Pročitaj mi članakFokus Evropske unije i Nemačke sada je na litijumu i sirovinama koje Srbija ima da im ponudi, a ne na proširenju i poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Srbiji može se tumačiti i u kontekstu ubrzanja rudarenja. Konkretno, na tapetu su automobilska i rudarska industrija, kopanje litijuma u Srbiji, te sprega manjih i krupnih korporacija poput Rio Tinta sa lokalnim vlastima uz asistenciju Evropske komisije preko lokalnih predstavništava EU. Sve to je upakovano u narativ o "zelenom rastu“ i zelenoj tranziciji. Izvesno je samo to da će ta slika ostati upamćena kao svedočanstvo jednog ružnog vremena i pogrešnih ljudi.
Председница Европске комисије започела је 23. октобра посету западном Балкану, а у Београду ће боравити овог петка, када ће се састати са председником Србије и премијером Милошем Вучевићем.
А Урсула фон дер Лајен је недавно причала о конкурентности привреде ЕУ. Рекла је да „ћемо наставити да поспешујемо, али имајући у виду еколошке циљеве, еколошке стандарде, ми ћемо наставити да спроводимо Европски зелени договор, а то значи да ћемо наставити да склапамо споразуме о сировинама са различитим земљама света“. И то је та политика ЕУ која се сада односи и на Србију. То је једна потпуно друга димензија односа Србије и Европске уније која нема везе са политиком проширења. Све да Србије и није кандидат за чланство, ово ће и даље били разговори о литијуму.
Колонизатори обилазе своју рударску колонију, и ту су да пруже подршку свом колонијалном намеснику. „Не“ Рио Тинту значи „Не“ Олафу Шолцу и Урсули фон дер Лајен. „Не“ корупцији, планском осиромашивању становништва, нетранспарентности власти, шовинизму, циничном односу према демократији, дакле свим оним одликама које су типичне за неоколонијалне аутократије. Нарочито је значајна свест о тзв. периферним земљама Европе и развијеног света, ризицима еколошког империјализма у облику експлоатације ресурса у „жртвованим регионима“ за зелену транзицију.
Елем, прошле године председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Чилеа Габријел Борић постигли су договор о литијуму за производњу батерија за електрична возила. Процене су да Чиле има више од трећине светских резерви литијума који је иначе посебно кључан за неколико земаља чиј је циљ да се дистанцирају од фосилних горива. ЕК је обећала 225 милона евра помоћи овој земљи да развије индрустију зеленог водоника, да би се након тога оснажила потражња Европе за обновљивом енергијом. Фон дер Лајен је 13. јуна у Буенос Ајресу потписала меморандум о разумевању о сировинама, који укључује литијум. Како је тада рекла, процене су да ће потражња за њим у Европи до 2023. године порасти бар 12 пута. Зна председник Србије и то.
Због финансија Вучићу и не смета што је некадашња министарка одбране Немачке показала својевремено задивљујуће несналажење у политичким играма. Наиме, председница Европске комисије изјавила је прошле године након састанка са председником Србије да је проширење на врху агенде Европске уније и да жели да види Србију као њену пуноправну чланицу. Говорећи о регионалним односима и дијалогу Косова и Србије, рекла је да спровођење Охридског споразума значи де факто признање Косова од стране Србије. А ова посета Фон дер Лајен Београду биће прилика и за промоцију највећег пакета Европске уније до сада за регион.
Ради се о финансијском пакету од 6 милијарди евра који ће се земљама региона расподелити сходно броју становника и домаћем бруто производу. Земље ће из овог пакета добити један део у облику грантова, односно бесповратне помоћи и други део у облику повољних кредита. Србија треба да добије из прве транше 112 милиона евра. Оно што се чује у првим најавама јесте да би тај новац требало да буде потрошен за реновирање пруге Београд – Бар, односно да би то заправо био заједнички пројекат Србије и Црне Горе.
Како се у све ово уклапа Вучићева прича о поносу, о „части и моралу“, о томе да се он, по навијачком вокабулару, „никога не боји“ и да неће дозволити да Србију било ко понижава и вређа, како се, дакле, у све то уклапа слика на којој он, попут ђака првака пред строгим директором школе, седи на столичици наспрам Урсуле фон дер Лајен и понизно слуша њене њему задате задатке.
