Србија треба да убрза реформе у областима независности и одговорности правосудја, слободе изражавања, спречавања корупције и борбе против организованог криминала, наводи се у извештају Европске комисије о стању поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству Србије у ЕУ.
У нон-пејпер документу у који је агенција Бета имала увид наводи се да је „Србија остварила напредак у законодавним и институционалним реформама у неким областима док је у другима у озбиљном заостатку“.
„У неким областима су резултати видљиви док у другима још нису опипљиви. Србија треба да убрза реформе у областима независности и одговорности правосудја, слободе изражавања, спречавања корупције и борбе против организованог криминала“, наводи се у извештају из новембра 2019.
Наведено је да је у случају поглавља 23 процес уставне реформе која треба да ојача независност и одговорност судства стављена на чекање и да иако је иницијатива у скупштину стигла пре годину дана још није било гласања.
„Важно је да се тај процес настави на транспарентан и инклузиван начин што је пре могуће, измедју осталог и припремањем потребних закона“, наводи ЕК.
Како се наводи у извештају, оквир за примену закона о надлежности државних органа, чији циљ је ефикаснија борба против корупције, углавном већ постоји. Усвајањем новог закона о борби против корупције у мају 2019. повећане су дужности Агенције за борбу против корупције и њен приступ информацијама.
У погледу основних права, наводи ЕК, радна група за стварање нацрта медијске стратегије поново се састала у септембру и у октобру завршила прављење нацрта.
„Свеукупно, откако је премијерка (Ана Брнабић) у пролеће 2018. поново покренула процес, он је био инклузиван и транспарентан; медијска удружења су, медјутим, навела да ранији нацрт послат Комисији у мају 2019. није био договорен на радној групи“, пише у извештају.
Такодје, изражена је озбиљна забринутост због претњи и насиља према новинарима као и због тога што укупно окружење не погодује слободи изражавања.
Наводи се да је настављено реновирање затвора у склопу стратегије смањења броја затвореника, да је почела примена закона о личним подацима и бесплатној правној помоћи.
С друге стране, закони о заштитнику грађана, против дискриминације, родној равноправности и малолетним починиоцима кривичних дела увелико заостају.
У погледу поглавља 24, напредак је остварен на пољу управљања границама и миграцијама, што укључује процедуре за давање азила, борбе против сајберкриминала, кријумчарења људи и прања новца, као и сарадње у борби против дроге, контроли наоружања и правосудној сарадњи.
Како се наводи, резултат тога би требало да буде успешнија борба против организованог криминала као и активнији приступ финансијским истрагама и запленама средстава.