Прочитај ми чланакНи после годину дана не зна се ко је возио ауто, Зоран Бабић или возач који се терети за погибију Станике Глигоријевић на наплатној рампи у Дољевцу. Како је могуће да се окривљени баш ничега не сећа и ко је монтирао снимак којем недостају кључна два минута несреће, пита се адвокат породице Глигоријевић, Божо Прелевић.
Да је само неко ко није члан Српске напредне странке или високи функционер у држави, био укључен у несрећу, случај би до сада вероватно био решен, или бар, не би изостали кључни докази. Будући да је у све укључен био тадашњи директор Коридора Србије Зоран Бабић, исход је неизвестан. А сам поступак поприлично чудан, јер Коридори Србије нису хтели снимак са наплатне рампе да доставе тужиоцу, већ су га доставили државним функционерима.
– Дошло се до главног претреса у којем ће бити саслушани сведоци и вештаци. По свој прилици тај предмет се доста брзо приводи крају. Истрага је трајала више месеци. Тужилац се трудио да прикупи што више доказа. То што Путеви Србије или Коридори Србије нису хтели да дају све доказе, то је фундаментално питање за владавину права у овој земљи. Они су истакнутим државним функционерима доставили доказе. Е, сад, то што њима не би смели да доставе, што би морали да доставе Тужилаштву, али нису и то је питање владавине права. Ако се грађанима свиђа да живе у таквој држави, нека уживају – рекао је адвокат породице Глигоријевић, Божо Прелевић за Директно.рс.
Управо је одсуство видео снимка бацило највише сумњи на то ко је седео за воланом када је погинула Станика Глигоријевић. Да ли је то био возач Зорана Бабића, како тврде окривљени, или је то био сам, тада, директор Коридора.
– Видео снимак не постоји за кључни документ. Ту се као одсуство кључног доказа показује одсуство видео снимка. Сваки снимак у којем фале два минута је монтиран. Има пре и после несреће. Ми само не знамо ко је возио и кога су изнели из аута. Камера не служи да детектује оно што никоме није интересантно, него нешто из чега би се могао идентификовати возач. Ако хоћете да имате камеру да не утврдите ништа, онда је то нови принцип, свету непознат.
Ни на једно од питања возач није знао одговор на претресу.
Прашини да се слегне највише не дозвољава ни чињеница, да се човек који је, наводно, седео за воланом, не сећа апсолутно ничега ни пре, ни за време, ни после несреће, али и то да је Зоран Бабић задобио прелом бутне кости, што је изузетно тешко уколико је седео на задњем седишту, како окривљени тврде.
– Ни на једно од питања возач није знао одговор на претресу. Мене кад год би питали, посебно о удесу, знао бих бар неко питање, ако не већину. Други возачи, у чија кола је ударио аутомобил који је користио Бабић, они знају све одговоре на питања. Основано се поставља питање – како је овај возач парцијално заборавио шта се десило?
Уместо тужиоца, председник Србије Александар Вучић је изашао у јавност и рекао да поседује видео снимак несреће.
– Прво питање је зашто су Вучићу дали снимак. Друго што нису дали тужиоцу. Треће, зашто он не да тужиоцу снимак. Нисам био код господина Вучића да гледамо снимак. Он је све о том снимку рекао и о та два минута која не постоје. А мени је то довољно, ја верујем председнику да има снимак. Снимку фали само то ко је возио и кога су изнели. Али за разлику од Бабића, Вучић је изјавио саучешће тим људима и ишао да их обиђе. Он је однео и неку помоћ.
Више емоција је показао ормар у судници, него Бабић.
За разлику од председника Вучића, Зоран Бабић то није урадио.
– Он није ни звао породицу Глигоријевић, а камоли посетио. Више емоција је показао ормар у судници, него Бабић. Ја сам му рекао да би било у реду да се помогне овој породици да преживи ово. Он је то обећао у судници, а није их ни окренуо. Ми њу не можемо да вратимо, али можемо да видимо можемо ли помоћи њеној деци. А Бабић се толико нехумано поставио, да је то оно што највише иритира.
Камере, као и полиграф, служе само за непријатеље режима.
Због свега тога, Божо Прелевић тврди да није само Станика Глигоријевић убијена у овом случају.
– С једне стране слушамо да је купљено милион камера из Кине, па ће се знати ко је, где је, шта је, ко је био у протестима, колико је било људи… Када ваш човек то уради, ту ништа не важи. Ни камере. Код Јутке не важи телекомуникација. Код Симоновића не важи ништа од прикупљених доказа. Ми говоримо о томе да ми нисмо једнаки. Ако ћемо да се спрдамо са законом и судом, а да онда кажемо да треба спољна контрола. Где ће већу контролу од камера? Значи да те камере служе само за непријатеље режима. Као и полиграф. Ми нисмо једнаки и то је сурово кршење Устава, закона, права. Није овде страдала само Станика Глигоријевић, овде је истина страдала. Страдало је и правосуђе – рекао је адвокат Прелевић.
