Pročitaj mi članakIako su im funkcije bile prilično bitne, sad ih se retko ko seća.
У српској политици последњих 20 година провлаче се малтене иста лица. Неки су променили више партија, али и даље су присутни на политичкој сцени Србије. Међутим, неки од њих, иако су били на врхунцу моћи 2000-их, потпуно су се повукли из политичког живота, па се стиче утисак да никада нису били део „политичке елите“.
Иако су им функције биле прилично битне, сада их се ретко ко сећа.
Мирољуб Лабус
Мирољуб Лабус, српски економиста, бивши политичар и редовни професор на Правном факултету Универзитета у Београду, био је потпредседник Владе Србије од 3. марта 2004. до 3. маја 2006. године, када је поднео оставку. То је урадио због суспендовања преговора о придруживању Србије и Црне Горе Европској унији. Био је председник странке – Г17 Плус од њеног оснивања до 13. маја 2006, када је поднео оставку и повукао се из политике.
Божидар Ђелић
Божидар Ђелић био је потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој. У владама Зорана Ђинђића и Зорана Живковића био је министар финансија. Изабран је 25. јануара 2001. године за министра финансија у влади Зорана Ђинђића. Био је кандидат за посланика на листи Демократске странке за ванредне изборе, али није ушао у парламент. За ванредне изборе 2007. Ђелић је био истакнут као кандидат за премијера на листи Демократске странке.
Међутим, како је један од услова Демократске странке Србије за формирање коалиционе владе био да премијерско место припадне дотадашњем премијеру Војиславу Коштуници, Ђелићу је припало место потпредседника задуженог за европске интеграције. За потпредседника Владе Републике Србије изабран је 15. маја 2007. Након ванредних избора од 11. маја 2008, је формирана нова влада са премијером Мирком Цветковићем од 7. јула у којој је Божидар Ђелић потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој. Ђелић је 2011. године поднео оставку на месту потпредседника Владе Републике Србије.
Млађан Динкић
Млађан Динкић је бивши министар економије и регионалног развоја у Влади Републике Србије и председник странке Г17 ПЛУС. Био је министар истог ресора и у претходној влади (друга влада Војислава Коштунице), као и министар финансија у Влади Републике Србије од 3. марта 2004. (прва влада Војислава Коштунице) до октобра 2006, када је његова партија напустила коалицију. На место председника Г17 ПЛУС је дошао септембра 2006. као једини кандидат за то место, после несугласица са дотадашњим председником, проф. др Мирољубом Лабусом.
Политичку каријеру су обележила бројна неиспуњена обећања и нетачне изјаве. У децембру 2010. Динкић је признао да су његове тврдње да ће сваки грађанин добити хиљаду евра биле лажне како би коалиција добила више гласова. Рад на месту министра финансија у Влади Војислава Коштунице обележила је и афера Националне штедионице 2005. године, у којој је новац из Старе девизне штедње поверен приватној банци.
Оливер Дулић
Оливер Дулић је српски политичар, хирург и некадашњи ватерполиста југославенске националности. Члан је Демократске странке, а од 23.5. 2007. до 25.6. 2008. је служио као Председник Народне скупштине Републике Србије. Био је један од вођа студентских протеста 1996.године. Од 2008. до 2012. је био министар у влади Мирка Цветковића. Оливер Дулић улази у политички живот 1996.године са Чедомиром Јовановићем као један од вођа студентских протеста.
Учествовао је у оснивању Студенстке иницијативе (из које је касније настао студентски покрет „Отпор“) и Балканског форума,а два пута је биран у састав студентског парламента Унирзитета у Београду. Демократској странци приступа 1997. године, а 1999.године је посто потпредседник општинског одбора ДС за Суботицу. Наредне године је постао потпредседник покрајинског одбора ДС за Војводину и на том положају је остао до фебруара 2006.године када је на конгресу странке изабран за члана председништва и одбора за здравство и спољну политику. Биран је за посланика народне скупштине републике Србије у три сазива на изборима: 2000, 2003. и 2007. године. Бивши министар за заштиту животне средине Оливер Дулић проглашен је кривим пред Специјалним судом у Београду за злоупотребу положаја и њему је изречена казна од три године и шест месеци затвора.
