Прочитај ми чланак

Где посланици ретко залазе? У грандиозну библиотеку у Скупштини Србије

0

biblioteka-foto-oliver-bunic

(Блиц)

Грандиозна библиотека у Скупштини Србије у којој се налазе најстарије српске књиге, сви домаћи устави и закони у последња два века, стенограми и магазини није место у које често долазе посланици. Данас се у њој одржавају састанци скупштинских одбора, снимају се ТВ серије, а малобројни парламентарци ту спремају научне радове, пишу књиге, траже говоре…

Велики број посланика из претходног и овог скупштинског мандата никада није крочио у просторије скупштинске библиотеке. Они данас у посланичким клубовима на располагању имају електронске базе података из којих се припремају за седнице.

У случају да им нешто и затреба, у библиотеку шаљу своје секретарице.

– Старији посланици чешће долазе, а млађи, сада их има много, мање долазе, а мање и знају. Некада су овде проводили много више времена, јер се све што им је било потребно налазило у библиотеци. Међутим, сада имају електронску базу књига, своје саветнике, новине и часописе у посланичким клубовима – каже за наш лист библиотекарка Радмила Стојановић.

Записник са прве седнице на бувљаку

Током петог октобра из Скупштине је украден први записник или протокол са седнице српског парламента чија је вредност непроцењива. Свега неколико дана касније на новобеоградском бувљаку пронашла га је секретарица једног посланичког клуба. Благо је било јефтино. Продавац је књигу ценио 30 динара. Секретарица му је дала 100 и вратила га у скупштинску библиотеку.

Осим изузетно вредних књига из области политике, статистике, филозофије, економије и још много тога на разним светским језицима, посланици овде могу да нађу све стенограме у последњих 160 година. У њој се чува све оно што је икад изговорено на седницима Скупштине, а забележени су сви скандали у српском парламенту, попут псовања и вређања својих колега, заливања водом, па и ударања. Ипак, много вредније од стенограма јесу старе и ретке књиге – попут Славено-сербског магазина из 1768, Сретењског устава из 1835. или Хатишерифа, који је сачињен три године касније. У блиблиотеци се могу прочитати и сви закони и уредбе од 1839. па до данас.

– Ово је специјална библиотека. Правила се искључиво за Скупштину, а у њој се налази све што је потребно посланицима и правницима парламента. Њу могу да посећују и грађани, али само уз молбу и дозволу генералног секретара – наводи Стојановићева.

Срђан Миливојевић, посланик ДС, који је један од ретких који и после електронизације рада парламента долази у скупштинску читаоницу, прича како сваки пут кад добије дневни ред седнице, долази у библиотеку како би видео како је изгледала историја усвајања тог закона кроз историју српског парламентаризма.

biblioteka-foto-oliver-bunic-2

– Волим да читам и записнике са седница у време драматичних догађаја у Србији. Када прецртате годину, не знате да ли се радња дешава крајем 19. века, почетком 20. или крајем 20. или 21. века. Из наше историје ништа нисмо научили. Невероватно је да имамо историјске дилеме и поделе у 21. веку на нивоу оних подела и дилема с краја 19. века. Где смо ми онда потрошили цео један век који је имао милионске жртве? – наводи Миливојевић.

Његова колегиница из СНС Марија Обрадовић каже да нема много времена да борави у библиотеци, али да њени стручни сарадници то чине уместо ње, припремајући материјале и истраживања која су неопходна за излагања у парламенту. Она каже да најчешће користи документа из области родне равноправности, медија, културе, као и историје билатералних односа Србије и земаља у окружењу.

– Немам много слободног времена за боравак у библиотеци и жао ми је због тога јер има вредних издања које треба видети, бар као музејски експонат. Ентеријер библиотеке је посебне вредности и увек радо наше госте доводим у њу не бих ли се похвалила српским књижевним наслеђем чији се вредни примерци налазе у библиотеци – завршава Обрадовићева.