Прочитај ми чланак
Након локалних избора у Мионици, Лучанима и Гучи, где је Вучићева Српска напредне странка однела апсолутну победу, многи грађани се питају како је могуће да народ подржава неуставно смањење пензија и плата, распродају преостале државне имовине, нестручне министре, итд. Нико при чистој свести и здравом разуму не подржава такве мере, али не би требало да кривимо наше суграђне из других градова и општина, они су једноставно били приморани. Ево како.
Термин “фашистичка демократија” нисмо написали без разлога. Фашистичка демократија, као облик владавине, заиста постоји. Синоними су: ауторитарна демократија или тоталитарна демократија.
Ауторитарна или фашистичка демократија засована је на идеји “поверење одоздо, ауторитет одозго”.
Велики утицај на фашистичку политику имао је Маурице Барес. Он је сматрао да је ауторитарна демократија заснована на духовној повезаности између нације и лидера нације. Тврдио је да истинска слобода није настала из индивидуалних права или парламентарних ограничења, већ кроз “херојско лидерство” и “моћ нације”.
Звучи познато?
Сада знамо да појам “фашистичка демократија” заиста постоји. Хајде сада да видимо како се та врста “демократије” спроводи у Србији.
Србија је одувек волела вође. Свако ко се постави као “народни” вођа, добиће подршку народа, без обзира на то да ли тај човек има морални компас или не. Дакле, Србија је са сваким изборима на ивици да се врати својим ауторитарним коренима.
Александар Вучић нам се данас представља као велики вођа српског народа. Међутим, да ли тај народ истински воли Вучића или је приморан да га воли, јер нема никога другог да воли? Да ли је Вучић заиста “велики вођа српског народа” или нам је свима једноставно наметнуто такво мишљење?
Одговоре на ова питања можемо пронаћи ако анализирамо на који начин Вучићева Српска напредна странка побеђује на локалним изборима.
Како?
Александар Вучић у Скупштини има апсолутну већину. Умислио је да га странци због тога цене. Сваки локални избори су тест воље народа. Дакле, Александар Вучић мора и на локалним изборима да освоји апсолутну већину која ће подржати апсолутну већину у Скупштини.
Само узмите у обзир Демократску странку. Бојан Пајтић је 2012. године освојио убедљиву већину у покрајинској скупштини. Сваки ванредни локални избори на територији Војводине показивали су да грађани све мање гласају за ДС. Ванредни републички избори 2014. године доказали су да ДС нема подршку народа.
Иако је Пајтић на изборима 2012. године добио легитимитет да влада, Вучић резултате локалних избора користи како би умањио његов легитимитет. Отуда и изрека: “Пајтић влада са шест посто”. Има право, али Вучић заборавља да Пајтић има легалитет. Пошто је Србија наводно правна држава, Пајтић има право да влада до краја мандата, јер је избаран на законом прописан начин.
Дакле, локални избори су од изузетног значаја за Александра Вучића. Никако не сме да дозволи пад рејтинга на локалном нивоу. Никако! Учиниће све како би то спречио. Неће бирати средства.
Од како је постао премијер, Вучић је неколико пута поновио да се неће бавити страначким питањима, јер му је, тобож, више стало да изгради Србију. Истина је, ретко се бави дневно-страначким питањима, за разлику од других страначких лидера.
Међутим, када дођу локални избори, на пример, у Мионици, Вучић обавезно учестује у страначкој кампањи. Према попису из 2011. године, у центру Мионице живи око 3.148 људи, а 14.236 људи са околним местима.
Вучић има апсолутну моћ у целој Србији. Зашто би га интересовало 3.148 становника Мионице? Сваки локални избори, ма колико они били мали, тест су за Вучићев легитимитет.
Ако је успео да изманипулише гласаче у целој Србији, 3.000 Мионичана за њега је мачији кашаљ. Међутим, не може он све сам. Ту су напредни страначки стршљени.
Оног тренутка када Народна Скупштина распише локалне изборе, страначки активисти СНС су спремни за напад, не за изборну кампању, већ за напад. Страначке активности СНС-у су нападалачке.
Локални страначки активисти СНС-а имају оптилике месец и по дана да својим суграђанима исперу мозак и изврше масакар над њиховим здравим разумом.
Методе
Српска напредна странка има стотине локалних, општинских, окружних, градских и месних одбора. Највећа су политичка странка у том смислу. Хиљаде и хиљаде агресивних и репетираних страначких активиста под животњским нагонима спремно је да захара улицама чим добију сигнал.
Њихов посао је да харају улицама како би обезбедили такозване “сигурне гласаче”. Дакле, то је процес који подразумева да страначки активисти обилазе своју најближу родбину, пријатеље, познанике, колеге и свакога са ким имају контакт како би их убедили и натерали да гласају за Српску напредну странку.
Урнисаће вам разум док год не пристанете. Сваки активиста има квоту коју мора да испуни. Мора да обезбеди довољан број сигурних гласача како би био награђен. Да ли су то паре, посао или нешто слично, о томе одлучује њихов шеф, тачније, председник локалног одбора по директиви из Београда.
Не заустављају се они само на својим познаницима. Њихова обавеза је да гласаче посећују по кућама и становима. Иако за узнемирања немају право, нити је такав облик политичке кампање дозвољен законом, страначки активисти знају по неколико пута да посећују једно те исте особе док год их не сломе.
Како би вас сломили, обећавају вам све што чак ни Александар Вучић не обећава. За сваки ваш проблем, они имају решење. Треба вам пензија? Без проблема. “Чим дођемо на власт средићемо вам пензију”. Не можете да нађете посао? “Ма то је најмањи проблем. Чим дођемо на власт запослићемо и вас и вашу супругу”. Имате имовинско-правних проблема? “Чим преузмемо власт, све ће бити регулисано”.
На сваки ваш проблем они имају позитиван одговор.
Тако се Телепромптер.рс јавила једна жена из Прокупља која нам се пожалила да су јој Напредњаци обећали да ће јој средити општински стан, огрев, једнократну новчану помоћ и помоћ за њеног болесног сина. Рекла нам је да су је обилазили и звали око 20 пута. Када су се избори завршили, заменик председника општине рекао јој је да од обећања нема ништа.
Лични сусрет је обавезан, али и пропратни телефонски позиви. Као секта.
У току тог испирања мозга, грађани заборављају за шта тачно гласају и за кога. Они мисле да ће им локална власт средити све. Више ни не размишљају о Вучићевим лажима, смањеним пензијама и платама, распродаји имовине… Само им је на уму обећање да ће њихови тренутни проблеми бити решени. Како би се то догодило, потребно је да заокруже број 1 на гласачком листићу.
Као шлаг на тору, локални страначки активисти ће вам дати поклон. Некада су то биле шоље, упаљачи, мајице, итд. СНС је отишао и корак даље, па је мештанима Мионице поделио шалове и капице. Није шала.
Ово испирање мозга траје месец, месец и по дана. Дакле, обавеза је страначких активист да ваш ум преокупирају СНС-ом и оним што ће вам донети њихов долазак на васт. Ако сте се раније двоумили, сада вам је створена жеља да гласате за СНС и Александра Вучића. Претворени сте у зомбија. Повратка нема.
Када још добијете поклоничић, ваша жеља за напредном влашћу је учвршћена и СНС скоро 100% може да рачуна на ваш глас.
Само неколико дана пред одржавање избора, ваше место посећује велики премијер Александар Вучић. Позвани сте, боље рећи, приморани сте да присуствујете “свечаности”. Велика вам је част па чак и да се рукујете са Александром Вучићем. Ви више не живите ваш бедни живот, већ живите у илузији живота који мислите да ћете добити уколико се рукујете са тим човеком.
Да ли сте приметили методологију? Избори у Мајданпек расписани су 21. јула, за 7. септембра. Вучић је Мајданпек посетио 4. септембра.
Локални избори у Мионици и Лучанима расписани су 10. новембра за 28. децембра. Вучић је Мионицу и Лучане посетио 21. децембра.
Када видите Александра Вучић како гордо и битно корача улицама вашег града, једноставно вас остави без текста. Многи само гледају, ни не трепћу. Вучић вам се затим обраћа са говорнице и још једном учвршћује вашу жељу да гласате за њега, јер само он може да вам донесе бољитак и нико други. Можда ће у опуштеној одевној комбинацији, у фармерицама и обичној мајици, посетити нечији дом или помиловати туђе дете. Ви ћете бити одушевљени.
Жеља да гласате за њега је сада усидрена.
У свом том лудилу, ви заборављате да не гласате за Александра Вучића, већ неког Перу Перића који се налази први на листи СНС-а. Немате појма ко је он, нити вас занима. Да не причамо о остатку списка.
Када дође дан за гласање, сви су напети. Опозиција је напета, јер зна да ће изгубити. Активисти СНС су на опрезу да опозиција нешто не уради како би угрозила “гласање у демократској атмосфери”. Сасвим је извесно да ће опозиција покушати да купи испране мозгове СНС активиста.
Нису СНС-овци толико обрађивали мозгове својих суграђана да их за 2.000 динара купи једна опозициона странка. Да ли схватате да једно људско биће већ поприма особине неживог предмета са којим се тргује?
У том случају, надлежност преузимају такозвани “контролори СНС-а”. Њихов посао је да као соко посматрају крдо гласача и активности представника опозиције. Чим угледају нешто сумњиво, њихов посао је да спрече сваку “злоупотребу демократског процеса” на лицу места. Ако то захтева силу, сила ће бити употребљена, јер нико нема време да чека успорену полицију. Док полиција дође и изврши увиђај, штета је већ начињена.
Пошто се локална опозиција и активисти СНС познају, наступају “ћелави” момци који нису из места у којем се одржавају избори. Они вероватно долазе из Београда и њихов посао је да буду залеђина својим слабијим колегама.
Опозиција је надјачана. Неће им пасти на памет да током одржавања “демократских избора” купују гласове. Избори се спроводе у “демократској атмосфери”. СНС побеђује. Опозиција се жали. Све жалбе се одбацују. Уколико скандал дође до националних медија, у кампању се укључује београдски СНС.
Мистериозна особа из централе СНС медијима доставља саопштење у којем објашњава да се инцидент није догодио њиховом кривицом, већ кривицом опозиције.
Истрага се дешава преко медија. Полиција се не меша у свој посао. СНС осваја апсолутну моћ у “демократској атмосфери”. После тога, више нико не пита ко су “ћелави момци”, ко их је послао, ко је повређен, ко је кога први напао и ко је куповао гласове. Власт је освојена. Режимски медији ће се постарати да се више о томе не извештава.
По директиви из Београда, локални политичари кроје власт. Сви желе парче колача, али београдски СНС на крају одлучује ко ће владати.
Неколико месеци касније, грађани почињу да питању шта је са њиховим обећањима. Локална власт их игнорише. Локал не сме да доноси важне одлуке док их не аминуја Београд. Локална самоуправа стагнира. Локална власт паразитира. Временом медији почињу да објављују тајне снимке разговора локалних челника, документа о малверзацијама, истине, разочарења…
Централа из Београда и Александар Вучић све малверзације игноришу. Оштећени локални политичари прете медијима и новинарима који су објавили тајне разговоре. Новинарска удружења осуђују нападе. Све се заборавља, до следећег скандала. Вучић зна шта се дешава, али не реагује. Београдска централа СНС се не оглашава.
Медији настављају да извештавају о малверзацијама. Локални мештани почињу да се плаше. Више не смеју ни да питају зашто обећано није испуњено. Градска власт се у потпуности дистанцира од својих грађана. Нико не може да им приступи. Локални политичари владају локалним самоуправама на основу моћи Александра Вучића. Вучић им је покриће за све. Нико им ништа не може.
На државном нивоу знате шта ради Александар Вучић. Градови стагнирају. Држава стагнира. Сви су незадовољни. Медији и истраживања нам говоре да је Србија у успону. Куповна моћ се мањује. Дефицит расте. Распродаје се имовина. Пензије и плате се смањују. Вучић тврди да има подршку народа. Заборављамо да је за Вучића гласало 1,3 милиона становника, од укупно седам милиона.
Извор: Телепромтер
