Прочитај ми чланакИма нас неколицина који у јавности иступамо још од пада Скај апликације указујући на то да се тада десила преломна тачка у владавини Александра Вучића.
Наиме, тог тренутка је он престао да има могућност политичког деловања, већ је сведен искључиво на мафијашки рад. Тада је кренуло напредњачко коло из којег нема изласка иако би већина, почевш од самог Вучића, жарко желела да могу да мирно напусте све, тврди колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета.
Међутим, ако је раније можда и било могуће, сада не постоје никаве шансе осим да неким чудом нестану сви они које су изварали, покрали, израдили, унесрећили. Када се преведе у неке мерљиве показатеље, говорим о милијардама евра, стотинама убијених у мафијашким обрачунима, хиљадама чланова њихових породица од којих многи траже освету и милиони грађана Србије који траже излаз.
Но, можда би се Вучић некако и изборио да се на све није надовезала и таква геополитичка расподела у свету која му је натоварила сранце на врат. Заузет санирањем последица криминалног деловања његовог режима, Вучић је пропустио да на време заузме позицију у подели која је сада кључна у Европи, а то је „за и против Трампа“. Покушао је по обичају да игра на обе стране не рачунајући да то није увек могуће, јер навикао је да издаје свакога са киме је сарађивао и да мења страну у ходу забадајући нож у леђа онима са којима се можда и то јутро грлио. Међутим, подела и антагонизми који су завладали су толико јаки да ником није остављена опција да буде између. Можда најбоље ситуација личи на ону реплику из серије „Вук Караџић“ у којој Милош Обреновић говори својим момцима: „Нећу да ми господар Младен буде ни тамо ни вамо!“.
А како ствари тренутно изгледају у пракси. Када је пала Скај комуникација десио се нагли скок сарадње између Србије и Француске. Та сарадња се огледа у томе да Вучић потписује штетне уговоре и узима од Француза разну опрему и технологије, као и да им даје наше ресурсе и важне пројекте. Рафали, дистрибутивна електро мрежа, спалионица смећа, аеродом, метро, железница, пречишћење вода, нуклеарна енергетика. Када се сабере, потписани уговори са Француском који се већ реализују су око 5 милијарди евра, а најављени су још и пројекти укупне вредности око 15 милијарди од којих је нуклеарна електрана кључна.
Наравно, да би Французи осигурали своје интересе направили су и полуге које увек могу да покрену уколико Вучић крене да врда. Један од таквих механизама је споразум који је Србија потписала са ЕУРОПОЛом, а који се тиче заједничких ситрага и гоњења оних који учествују у интернационалном криминалу где је нагласак на шверцу наркотика и прању нарко новца. Управо преко тог механизма је ових дана и послата опомена да се мало смањи доживљ око прављења про Трамп коалиције у региону „троморја“.
Наиме, у акцији ЕУРОПОЛа против „Балкаснког картела“ ухапшено је више лица у Србији и региону, а међу њима је и Младен Паповић. Тај човек је ситна риба, али је одабран циљано како би се послала порука. Паповић је на састанку градског одбора СНС у Новом Саду дана 22.9.2024. предложен за место директора ГСП Нови Сад, а 27.9.2024. је на седници скупштине и званично изгласан да води важно предузеће у другом по величини граду у Србији.
Постоје индиције да су на том састанку присутни били и премијер Србије, Милош Вучевић као и Андреј Вучић, а да је при томе јавно дискутовано о квалитетима Младена Паповића где је као кључна ствар наведено то да је испунио тзв. „андрејев критеријум“ и да је донео највише сигурних гласова од свих који су се такмичили. Ако је ово тачно, то онда значи да је у сред акције ЕУРОПОЛа предемт њихове истраге јавно хваљен у присуству државног врха, те да је дилер дроге на састанку владајуће странке и касније у градској скупштини преквалификован у директора.
Ово даље значи да Вучић и наше безбедносне службе нису имале никакву информацију о истрази, што је у ствари кључна порука. Речју, било ко од чланова СНС картела се у било ком моменту може наћи на оптужници ЕУРОПОЛа и готово да нема начина да се од тога одбране.
Хипотетички, могуће је да Вучић добије позив у Вашингтон на састанак са Трампом за датум 28.6.2025. и да у јеку припрема, рецимо 15.6.2025. у Београд стигне оптужница ЕУРОПОЛа против Андреја Вучића, Дарка Глишића или неког таквог. Мислите да је немогуће?
Сетите се 2020. када су Вучић и Тачи требали да лете у Вашнигтон да тамо са Трампом потпишу споразум, а онда неколико дана пре тога Тачи бива ухапшен због ратних злочина.
Иначе, овај механизам притиска није нека новина. Сетимо се да је Слободан Милошевић потписао уговор о оснивању Хашког трибунала, те да је Слоба у Хаг послао и неке оптуженике попут Дражена Ердемовића. Међутим, како је време одмицало притисак је био све већи јер су почели да траже Аркана и екипу, а власт није имала снагу да то уради и кренула је потпуна агонија режима, али и читаве државе. На крају је сам Милошевић завршио у Хагу. Мени све ово са ЕУРОПОЛом личи на ту причу са трибуналом за ратне злочине, јер деведесетих су ратови на Балкану били светска тема, данас је то „Балкански картел“ стим да су исти људи и у ратовима и у картелу.
