ствари - он и рејтинг.
Кад се вратио из Црне Горе, био је разоружан и поражен, јер му нису дозволили да држи говор над одром митрополита кога су његови медији сатанизовали. Међутим, није дуго требало председнику Вучићу да дочека “својих пет минута” и да на свом терену организује програм испраћаја патријарха баш онако како њему одговара. Тужно, али истинито, смрт две истакнуте црквене личности за Вучића су биле идеалан параван за самопромоцију. Нису битни ни повод, ни околности. Битна је позорница и он на њој.
Они што га претходног пута осујетише у намери да одржи говор у Подгорици на сахрани митрополита Амфилохија, сада су имали прилику да га чују. У типичном, вучићевском маниру, председник се пребацио у улогу мудрог старца, објашњавајући владикама како и на који начин је водио бригу о старцу који је пао у болничку постељу.
“Само хоћу да кажем да је на дан кад је отишао у болницу, позвао ме и рекао ‘Морам ли, Александре, у болницу? Зашто ја да заузимам постељу?’. Дан касније ме је питао је ли све под контролом, а трећи дан ми је рекао ‘Не брини, са мном ће бити све у реду, него види да око Српске и Косова буде све добро’. И више се нисмо чули”, рекао је шеф српске државе.
Испред позорнице на којој је Вучић говорио о себи и патријарху, прве редове су чинили гости спремни да на сваку реч председника климну главом. Места за оне са прекорним погледом било је тек у четвртом и петом реду. Ништа није смело да омета председника у намери да себе представи као човека без којег би последње године живота патријарха биле незамисливе. Баш као и његови последњи дани.
Након посете ковид одељењу, пропагандних суза, последњег поздрава и објаве смрти на Инстаграму, говор одржан у Храму Светог Саве био је закључак једне тужне и мучне приче у којој је један човек још једном истурио себе у први план, занемарујући контекст у којем се налази.
Потреба за одржавањем рејтинга надвладала је здраворазумску. Због такве потребе, више није довољно да се председник пита хоће ли Борча добити канализацију, село трафостаницу или да ли ће гондола бити са две или три жице.
Није довољно ни да његова буде последња и кад неко реши да напусти овај свет. Он мора да одлучи и како ће изгледати тај одлазак.
Подсећамо, патријарх Иринеј је после контролног ПЦР теста на корону по повратку из Црне Горе био позитиван (званично) и одмах хоспитализован иако није имао никаквих симптома болести уз објашњење да нема услове да проведе самоизолацију од 14 дана у Патријаршији, па ће му боље бити у болници уз надзор лекара, будући да има 90 година. Првих дана су јављали да му је стање добро и да нема симптоме болести, али да ће ипак остати у болници свих 14 дана. Затим су јавили да му је позлило, па да се бори за живот. И на крају је Вучић, а не СПЦ, први објавио да је преминуо.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 22, 2020
