Pročitaj mi članak

Gajović: Prilog za biografiju Đukanovića ili zašto Crnu Goru hitno deđukanizovati

0

„…Pomozi, Bože, onima koji su na vlasti, triput ti se molim. Jer su u opasnosti da postanu nasilnici…“ („Reka Pravoslavlja – Uvodno slovo“)

„Вођа је бољи кад људи једва знају да постоји…“ (Лао Це, 6.и 5.вијек прије нове ере, старокинески филозоф)

„Трагедија многих људи на високим положајима је у томе што се благовремено не повуку са положаја.“ (Хари Труман,1884-1972,предсједник САД)

„…ниједном човјеку и ниједној групи не смије (се) повјерити превише власти на дуже вријеме.“ (Олдос Хаксли,1894-1963,енглески писац)

„Добар вођа (је)…градитељ консенсуса.“ (Мартин Лутер Кинг, 1929-1968, амерички протестантски (баптистички) свештеник и борац за грађанска права)

Као политички конвертит – превртач и карактерни акробата који се „мијења као Мјесец“ (Цицерон), Мило Ђукановић – „усправни“ вођа – прошао је пут од острашћеног комунисте и титоисте, преко про-Србина, поштоваоца Српске православне цркве и Русије, до богоборца, србофоба и русофоба.

Почео је своју посткомунистичку каријеру као премијер – приправник. Тренирајући, три и по деценије, на премијерској и предсједничкој функцији, приватизовао је државу, а подржавио подземље. Иако је тврдио да није присталица дугог задржавања у политици, као особа еластичног (варијабилног и растегљивог) карактера, отегао државничке и партијске мандате на више деценија.

Црна Гора = Прва фамилија, постала је велика праоница: историје, мозгова и новца. Претворио је државу у приватно, Породично добро, а његови најмилији су приватизовали привреду. Пљачкашка приватизација у Црној Гори била је приватна ствар – Прве фамилије. Најприје су узимали шаком и капом, а онда су прешли на крупнију амбалажу, поготово, у вријеме када би, с времена на вријеме, одлутавао у бизнис.

Остварио је идеал: једна држава – једна Породица. „Стотину је промијенио вјера“ да учини да увећа благо. Његова власт је затворила фабрике из „оправданих“ разлога. Да бисмо имали здраву животну средину, у еколошкој држави.

Црна Гора је постала острво милократије. Демократију је занемарио, а и шта ће то Црној Гори! „Капљу воде“ треба држати у мраку да не испари. Често је кршио Устав, али, по неподијељеном мишљењу његових присталица, искључиво у општем интересу!

Остварио се његов сан за виле без алтернативе са Црном Гором као окућницом. Држава је постала кошница у којој трутови блиски власти имају привилегован положај. Топло је само онима који се налазе у близини његових горила. Кад је „усправни“ вођа у хотелу, гориле су на рецепцији или на плажи, у одијелима, краватама, наочарима за сунце и „леворима“.

У Првој фамилији влада кућни ред: кад је предсједник у иностранству, супруга чува државу. Патриотизам се доказује оданошћу „усправном“ вођи и Првој фамилији. Најбољи рад руку имају они који им аплаудирају.

По изјавама његових ватрених обожаватеља, не сагиње се ни према Западу, ни према Истоку. Значи, пузи усправно!

Нашег диктатора подржава цио „демократски“ Запад. Он је драгуљ (нео)либералне демократије. Црна Гора је просторно проширена Прва фамилија, „капља воде“ на длану Великог брата, и портабл држава за понијети у еуроатлантске интеграције. Мило „цар“ је го, јер не скида НВО одијело!

Наша домовина је и (нарко)банана држава, а „усправни“ вођа је шеф гарнитуре која се монтира споља. Најприје је инсталиран за диктатора, а онда је добио западну медаљу за демократију. Западни амбасадори су му, најприје, састављали владу, а онда су министре слали на параде поноса.

„Усправни“ вођа је толико карактерно, национално, вјерски, геополитички и (не)демократски ротирао да нам прави пут личи на спиралу! Његове присталице тврде да је био принуђен да приватизује Црну Гору, како би предухитрио „великосрпске агресоре“ и Српску православну цркву?!

Апостол Павле се просвијетлио на путу за Дамаск, а „усправни“ вођа на дуванском путу. Његова власт је, у „пословном партнерству“ са италијанском мафијом, шверцовала дуванске производе преко Јадрана, уз слоган: Друже Мило, ми ти се кунемо да с дуванског пута не скренемо! Оптужбе за државни шверц дувана и наркотика, он и његова власт су тумачили као халуцинације опозиције и недобронамјерних грађана. А предлагао је и кућни надзор неистомишљеника, односно појачану породичну пажњу над њима да би постали подношљиво агресивни.

Црна Гора је толико мала држава да је један човјек може држати у шаци са шестим прстом. А похарали су је припадници истог криминалног братства – Миловластићи! Прави Дон Кихот, витез тужног лика, јахао је на коњу и јуришао на вјетрењаче. Наш „Дон Кихот“ јаше на „мајбаху“ и јуриша на државну имовину!

Подземље је на врху, а врх у подземљу. Власт и организовани криминал су се толико сродили да често долази до преплитања функција. Зато се његова власт обрачунавала са таквим криминалом, искључиво мирним и демократским средствима, иако је јавно признавао да се „криминал обахатио“! Црногорски криминалци се енергично противе изручењу другим државама, јер је своја кућица (Црна Гора), своја слободица! Глава владајуће хоботнице маникира пипке! Црна Гора је сигурна кућа и за бјелосветске бјегунце од закона.

Тврдио је „да разумије лоповску психологију“. Зато се, својевремено, као премијер – приправник, дружио са особама с оне стране закона, али има олакшавајућу околност. И они су тада били приправници – у подземљу.

Дувански и нарко новац прао је у кућној радиности – Породичној банци. Захваљујући томе и мешетарењу са државним депозитима, никшићка банчица је постала, за црногорске прилике, мега финансијска компанија!

Није лако бити историчар у Црној Гори, јер се историја стално мијења. За „усправног“ вођу, никад није довољно прихватљива, да се не би могла усавршавати. Зато су дворски историчари постали креатори (кривотвори) наше прошлости и судије историји. Бијели орао Црнојевића и Петровића је, на националној застави пожутио, чим је полетио дукљанским небом!

Умјесто традиционалне породице, основне ћелије друштва, „усправни“ вођа је легализовао истополно животно партнерство с циљем да, у не тако далекој будућности, дезоријентисана дјеца, умјесто природних родитеља, имају тату и тату или маму и маму, односно родитеља 1 и родитеља 2 ?! И британски командоси су, прије неки мјесец, шетали Баром у оскудној женској одјећи. Да би њихови ЛГБТ+ атрибути више дошли до изражаја!

Лојални медији његове ниске ударце високо оцјењују. Често је, у јавним наступима, толико расијан да не зна коме ради о глави. Иако је на челу еколошке државе, вербално загађује животну средину, јер нема „контролу мисли и језика“.

Његова државна ТВ је била пупчана врпца између власти и медијски дрогираних грађана. Када је Он у телевизору, а ријетко је излазио, фанатичне присталице су програм гледале разрогаченим очима и телећим погледом. Државна ТВ је била исповиједаоница виртуелних врлина власти.

Кад Бога нема, и полиција цркву региструје! „Усправни“ вођа је остварио вишедеценијски сан водећих црногорских комуниста и фанатичних атеиста: у полицији је регистрована НВО – црногорска црква. У складу са принципом – докони распоп (као полицијски кадар) пендреком крсти, у таквој цркви, информативни разговор је исповиједање гријеха!

Вођина омиљена група је полицијска патрола. Највише ужива у звуку пендрека у замаху. А лојалном полицајцу мали бог даје махове.

Исходе намјештених избора одлучивали су покојни бирачи који су нераскидиво везани за бирачки списак и који су дисциплиновано, сви као један, гласали за владајућу партију. Кривотворењем пописних резултата, креирала се пожељна национална структура становништва. Уосталом, црногорска историја у 20. вијеку доказује да је од стопроцентног Србина до стопроцентног Црногорца довољан један – попис!

Уставом је креирана пожељна стварност. Ако није у складу са Уставом, тим горе по стварност. А чињеница је да Срби у Црној Гори све више заостају за Уставом! „Усправни“ вођа се фанатично залаже да у Црној Гори живе тотални Црногорци без српских примјеса, у којима се српство не може идентификовати ни најсавременијим дијагностичким методама. Привремено пожељни Срби су само они који поштују еуроатлантска опредјељења његове власти. А ко су стопроцентни, тотални Црногорци? То су они Срби који се вјековима „успјешно“ одупиру покушајима „асимилације“ од стране својих предака и покушајима „хомогенизације“ на српској националној основи?!

Уосталом, откуд Срби у Црној Гори, што се и бивши Срби питају? Један од могућих одговора је да их, захваљујући небудности национално онесвијешћених родитеља, роде доносе у наше породице још као новорођенчад! Неки кажу да су Срби постали Црногорци због мање конкуренције.

Међутим, по „усправног“ вођу, реална ситуација у Црној Гори није била ружичаста: Црногораца је мало, а и удио црногорства у њима није био стопостотан. Зато је црногорски референдум био бити или не бити – противнике „повртања тисућљетње неовисности“ . Тада је наша домовина стекла независност по до тада непознатим правилима у демократском свијету. Ту иновацију је неопходно заштитити патентом.

И монтирани државни удар је дошао као наручен, јер је био у питању „опстанак домовине“. Почео је чим је „жртва“ дала знак за старт. Тужиоци су били монтажери и веза између власти и „атентатора“. Полиција је толико бринула о здрављу „атентатора“, да им је обезбиједила и штитнике за међуножје! Србија је у то вријеме остала без занатлија: зидара, керамичара, столара… Зашто? Зато што су отишли у Црну Гору да „изврше“ државни удар!?

„Усправни“ вођа није обавјештаван о току монтаже да се не би непотребно оптерећивао. У то вријеме био је уплашен за опстанак на власти, али је, послије успјешно оствареног сценарија, одмах радосно медијски живнуо.

Пријетио да ће, ако буде требало, Црну Гору бранити и из шуме?! Али, и зато постоји решење – канадери или запрашивање шуме! И еколошка инспекција би у том случају морала да реагује, јер би шума, као важно природно станиште, била озбиљно угрожена!

Грађани, не питајте вођу како је стекао први милион! Хоћете ли да га погоди инфаркт и да Црна Гора остане без нашег традиционално највиталнијег државног органа! Да га доведете у стање уздрмане психичке равнотеже, ако му завирујете у вишетомну власничку имовинску књигу! И да му нанесете неотклоњиве душевне болове, јер вријеђате његов култ (без)личности! А кога бисте, онда, руку на срце, могли молити да буде нови диктатор? Наћи новог, са оваквим перформансама и кога подржава сав „демократски“ Запад, просто није могуће.

Власт „усправног“ вође је полазила и од принципа – лојалност власти илегалну кућу гради. Јер, за њега и његову власт, најсигурнији гласач је бесправно постављени субјект који врши радњу у бесправно подигнутом објекту.

Вођа је помогао тоталним Црногорцима да, послије више вјекова, схвате да говоре црногорским језиком. Његови лингвистички креатори су били традиционално лијени, па су српском језику додали само два нова слова, што је за њих био велики интелектуални напор. Откад је и „Горски вијенац“ преведен на црногорски језик, тотални Црногорци (Дукљани) га читају у оригиналу! И Његошу су поставили ултиматум: или ће се национално освијестити и проговорити црногорским језиком, или ће бити уклоњен из школских уџбеника!

Дан црногорске војске је одређен према догађају који одиграо прије скоро десет вјекова. Ето, толико је било потребно да туђемилски војнички сан постане државна јава.

У циркусу од државе најбоље пролазе гутачи вођиних изјава. Рукољуби његових обожавалаца су у сваком тренутку спремни да буду ногољуби, па и више! Његови усхићени обожаватељи су га назвали ријетким државником „који има два органа са словом М – мозак и муда!“ Али, постоје и свједочења да је „скоро на кољенима стајао пред том страшном женом (Медлин Олбрајт) и молио за опрост“.

Још увијек је, дај Боже недуго, све по Старом, само друг Мило јаше на челу колоне, са „мајбахом“. А сан сваког „лојалног“ лежећег полицајца у Црној Гори је да га прегази „мајбах“ „усправног“ вође.

Иако коловођа нашег раскола, ради опстанка на власти, даје све до себе, и даље има своје „дворске луде“. Носе фирмирана одијела, зову га „царем“, славе до небеса његов „(без)лик и (не)дјело“ у медијима, у Парламенту, на конференцијама за штампу, у насилним уличним перформансима, али и у могућим „шумским активностима“. Ти незрели, недовршени, похлепни опрани мозгови и заробљени умови, усхићено хвале „цареве“ лудости и његове јавне изливе патолошке мржње. Водећи карактерни вентилатор је за њих, политичке сунцокрете, морални оријентир, а његово прање личне и колективне прошлости и идентитета њихов је путоказ у свијетлу будућност.

Биланс тридесетпетогогодишње владавине „усправног“ вође је, у најкраћем: он је остао је без џемпера, а грађани „без гаћа“! Зато је Црну Гору неопходно хитно деђуканизовати. Свим милољубивим средствима!