Прочитај ми чланак

Глас из Немачке: Литијумски пројекат у Србији постаје проблем за ЕУ

0

- За Европску унију је ово централан пројекат, а за Србију је, осим економских аспеката, у игри још много тога. Тако о плановима за експлоатацију литијума пише немачки економски дневник „Handelsblat“.

Три ауторке: Дана Хајде, Јудит Хенке и Олга Шер, у Ханделсблату су објавиле текст о проблемима с којима се Европска унија управо суочава у Србији.

Након што су укратко изнеле како је у Србији дошло до протеста после посете немачког канцелара Олафа Шолца и потпредседника Европске комисија Мароша Шефчовича, те потписивања изјаве о намерама да се у Јадарској долини копа литијум, оне даље пишу:

– За ЕУ је ово централан пројекат. Брисел је поставио себи за циљ да постане у већој мери независан од извозника сировина као што је Кина. До 2030. године би десет одсто годишњих потреба за важним сировинама требало да буде покривено уз помоћ домаћег рударства – уколико у Европи постоје залихе. У то спада и литијум. Немачка влада настоји да смири духове. Једна портпаролка владе је за Ханделсблат рекла да се бриге становништва за животну средину схватају озбиљно и да је „немачкој влади јасно да пројекат може бити реализован само ако се буду поштовали високи еколошки стандарди. И Рио Тинто је саопштио да је „пројекат безбедан и у складу с највишим еколошким стандардима Србије и ЕУ.

Развој пројеката је спор

– Литијум је кључна сировина. Према Међународној агенцији за енергију (ИЕА), потреба за литијумом ће се до 2024. године удеветостручити – уколико државе буду озбиљно схватиле циљ да до 2050. више не буде емисије штетних гасова. Литијум је најпотребнији индустрији електричних аутомобила. Већ између 2017. и 2022, потражња за литијумом се утростручила (…) Тренутно цена опада, између осталог и зато што су произвођачи батерија за време бума створили залихе које сада користе. Након рекордних цена у новембру 2022, цена литијума је опала за готово 86 процената.

– Ипак, дугорочна понуда је ограничена – пише немачки лист. – Према подацима ИЕА, производња литијума која се очекивала након најављених пројеката експлоатације може да задовољи само половину очекиване потражње. Уз то, литијумски пројекти се споро развијају: између фазе истраживања и саме експлоатације у просеку прође 10, у неким случајевима и 15, година.

„Ми смо лојални Европи“

– Када је реч о новим изворима литијума, Европа се налази у трци са својим лиферантом – Кином. 44 одсто светских инвестиција у преузимање литијумских пројеката у последње три године, јесу кинеске инвестиције. Од седам литијумских пројеката у Африци, који треба да почну с радом 2027, пет њих половином припада једном кинеском сувласнику – наводи се.

– За Србију је осим економских аспеката овог пројекта у игри много тога. Србија још од 2012. води преговоре о приступању са ЕУ. Они, додуше, теку траљаво, јер још ни издалека нису испуњени сви захтеви ЕУ. Тако Србија као једина европска земља није увела санкције Русији. И Споразум о слободној трговини који је Вучић 2023. потписао са Кином, стоји на путу интеграцији у ЕУ. Јер, трговинска политика је ствар Уније. Сарадњом на плану сировина, Вучић хоће да демонстрира поузданост Србије. Јер, и Кина је јасно изразила интересовање за залихе литијума, рекао је он недавно у разговору за Ханделсблат, „али смо им поручили да о тој теми дискутујемо са Европљанима. Додао је: „Ми смо лојални Европи“.

– Европска унија од свог приступног кандидата очекује да доноси одлуке на основу важећих правних оквира и праксе која је у складу са прописима ЕУ о заштити животне средине, рекла је једна портпаролка Европске комисије. Важан принцип у партнерству је социјална и еколошка одговорност у градњи рудника, опоменула је она и додала да у то спадају и правилно руковање отпадом, водом и учешће јавности у процесу одлучивања – пише, између осталог, лист Ханделсблат.

Извор: dw

Ознаке: , ,