Pročitaj mi članakPovodom usvajanja diskriminatorskog zakona o slobodi vjeroispovijesti uperenom protiv Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori a čime se ozakonjuje otimanje imovine SPC, oglasili su se evropski parlamentarci. Oni su stali na stranu naroda ističući da se radi ogrubom kršenju ljudskih prava te nedvosmisleno pružili podršku u borbi za očuvanje svetinja i vjekovnih vrijednosti naroda u Crnoj Gori.
О томе су писали, између осталих, иVito Comencini, посланик у Парламенту Италије и члан одбора за спољне послове, Julie Lechanteux, посланик у Европском Парламенту из Француске, Stefano Pavesi, одборник у Скупштини града Милана,Stefano Valdegamberi, посланик у Скупштини региона Veneto, Javier Hurtado Mira, предсједник уједињене омладине Европе (DEMYC) из Шпаније, Alessandro Bertoldi, директор Института Milton Friedman у Риму као и Alessandro Sansoni, директор италијанског листа „Култура идентитета“(Cultura Identità).
Италијанска организација Una voce nel silezio организовала је протестни скуп испред конзулата Црне Горе у Милану, у знак подршке Србима у Црној Гори који су се, како кажу, нашли на удару диктаторског режима Мила Ђукановића.
Како за Дневну Газету каже Стефано Павези, организатор скупа, Срби су дискриминисани широм региона, укључујући и ужасне услове живота којима су изложени на Косову, а Италијани желе да Европа сазна за неправду која се чини Србима.
Павези истиче да је Европска унија показала лицемјерје када су у питању Срби, јер их не занима директно и недвосмислено кршење људских права иако су у неким другим случајевима спремни да се мијешају у унутрашња питања страних држава па чак и да уводе санкције а када су Срби у питању влада потпуна равнодушност.
Говор Стефана Павезија:
Данас, волонтери Гласа у Тишини, одлучили су се састати испред Конзулата Црне Горе како би исказали своју солидарност са Српском Православном Црквом.
27. децембра је, од стране црногорске скупштине, усвојен закон који је провокативно назван „закон за вјерску слободу“ када је оно, у ствари, баш све супротно томе.
Током сједнице, када је и изгласан тај спорни закони, ухапшени су српски посланици из опозиције а, од тог дана, у цијелој Србији и Црној Гори хиљаде људи је на улицама како би протествовало против тог закона.
Алесандро Сансони, директор италијанског листа „Култура идентитета“ на свом фејсбук профилу подржао је бунт грађана исказујући своју солидарност са ухапшеним опозиционим посланицима у ноћи изгласавања спорног Закона који је, подсјећамо, усвојен под потпуном полицијском блокадом Главног града и упркос окупљеним грађанима који су протествавали против доношења таквог акта.
Сансони је закон о вјерским слободама ставио под знаке навода јасно тиме указујући да је такав Закон неуставан и да само служи за отимање светиња СПЦ у Црној Гори.
Подсјећамо, од тада се на улицама свих црногорских општина почело окупљати стотине хиљада православних Срба али и грађана других националности и вјероисповијести који мирним молитвеним шетњама пружају подршку СПЦ у Црној Гори и исказују своје незадовољство усвојеним законом. Протестни скупови се одржавају и у већини градова Србије као и у другим земљама у региону али и широм свијета – Америци, Аустралији и у великом броју европских земаља.
Реаговао је и институт Милтон Фридман (Istituto Milton Friedman Institute) из Италије:
„У Црној Гори је влада промовисала фантомски закон о вјерској „слободи“ који у стварности има једино сврху експропријације Српске православне цркве свих њених имања у земљи. Желимо да изразимо своју солидарност са Српском Црквом и њеним вјерницима.“
Реаговала је и Julie Lechanteux која је на својој фејсбук страници похвалила храброст Срба у Црној Гори.
Она је изразила подршку казавши како се Срби са храброшћу мобилишу против пљачкања Српских православних цркава од стране евроцентрализованог и социјалистичог режима.
„Важност мобилисања означава снажно буђење свијести, као и јаку хришћанску духовну слогу и јединство, за коју се надамо да ће промјенити ток историје„, рекла је.
О дешавањима у Црној Гори писао је и Колектив за мир на Косову из Француске (Collectif pour la Paix au Kosovo) који је том приликом изнио став да подржава литије против дискриминисања Српске православне цркве у Црној Гори.
„Српска православна црква се свим снагана бори да одржи контролу над окупљањима који имају вид пацифистицких хришћанских протеста.“
Дискриминацију над Српском православном црквом у Црној Гори као и репресију над народом који је устао против исте, увидјели су многи страни медији.
Поред многих других, о стању у Црној Гори писао је и лист „Глас патриота“ (La voce del patriota) назвавши Мила Ђукановића посљедњим комунистичким предсједником у Европи.
У том тексту је наведено и реаговање Маргарете Салтини која је изразила негодовање због политика које се спроводе у Црној Гори.
Млади Демократске омладинске заједнице Европе, уперили су прстом на „последњег комунистичког предсједника“ остављеног у Европи и његову либертицидну и антирелигијску политику.
„Са забринутошћу посматрамо шта се дешава у Црној Гори, земљи коју смо као ДЕМИЦ изабрали да прославимо последњи конгрес, управо у циљу да се ближе упознамо са ситуацијом и покажемо блискост са нашим пријатељима Нове српске демократије“, рекао је Хавијер Хуртадо Мира, предсједник DEMYC-а.
„Влада жели национализовати робу и земљу Српске цркве као што се то обично дешава под комунистичким режимима. Заиста, Ђукановић је посљедњи комунистички диктатор Европе, члан Европске социјалистичке партије – чланства које му омогућава да се заштити и оправда.“
Он је том приликом изразио солидарност и блискост са Марком Ковачевићем, портпаролом Нове српске демократије и њиховим чланом, цијелом странком и цијелим опозиционим Демократским фронтом, који су прогоњени од стране режима.
„Европска унија не може дозволити да се такве ствари дешавају. Комунизам још једном показује своје недемократско лице и презир према слободи.“
Завршавајући чланак, аутор се запитао гдје ЕУ, гдје су протести западних демократија који су увијек спремни да интервенишу мијешајући се у унутрашњу динамику одређених земаља, али изостају када је потребно заузети драстичне ставове против стварних кршења закона људска права, као што су право на слободу изражавања, штампе, говора, демонстрација.
„Ова неоправдана тишина снажно ће одјекнути међу онима који ЕУ виде као дива са глинастим ногама, неспособног да спроведе унутрашњу политику поштовања и заштите за државе чланице са којима се сви слажу да буду присутни на међународној сцени, чак и када се проблеми појаве неколико метара од дворишта„, закључују.
