Форин полиси:Грађани Србије заслужују да знају истину, пристанак исто што и потпис

21:06 24.03.2023.

Косово је у Охриду направило историјски договор на Балкану, јер је према Бечкој конвенцији пристанак исто што и потпис. Ово важи и за Европски предлог Споразума који је Србија прихватила у Бриселу, као и Анекс с којим се председник Александар Вучић сагласио у Охриду, пише Форин полиси магазин.

„Грађани Србије заслужују да знају истину – а Вучић то може да преживи. Када су у питању уговори и други споразуми између држава, оно што се рачуна је пристанак на обавезу према међународном праву. Како је Вучић признао, потпис то може да манифестује, али није од суштинског значаја.

Члан 11. Бечке конвенције о праву међународних уговора то јасно каже: Пристанак државе да буде обавезана уговором може се изразити потписом, разменом инструмената који чине уговор, ратификацијом, прихватањем, одобрењем или приступањем, или било којим другим средством ако је тако договорено„, пише Форин полиси магазин.

Како наводи овај магазин, ЕУ мора да елиминише сваку дуготрајну сумњу у обавезујућу природу споразума и свих његових одредби. Подстакнути исхитреним коментарима на интернету, косовски Албанци су забринути да би Вучић могао да одустане од споразума јер га није потписао, или да једноставно изабере оне одредбе које жели да примени.

„Западни званичници су попуштали Вучићу у његовом лажирању због аутократине потребе да се суочи са домаћим критичарима. Ако се Вучићу дозволи да искриви услове или чак статус споразума, шансе за имплементацију падају“, наводи магазин.

Чисти текст споразума уз посредовање ЕУ, односно основни споразум и анекс, показују јасну намеру страна да се обавежу на свеобухватан начин. У другој тачки анекса, стране се „у потпуности обавезују да ће поштовати све чланове Споразума и овог Анекса, те да ће експедитивно и у доброј вери имплементирати све своје обавезе које произлазе из Споразума и овог Анекса“.

Ово се упадљиво разликује од Вашингтонског споразума из 2020. који су потписали Вучић и бивши косовски премијер Авдулах Хоти у Белој кући код Трампа. У том необавезујућем споразуму странке нису ни прописно именоване, док се у споразуму Брисела и Охрида отворено помињу Косово и Србија и називају се „уговорним странама“.

За разлику од Трамповог споразума, текстови Брисела и Охрида су кохерентни. Преамбула уоквирује кључна правна и политичка питања. Охридски анекс укључује неколико рокова и формални механизам имплементације – све указује на јасну намеру да се стране обавежу законом, наводи Форин полиси.