Прочитај ми чланакНикада осуђен, чак ни оптужен, али означен у списима БИА и МУП-а као један од водећих криминалаца, Филип Кораћ, заправо је финансирао Српску напредну странку (СНС). То је за НИН потврдио Драган Илић, познат по надимку Лимар, функционер СНС-а у подавалским селима на Вождовцу у Београду и председник Месне заједнице Бели Поток.
Како пише недељник НИН, на питање да ли је Филип Кораћ помагао СНС-у за изборе 2012, Илић је одговорио:
– Јесте, они су ту нешто тамо у Рипњу, мало су финансијски помогли. И додао: – Помагао је доста, колико ја знам. И пре мене је помагао.
На додатно питање од када је Вукашин члан СНС-а, Илић је одговорио да је старији Кораћ већ био у странци када је он преузео месни одбор.
Напредњацима, пише НИН, није сметао новац Кораћа као што им није сметала ни биографија њиховог функционера Драгана Илића Лимара.
– Наиме, Илићу се судило у београдском Специјалном суду као припаднику организоване криминалне групе Жељка Максимовића Маке због убиства полицијског генерала Бошка Бухе 2002. Поступак за убиство генерала Бухе до данас није окончан. Уосталом, са Илићем је приликом локалне свечаности у Белом Потоку била и тадашња државна секретарка МУП-а и кадар СНС-а Биљана Поповић Ивковић, о чему сведочи њихова заједничка фотографија – наводи НИН.
И као што им је било познато ко је Илић, додају, тако су напредњаци знали и да је Кораћ близак Луки Бојовићу, чија криминална репутација није спорна.
– Бојовић, који је био припадник паравојске Жељка Ражнатовића Аркана, има богат кривични досије са више пресуда, али и необичних околности као када га је фебруара 2000. помиловао тадашњи председник Србије Милан Милутиновић због пресуде од три месеца затвора за напад на полицајца. Убрзо након тога, када је 5. октобра промењена власт, истражитељи почињу да се баве земунским кланом и име Бојовића се понекад провлачи у извештајима о пресретнутој комуникацији и тајној пратњи, али је тада означен као неко ко није битан – пише НИН у најновијем броју и додаје:
– Кораћ се тада скоро и не помиње. Одмах након убиства премијера Зорана Ђинђића 12. марта 2003. приликом претреса виле Милорада Улемека Легије пронађена је војна легитимација Бојовића. Тада Бојовић постаје интересантнији полицији. Током 2004, када се у Београду и Србији дешавају бројна мафијашка убиства, против Бојовића и људи око њега је појачан тајни надзор. Тада почиње да се у извештајима о пратњи и пресретнутој комуникацији појављује име Филипа Кораћа.
Он тада није био у најближем кругу око Бојовића кога означавају као новог вођу земунског клана.
За Филипа Кораћа се није чуло све до убиства Александра Станковића кога су звали Сале Мутави, октобра 2016.
Станковић је био вођа Јањичара и након убиства вођство је преузео Вељко Беливук – Веља Невоља, који је у тужилаштву изјавио да је од оснивања члан Српске напредне странке. Станковић је био осуђен након хапшења 2010. због вођења групе уличних нарко-дилера. Са променом власти чак му је 13 пута одлаган одлазак у затвор у који на крају није ни отишао.
Привилегије је до хапшења фебруара 2021. уживао и Беливук, који је наставио праксу да физичким нападима спречава скандирање против Александра Вучића. Такође су поједини припадници Јањичара обезбеђивали инаугурацију Вучића 2017.
– Кораћ је у форми информативног разговора у другој половини 2017. саслушан у полицији у оквиру истраге убиства Станковића. То је тада потврдио за медије и његов адвокат Драгослав Миша Огњановић, који је заступао и Бојовића, а који је убијен у јулу 2018. У децембру исте 2017. избила је општа туча на јужној трибини Партизановог стадиона где долазе најватренији навијачи. Режимски таблоиди кривили су за то Кораћа. У извештају БИА из 2018, чију је садржину КРИК објавио, пише да је „Филип Кораћ, предводник једне од најопаснијих криминалних група која делује у међународним оквирима, иначе близак сарадник Луке Бојовића“ – наводи НИН.
Наводи се и да је наводно организовао напад на трибину Партизана да би преузео нарко-тржиште. Трибину су тада суверено држали Јањичари под вођством Беливука и Александра Видојевића званог Аца Рошави.
Подсетимо, Филип Кораћ се предао 24. априла полицији у Хрватској, осумњичен је за фалсификовање исправа.
