Прочитај ми чланакБиће то патриотизам по мери напредњачких гласача: погодан за ураганске наслове у Информеру, тугаљиве приче бола и поноса у Вечерњим новостима али политички потпуно импотентан.
Централна манифестација поводом обележавања годишњице хрватске акције „Олуја“ почела је молебаном који служи патријарх српски Иринеј испред манастира Крушедол.
Ред је да држава обележи незапамћен злочин над Србима у Републици Српској Крајини. Ово је етничко чишћење и геноцид који никада не смемо да заборавимо.
Проблем је у томе што режим у Србији не ради ово због жртава и прогнаних, већ због „билдовања сопственог лажног патриотизма“ док у исто време повлачи потезе који би могли да доведу до новос српског страдања.
У прилог томе ћемо у наредним пасусима изнети део анализе аутора Милоша Милојевића, који је објаснио како преко медијске машинерије Вучић планира да остане на власти и после потписивања „споразума са Приштином“.
Један од начина је управо „билдовање патриотског имиџа“ преко манифестација баш каква је обележавање годишњице страдања у „Олуји“.
„Шта све чине Вучићеве припреме за дан после? Или, метафорички речено, који су то елементи потребни да би се запушио водокотлић којим би, евентуално, западне силе пустиле Вучића низ воду?
– Вучић ће и даље бити спољнополитички кооперативан. То ће бити изражено, пренаглашено, коленопреколно, па и паћенички.
– Економска стабилност. У народу у коме су речи – „ћути, може горе“ – алфа и омега анализе економских прилика, јасно је да су очекивања прилично ниска. Србија ће напредовати споро, вероватно спорије него било која регионална држава, али ће власти бити довољно пажљиве да не буде наглих падова. Без већих рецесионих кретања у светској привреди њих и не би требало да буде (решење увек може да буде и ново задуживање).
– Много фолклорног, неделатног и отужног патриотизма. Онаквог каквог често можете да пронађете на насловним странама београдских Вечерњих новости.
Биће много речи о Кошарама и Паштрику – хвалоспева о Кумановском споразуму после кога су стране снаге запоселе део државне територије уз имплицитно застрашивање ратом под паролом „не поновило се“.
У тако обликованој јавној свести биће много интервјуа попут оног генерала Љубише Диковића о „четвртој сили у Европи“, непобедивој армији на Косову и армији која је, колико пре неколико година, била ни мање ни више него – пред распуштањем!
Телевизијског програма у коме ће се (вербално) рвати Милица Ђурђевић Стаменковски и Јелена Милић, уз секундантску улогу Миломира Марића, биће у изобиљу.
Вучић ће, наравно, наставити да говори о Јасеновцу, Јадовну, Солунском фронту, богорадати кроз сузе у Бусијама и Нишу; Вулин и ини ће дизати споменике Милану Тепићу, херојима са Кошара и Стефану Немањи, трубити о очувању писма, језика и праву на слободно вероисповедање.
Медијска машинерија ће дати све од себе да очува лик Вучића националисте, русофила и бране пред валом западних сила – да би он последично могао да грми како је Драган Ђилас издао Косово, Вук Јеремић призвао НАТО бомбе а Бошко Обрадовић у детињству победио у кликерима Мадлен Олбрајт због чега јој падне мрак на очи при сваком спомену српског народа.
Биће то патриотизам по мери напредњачких гласача: погодан за ураганске наслове у Информеру, тугаљиве приче бола и поноса у Вечерњим новостима али политички потпуно импотентан.
https://twitter.com/srbininfo/status/1158099236837298178?s=20
