Прочитај ми чланакКРИК објављује биографију утицајног криминалца Филипа Кораћа кога је председник Србије Александар Вучић прошле недеље назвао главним снабдевачем дрогом у Србији и човеком ког се плаши цео Београд. Документација коју су сакупили новинари КРИК-а говори о улози коју Кораћ има у криминалном рату који букти у подземљу, његовом утицају на хулигане, као и то да стоји иза немира на Партизановом стадиону 2017. године, када су његови људи напали навијачку групу „Јањичари“ коју је тада предводио хулиган близак председниковом сину.
Током првог полувремена дербија Партизана и Црвене звезде у децембру 2017. на јужној трибини стадиона у Хумској улици настао је хаос. Општа туча навијача Партизана, гађање упаљеним бакљама и бежање оних који желе да избегну ударце.
Утакмица је прекинута, а на трибину је упала Жандармерија. Са ње је извела неколико мушкараца који су били су претучени, крвавих лица и голи до паса. Била је то слика која је обележила дерби.
Испоставило се, међутим, да то није била још једна, уобичајена, туча хулигана, већ да је у позадини нешто озбиљније – криминални рат.
Ове немире на утакмици организовао је утицајни криминалац Филип Кораћ, пише у извештају Безбедносно-информативне агенције (БИА) до ког су дошли новинари КРИК-а.
„Наведени немири наводно су били мотивисани намером Филипа Кораћа да преузме примат над трговином наркотицима које реализују поједине навијачке групе блиске ФК Партизан“, пише у документу БИА-е.
Напад на трибини извели су хрватски хулигани који немају везе ни са једном навијачком групом у Србији и који су наводно на стадион дошли по Кораћевом налогу. Њих шесторица на суду су признали кривицу и, пошто су одлежали затворске казне, протерани су из Србије.
Навијачка група коју су Кораћеви људи напали били су „Јањичари“, који су у том тренутку деловали рањиво. Вођа групе Александар Станковић звани Сале Мутави убијен је годину дана раније, те је навијање на стадиону водио мање значајан члан екипе Александар Видојевић звани Аца Рошави.
„Јањичари“ су, међутим, имали моћног савезника. Били су део озбиљније и веће криминалне групе – кавачког клана, али су имали и јаке везе у српској полицији и владајућој странци, како су раније открили новинари КРИК-а.
Вероватно због тога Кораћ, који је наводно организовао напад, није успео да преузме превласт на трибини.
Две године касније, Кораћ је завршио у жижи јавности. Лично га је председник Александар Вучић прозвао на конференцији за новинаре. Назвао га је једним од „тројице најопаснијих људи у нашој земљи“.
„Мене брине да сам тек јуче сазнао да за Филипа Кораћа не постоји ни ваљана оптужница, ни ваљана пресуда пред Вишим судом у Београду… Тај који трује нашу децу, који убија нашу децу по свим школама, по свим кафићима, и то сваки човек у Београду зна. Само га се сви плаше“, казао је Вучић прошле недеље.
Интересантно је да се председников син дружи управо са Александром Видојевићем – Ацом Рошавим, хулиганом чију су групу Кораћеви људи напали пре две године.
Након председникове реакције, Кораћ је постао један од најпознатијих домаћих криминалних имена. До недавно он је био човек који се успешно чувао од јавности.
КРИК објављује узбудљиву Кораћеву биографију написану на основу документације коју су новинари прикупили из судова, полиције и БИА-е.
Документа говоре да је Кораћ преузео вођство над једном од најјачих домаћих криминалних организација након што је претходни шеф завршио у затвору, да се укључио у жестоки сукоб кавачког и шкаљарског клана који је однео многе животе у Србији и Црној Гори, као и да га је замало ликвидирао клан који је водио црногорски мафијаш Слободан Шарановић. У причи о Кораћу испретплетани су криминал, навијачке групе и политика.
Мистериозни „човек број два“
Кораћев значај лежи у томе што је десна рука једног од најпознатијих домаћих криминалних шефова Луке Бојовића – слажу се информације из полиције и БИА-е.
„Филип Кораћ, предводник једне од најопаснијих криминалних група која делује у међународним оквирима, иначе блиски је сарадник Луке Бојовића“, пише у извештају БИА-е чију копију поседује КРИК.
Бојовић је постао један од главних домаћих криминалаца након што је растуран земунски клан у полицијској операцији Сабља 2003. године. Окупио је преостале чланове земунске групе и са њима наставио брутална убиства београдских криминалаца, како тврди српско Тужилаштво за организовани криминал. Чланови Бојовићеве групе на монструозан начин ликвидирали су и свог сарадника Милана Јуришића Јурета кога су самлели у машини за млевење меса.
Главна делатност ове екипе је међународни шверц дроге.
Покушаји да се Бојовић осуди за убиства у Србији пали су у контроверзном поступку на Специјалном суду. Он је, међутим, осуђен у Шпанији на 18 година затвора због стварања криминалне групе и још неколико кривичних дела.
Након што је Бојовић завршио у шпанском затвору 2012. године, управљање групом преузео је његов најближи сарадник – Кораћ.
За разлику од свог шефа, који је као познати криминалац често био у медијима, о Кораћу се у јавности није много знало. Био је човек чистог досијеа.
Новинари КРИК-а проверавали су у београдским и црногорским тужилаштвима и судовима Кораћеву кривичну прошлост. Одговори који су стигли говоре да он није никада кривично осуђиван. Две пријаве, чије су копије послали КРИК-у, поднете су против Кораћа због блажих дела, и пале су на суду.
Ове пријаве, ипак, приказују Кораћеву насилну природу.
„Ко си ти да теби дам личну карту“
Око пола шест поподне у јануару 2012. године, полиција је дошла до кафића „Марики“ у близини аутокоманде у Београду, јер су грађани пријавили да неко баца петарде.
Био је то Кораћ у друштву свог пријатеља. Одбили су да полицајцу покажу личне карте и на њега бацили петарду. Вукли су га за ревере, вређали и хтели да му скину униформу.
„Пичке једне, не дам вам личну карту, јебем вас све у уста!“, викао је Кораћ, пише у судској документацији. „Ко си ти да теби дам личну карту, склони се од мене, немаш ти право да мене легитимишеш!“
Нарочито се изнервирао када је полицајац позвао појачање: „Шта зовеш интервентну пичко једна, шта ће ти интервентна.“
Полицајци су их ипак привели, а Кораћ је и у полицијској станици наставио да их вређа.
Због овог догађаја, Кораћ је оптужен да је ометао полицајце у одржавању јавног реда и мира. У јулу 2016, поступак је обустављен јер је тужилаштво одустало од оптужби.
Годину дана након овог догађаја, крајем јануара 2013, група људи у којој се налазио Кораћ направила је неред у београдском ресторану „Ужице“, пише у документацији Прекршајног суда у Београду коју поседује КРИК. Тражили су од конобара да пусти ЦД са музиком који су му дали, а он то није хтео. Дошло је до свађе, а затим су Кораћ и пријатељи поломили сто за којим су седели, столицу, неколико чаша и тањира, пише у документима.
Интервенисала је полиција која је поднела прекршајне пријаве, између осталог, и против Кораћа.
Он је на суду негирао да има било какве везе са растурањем у ресторану. Испричао да је у „Ужице“ дошао са пријатељима да вечера након што је неред већ био направљен.
„Када смо ушли у ресторан затекли смо полицијске службенике који су тражили наша документа на увид и потом напустили ресторан. Мени није познато шта се претходно дешавало у ресторану… Ја сам иначе често одлазио у ’Ужице’ и лично познајем власника“, рекао је Кораћ. Прекршајни суд обуставио је овај поступак због застарелости.
У време када су се ова два догађаја одиграла, Кораћ је тек преузео управљање Бојовићевом криминалном групом.
Уз вођство, међутим, шеф му је оставио и започети рат који га је умало коштао главе.
„Пун средстава, пријатеља“
Неколико чланова клана црногорског криминалца Слободана Шарановића средином 2016. године вребало је своју жртву – Филипа Кораћа.
Шарановић је веровао да Бојовић стоји иза убиства његовог брата и желео је да му се освети. С обзиром да је Бојовић тада био у шпанском затвору, организовали су убиство његовог рођеног брата Николе и планирали да убију његове најближе сараднике. На листи се тако нашао и Кораћ.
План је био да Кораћа ликвидирају из „хеклера“ док се вози у колима, испричао је на суду бивши члан Шарановићеве групе који је постао сведок. Након убиства планирали су да аутомобил и оружје запале, а због тога су набавили смесу која топи метал, рекао је сведок.
Имали су, међутим, проблем – нико од њих није знао како Кораћ изгледа. Помогла им је пријатељица једног од чланова групе, адвокатица која им је дала његов опис, а други члан групе је сазнао у који кафић Кораћ често долази.
Кораћа су пратили по Београду, како би сакупили информације о његовим навикама и местима која посећује. Члан Шарановићеве групе касније га је на суду описао као „озбиљног, храброг, пуног средстава, пријатеља“.
За Кораћеву ликвидацију шеф им није обећао новац. Он је био претња и морали су да га убију да себе спасу, објаснио је сведок. Имали су зелено светло и да убију Кораћево обезбеђење, ако је то било неопходно.
Лажни пасош
У акцији „Папирус“ босанске агенције за истраге и заштиту СИПА 2016. године разбијена је криминална група која је криминалцима из Босне, Србије и Црне Горе израђивала лажне пасоше. Међу клијентима ове групе, како је окрила СИПА, био је и Филип Кораћ коме је израђен лажни босански пасош на име Саша Медан. Осим њега, лажни пасош имао је и Александар Станковић Сале Мутави, на име Тихомир Ждеро.
Кораћ је имао велику срећу. Полиција је похапсила чланове Шарановићеве групе пре него што су успели да остваре план и убију га.
Овим хапшењем рат се, међутим, није завршио. У наставку је страдало више људи, а међу њима и сам Шарановић.
Упоредо са овим, покренуо се нови, крвавији сукоб, у којем је Кораћ стао на једну од зараћених страна – рат између шкаљарског и кавачког клана.
Заузимање стране
У шпанском граду Валенсија 2014. године одиграо се догађај који је, како се испоставило, направио тектонски поремећај у домаћем криминалном миљеу и чије се последице осећају и данас.
Из куће која је служила за скривање дроге нестало је више од 200 килограма кокаина. Ово је био окидач да до тада јединствени которски клан пукне на два дела – кавачку и шкаљарску групу – и да оне крену у рат. Овај сукоб однео је више десетина живота.
„Обрачуни два најјача которска криминална клана интензивирани су превасходно због преузимања превласти у пословима кријумчарења и трговине наркотицима“, пише у извештају БИА-е чију копију поседује КРИК.
Подела на шкаљарски и кавачки клан утицала је на читаво подземље на Балкану. Већина других криминалних група приклонила се једној од зараћених страна, трвди БИА. Кораћ је изабрао своју.
„Шкаљарски клан ужива подршку Филипа Кораћа, предводника једне од најмоћнијих група која делује у међународним оквирима“, пише у извештају БИА-е.
Кораћ је, пише у извештају, близак шефу ове црногорске групе Јовану Вукотићу који је тренутно у притвору у Србији. Вукотић чека изручење Црној Гори која га тражи због покушаја убиства неколико људи из кавачког клана.
У овом расколу у подземљу убијани су високопозиционирани чланови криминалних група, они на нижим положајима, па и чланови породица.
У рату су страдали и Кораћеви блиски сарадници. Синиша Милић, бивши полицајац и телохранитељ породице Бојовић, убијен је када је његов аутомобил експлодирао у сред дана на прометном путу у ширем центру Београда. Владимир Поповић звани Поп, Кораћев пријатељ и познати београдски криминалац, упуцан је у кафићу на Врачару. Адвокат Драгослав Миша Огњановић који је годинама бранио Бојовића и који је заслужан што је ослобођен у Србији, још једна је жртва рата који букти у подземљу.
Рат је, ипак, највише распламсало убиство Александра Станковића Салета Мутавог, криминалца и вође хулиганске групе „Јањичари“. Након његове ликвидације, која се десила у октобру 2016, држава се укључила у овај криминални сукоб.
Група Салета Мутавог, осим што је блиска кавачком клану, имала је добре везе у српској полицији и држави.
Станковић се дружио са једним од кључних људи у Жандармерији, Ненадом Вучковићем Вучком, док је његов близак сарадник Александар Видојевић звани Аца Рошави пријатељ Данила Вучића, сина председника Србије Александра Вучића. Члан овог криминалног ганга обезбеђивао је Вучићеву заклетву.
Кораћа је полиција саслушавала због сумње да је знао нешто о убиству Станковића, за које до данас нико није оптужен.
Након што је Мутави убијен, министар полиције Небојша Стефанович одржао је конференцију за новинаре на којој је објавио рат мафији. Овај рат полиција, по свему судећи, није водила против свих криминалних група. Делује да је стала на једну страну.
Полиција је углавном хапсила особе блиске Кораћу и шкаљарском клану, показује анализа коју су урадили новинари КРИК-а. Они су хапшени и против њих су вођени поступци. Са друге стране, готово ниједан истакнути члан кавачког клана није ухапшен, нити се нашао пред судом.
Ово је признао и Стефановић, објашњавајући да у Србији интензивније делује шкаљарски клан и да он има више чланова који се баве криминалним активностима.
У овим истрагама, Кораћа су полиција и тужилаштво покушали да вежу за убиство које се десило претпрошле године.
Без потернице
У марту 2018. Блажо Ђуровић седео је у својим колима паркираним испред куће у којој је живео у Београду. У сусрет му је ишао аутомобил и тик пре мимоилажења из тих кола неко је пуцао у Ђуровића. Испалио је 29 метака и Ђуровић је преминуо на лицу места.
Аутомобил из кога је пуцано потом је запаљен, али није изгорео до краја. Полиција је у њему нашла пушку, рукавице и део рукава – што јој је помогло да дође до осумњичених. Они су ухапшени и суди им се за Ђуровићево убиство.
Упоредо са суђењем починиоцима, тужилаштво је водило још једну истрагу у вези са овим случајем – против Кораћа. Сумњало се да их је он подстрекао да убију Ђуровића.
Станови и локали у Београду
Филип Кораћ власник је само око 115 квадрата пословног простора на Врачару, према подацима катастра. Његови брат и отац, међутим, имају више имовине – поседују локале и стан на Врачару, као и део зграде на Звездари.
Оптужени којима се суди за убиство Ђуровића негирали су на суду да Кораћ има било какве везе са тим.
„У новинама се појављују текстови у којима се наводи да је Филип Кораћ подстрекач и да је дао возило за извршење дела. Тражим да то демантујете и кажете да Кораћ није оптужен у овом поступку и да с тим никакве везе“, рекао је један од оптужених.
После готово годину дана проверавања, тужилаштво је утврдило да нема довољно доказа против Кораћа и обуставило истрагу.
Одлука тужилаштва разбеснела је председника државе Вучића.
„Не могу ни да вам кажем, толико сам киван и толико сам људски као председник, али пре свега као обичан човек који има троје деце, забринут“, казао је Вучић прошле недеље. „(Кораћ је) потровао више наше деце, учествовао у више убистава него 50 оних које смо хапсили и осуђивали на не знам колико година, само то нико не сме да каже.“
Председник државе говорио је и о детаљима истраге против Кораћа
Он је изнео и неке детаље о томе како се водила истрага против Кораћа. Наводно је постојао криминалац који је требало да буде сведок против Кораћа, али тужилаштво није пристало на то.
„Постоји човек који каже: ‘Овај човек ми је платио и наредио да убијем тог човека’, а они кажу да не могу да га узму као заштићеног сведока“, рекао је Вучић не наводећи имена.
Иако није оптужен у овом случају, Кораћ је после председниковог наступа постао нова позната криминална личност у Србији. Рат кланова још траје и сигурно ће се још причати о овом човеку.
