Прочитај ми чланакУ буџет Фонда ПИО, годишње се, на име "мешовитих и неодређених прихода" слије преко два милиона евра од провизија за обрачунавање сваке појединачне рате, односно за све робе и услуге које су пензионери широм Србије купили преко административне забране, потврдила је за Н1 Државна ревизорска институција (ДРИ).
У званичним извештајима, ДРИ наводи да Фонд ПИО, провизију наплаћаје од трговаца, али у Удружењу синдиката пензионера Србије, за Нова.рс тврде, да нема сумње, да трговци кроз крајњу цену, тај трошак преливају на пензионере, те да се провизија ‘‘пребија преко њихових леђа‘‘.
Све оно што су пензионери купили на рате, било да је реч о огреву, зимници, медицинским помагалима или скупим душецима, јастуцима и усисивачима, пролази кроз администрацију Фонда ПИО, која наплаћује провизију за сваку појединачну рату ‘пребачену‘‘ са пензије, на рачун одређеног трговца.
Приходи ПИО Фонда на име тих провизија су милионски.
Списак предузећа за продају робе широке потрошње, са којима ПИО има уговор је подугачак, а на званичној интернет адреси Фонда, налази се листа са преко 1.200 правних лица, код којих најстарији грађани Србије могу да купују уз повољности отплате на више месечних рата.
Са сваком новом куповинова на овај начин, пензионери практично, несвесно учествују у остваривању профита који се слива на рачун ПИО Фонда.
Салдо који је у пословним књигама Фонда, подвучен на крају 2020. године, показао је, да је та државна институција, на име провизија за административне забране пензионера, приходовала чак 2,05 милиона евра.
Пезионери: Све то иде преко наших леђа
Према последњим званичним подацима, у Србији има 1.648.560 пензионера, а сурова реалност је да велика већина има примања испод просека (просечна пензија за јул 2022. – 30.965 динара).
У Удружењу синдиката пензионера, за Нова.рс наводе да је за пензионере са најнижим примањима, куповина на рате ‘‘спас‘‘, поготово када је реч о огреву или неким неопходним медицинским помагалима.
Ипак, додају и да нема сумње, да на крају, све финалне административне трошкове сносе сами пензионери.
„Трговци све трошкове прелију на крајњег корисника, односно на нас пензионере. И ту провизију што плаћају ПИО Фонду, то плаћају на терет укупне цене коју су формирали за испоруку неке робе. Онда је пензионер, практично платио све те трошкове. Али, људи са ниским примањима немају другог избора и принуђени су да купују на рате“, каже Милан Грујић председник Удружења синдиката пензионера Србије.
У том Удружену истичу и да је на списку правних лица са којима ПИО сарађује ‘‘много корисних пружаоца услуга и трговаца‘‘, али да има и ‘‘превараната‘‘ који пензионерима продају скупе и непотребне ствари, те апелују да би Фонд требало да проверава са ким све склапа уговоре.
Додају и да на разним скуповима Удружења пензионера саветују све, да ‘‘отворе четворе очи‘‘ и да се код куповине скупих ствари, увек посаветују са млађим члановима породице.
НОПС: Пензионери су лака мета за веште трговце ‘‘од врата до врата‘‘
Није редак случај да пензионери наседну на слаткоречивост трговаца, који на кућним презентацијама продају ‘‘феноменалне и чудотворне производе‘‘, попут прекривача са магнетима, разних прречистача ваздуха или усисивача од скоро 3.000 евра.
У Националној организацији за заштиту потрошача Србије (НОПС) истичу да трговци који ову робу продају ‘‘од врата до врата‘‘ углавном бирају људе старије од 80 година који живе сами, та да их лако увере да постану купци.
Потпредседник НОПС-а Зоран Николић наводи и да је било пимера да су такви трговци, како каже, чак, водили пензионере у банке и помагали им да подигну кредит за те скупе производе.
НОПС је, каже он, покренуо и две пријаве због таквих случајева, а у превенцији ових појава, залажу се за што бољу информисаност грађана и њихову брзу реакцију за раскид купопродајног уговора, уколико нису задовољни.
„Када разговарамо са пензионерима, прво им кажемо да добро размисле, да ли им је то што продавци нуде заиста и потребно. Пензионери углавном све посматрају кроз месечни износ рате и сматрају да пар хиљада динара месечно, није велики трошак. Међутим, на крају се испостави да је крајња цена и преко 100 хиљада динара, па и више. Најчешће тај исти производ, за готовину кошта много мање. Битно је да добро знају и своја законска права и да сваки производ могу да врате у року од 14 дана уколико се предомисле или нису задовољни“, објашњава потпредсеник НОПС-а.
Николић додаје и да су према евиденији НОПС-а, пензионери најчешчи у захтевима за раскид купопродајних уговора.
На територији целе Србије у 2021. години НОПС је примио 23.472 приговора, од којих је 291 за куповину од врата до врата, 118 за куповину на промоцијама и 65 за продаје, које су обављене телефонским путем.
Истиче да су у преко 90 одсто случајева, приговоре поднели пензионери, а да се у овој години број приговора драстично повећава.
На крају закључује и да је продаја од врата до врата законом дозвољена, све док трговци поштују право на приговор и одустајање од куповине, али да је велики знак питања, како каже‘‘ моралност трговаца‘‘, који скупе производе продају старим људима са ниским примањима.
Родољуб Шабић: ПИО комерцијализовао услуге
Милионски приходи које Фонд ПИО остварује на име провизија, за Родољуба Шабића, адвоката и првог повереника за информације од јавног значаја, отварају питања да ли се подаци пензионера обрађују у складу са сврхом за коју су прикупљени и да ли ПИО, као државна установа може да комецијализује своје услуге и тако додатно приходује.
‘‘У овој ситуцији је битно, да ПИО, на срећу, тај новац не узима од пензионера. ПИО је формиран у сасвим друге сврхе, ПИО је државна институција и сада је отворено питање да ли је закон подразумевао и комерцијалну улогу ове инститиције, којом она сада стиче неки доходак, кроз пружање услуга продавцима роба и разних услуга. Фонд има и податке о пензионерима, тако да би надлежни органи требало да провере, да ли је коришћење тих података у складу са законом и сврхом за коју су прикупљени‘‘, став је некадашњег повереника за информације од јавног значаја.
Редакција Нова.рс, одговоре на сва питања у вези са приходом од провизија за пензионерске административне забране, затражила је и од Републичког фонда ПИО. У пресс служби Фонда, добили смо информацију, да су наша питања прослеђена кабинету генералног директора, али до објављивања овог текста, одговоре нисмо добили.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 16, 2022
