Прочитај ми чланак

Гадни гладни Ганди

0

-Штрајковаћемо док опозицију не скинемо с власти! А нарочито док опозицију не скинемо с опозиције - рекао је тим поводом Вулин Александар, идејни творац транспарента: "Сви смо ми Ганди".

За коришћење ескалатора никада није постојало писано упутство јер су произвођачи процењавали да сваки човек у себи садржи бар малецно зрнце интелигенције & логике, и да без додатне тромесечне обуке лако може схватити да се помоћу покретних степеница које иду на доле – силази – а помоћу покретних степеница које иду на горе – пење.

Пре тачно осам година, међутим, у Београду је одржан митинг опозиционе Српске напредне странке и тада је на београдским улицама уочена врста људи која руши све законе логике и не може да се сврста у оне који све баш лако схватају. Негде у подземном пролазу на Теразијама примећена је скупина митингаша како покретне степенице користи супротно до тада важећим законима логике.

Ти људи су покретним степеницама које силазе – покушавали да се попну у супротном смеру. И у томе нису одустајали па су, тврде очевици, сатима шетали у месту.

Откриће је већ сутрадан изазвало драстичан пад посета фитнес клубовима и теретанама у целом свету – ко је луд да плаћа два сата на ходалици, кад у свакој робној кући или подземном пролазу, на ескалатору који иде надоле, можеш бесплатно смршати истрајно покушавајући да се попнеш горе.

Није то био неки посебан знак, осим што је гласовима неких од тих стајаћих митингаша на теразијском ескалатору СНС годину дана касније дошла на власт са чврстом намером да реформише све чега се дохвати, нарчито логику. Те је Србија схватила да тамо где почиње Српска напредна странка – престаје логика. А тамо где почиње логика ту престаје Српска напредна странка.

„Нелогичности у које верујемо“ – могао је бити слоган те скупине када се без покретних степеница попела на власт, али су они ипак изабрали гесло „Будућност у коју верујемо“, пошто боље звучи. Све остало је историја! Пардон, све остало је Информер, Библија нелогичне Србије.

Тих дана када је у Београду патентирана нова врста фитнеса – пењање уз покретне степенице које се спуштају – и Тома Николић је почео штрајк глађу и жеђу за захтевом да власт одмах распише изборе, али је одустао после седам дана јер је проценио да од тога може да се рикне. А ако рикнеш, никада нећеш постати председник Србије, него ће то постати неко други.

Апсолутно је било немогуће да је као одрастао човек на ту идеју дошао сам, већ се оправдано сумња да је све осмислио извесни А.В. који је обављао функцију његовог заменика, а у статуту те партијске организације лепо је писало – ако председник странке скочи с моста или умре од глади његову функцију обављаће заменик.

Томин тадашњи заменик у међувремену, осам година касније, постао је предеседник свега и свачега, али не толико председник свих грађана, колико председник свих Вулина и њима сличних нелогичних креатура, које су му, логично, најближи сарадници.

Гандијевске методе борбе тако су постале камен темељац идеологије СНС, па је једног дана одлучено да направе транспарент на коме би писало: „Сви смо ми Ганди“, после чега би сви који хоће живи да се поједу због злочесте опозиције, могли да започну штрајк глађу.

-Штрајковаћемо док опозицију не скинемо с власти! А нарочито док опозицију не скинемо с опозиције – рекао је тим поводом Вулин Александар, идејни творац транспарента: „Сви смо ми Ганди“.

И када је транспарент направљен, иза њега су стали Вулини, Весићи, Мартиновићи те сви остали дражесни ликови Златног нелогичног доба, а онда је неко приметио да поред несхватања функциоинисања покретних степеница, изгледа, одређени део чланства не уме да направи ни један пишљиви транспарент.

Наиме, на транспаренту „Сви смо Ганди“, анонимни напредњачки геније је направио штампарску грешку, па су Вулин, Мартиновић, Весић и остали гандијевски насмејани стајали иза транспарента: „Сви смо ми Гадни“.

-Ауууу, ово не ваља! – лупио се по челу председник Вучић, угледавши своју највернију поставу државних функционера иза транспарента: „Сви смо Гадни“.

Ствар је решена једноставно – између Г и А убачено је слово Л, па је отпао Ганди, али је остало: „Сви смо ми Г(л)адни“.

И тако су напредњаци осмислили далеко ефектнији вид гандијевске борбе и гандијевског отпора, такозвани гаднијевску борбу и гаднијевски отпор, чији је идејни вођа постао Гадни гладни Ганди.