Прочитај ми чланак
Настојања Србије да по сваку цену избори чланство у Европској унији су потпуно беспотребна, с обзиром на то да је велико питање колико ће та организација још постојати.
Оваква порука се јасно намеће из најновијег извештаја Института за истраживање трендова у Њујорку, у који је увид имала и редакција „Србин.инфо“. У последњој анализи директор ове угледне организације др Џералд Селенте највљује црне дане за ЕУ, али и подручје Балкана, које ће поново бити поприште међунационалних сукоба.
– Више није питање да ли ће се Еурозона распасти, већ само када. Док се у медијима у претходном периоду упорно сервирала прича како криза само што није прошла, и то од људи који су је и изазвали, ми смо упозоравали управо на ово што се сада дешава. У више наврата смо тврдили да је заблуда да ће такозвани спасоносни пакети за помоћ Грчке уродити плодом. Упумпавање новца насталог од „ваздуха“ у пропали систем је као да у већ слупана кола уграђујете кочнице.
Другим речима, дошли смо до тачке без повратка, када узалудне мере које се предузимају само на тренутак могу да олакшају ситуацију, али неће дати никакве резултате. Када дође до пуцања „мајке свих балона“, то ће дефинитивно означити крај до сада познатих економских активности у развијеном свету. Велико је питање шта ће после таквог сценарија остати од Европске уније и да ли ће уопште она и преживети. Не видим интерес Србије, па ни било које друге државе да настави са евроинтеграцијама – објашњава Селенте.
Економски пад Запада неће заобићи ни земље БРИКС-а.
– Кина ће продавати мање робе на Западу, а Русија природне ресурсе. Ипак, тежња Москве за политичким и економски савезом на простору бившег СССР-а у виду Евроазијске уније даће резултате. Русија има велике шансе да поврати утицај и доминацију и у источној Европи, без обзира на то што се чланство у ЕУ и НАТО намеће бившим комунистичким државама. Сигурно је да и Србија спада у сферу руских интереса и да ће управо преко Београда, Русија желети да прошири утицај у Европи.
Ипак, Москва ће се на Балкану наредних година борити са још неколико утицаја: америчким, немачким и турским.
– Заправо сви су они мање-више амерички, али не треба занемарити све веће апетите Немачке. Такође, повратак Турске на Балкан је једна врста компензације Анкари због тога што је Берлин и Француска не желе као чланицу ЕУ. Сигурно је да светске силе неће одустати у намери да прошире или задрже утицај на територији бивше Југославије.
Селенте подсећа да је Балкан прошао кроз тежак период, али да су САД и ЕУ својим погрешним одлукама створиле привидан мир са много нерешених питања.
– То је јасно види на Косову, у Македонији и Босни и Херцеговини. Наметнуте границе само су донеле привремено затишје, са много нерешених питања. С обзиром на то да је економска криза нарочито погодила недовољно развијене државе Источне Европе, на површину ће испливати и остали проблеми. Плашим се да би у региону могло да дође до јачања екстремизма и сукоба.
Нови талас кризе неминовно ће донети Србији проблеме.
– Србија не може да избегне судбину осталих источноевропских земаља – каже Селенте. – Оно што можете да урадите је да смањите државне трошкове што је више могуће, да се не задужујте код ММФ-а и да улажете у пољопривреду и производњу здраве хране. Обичан човек, не само у Србији, већ и у целом свету, би требало да постане што је више могуће независтан од система, односно да самостално узгаја сопствене намирнице и енергенте.
И у Србији се, баш као и у другим европским земљама, најављује подизање пореза (ПДВ на 20 одсто).
– У време када незапосленост достиже рекордни ниво, европске владе појачавају напоре како би извукле новац за покривање фискалних потреба. Значи, наставак пљачке малог човека да би се у кризи нахраниле велике рибе. Када човеку узмете све, он је спреман на све. Праве демонстрације настају када средња класа постане револуционарна. Европу и Америку тек очекују велики социјални немири – констатује Селенте.
Кроз историју су велике економске кризе решаване великим ратовима. Селенте упозорава да на врхунцу кризе можемо да очекујемо и да америчка влада поведе нацију, али и остале партнерске земље, у неки нови велики рат.
– Други светски рат је био излаз из велике депресије. Данас су нуклеарно и оружје за масовно уништење донели неку врсту војног баланса. Надам се да владарима света, које највише занима профит, неће бити у интересу да униште модерно тржиште од кога и зарађују. С друге стране, сигурно је да ће се водити ратови против неразвијених земаља. Пре само сто година на планети је живело 1,5, а сада 6,3 милијарде људи. Неминовни су сукоби за преостале ресурсе.
МЕДИЈИ
У каквом стању су данас „мејн стрим“ (режимски) медији, Селенте објашњава на примеру одлуке Барака Обаме да подржи истополне бракове.
– На страну то што телевизије и новине у власништву држава и великих корпорација без престанка извештавају о „резултатима“ борбе против кризе од стране политичке олигархије или „праведним побуњеницима“ у арапским земљама. Мени је невероватно извештавање о одлуци Обаме да подржи геј бракове. Данима смо после те одлуке, из сата у сат, могли да гледамо специјалне емисије. По начину извештавања, човек би лако могао да закључи да је то већи догађај од слетања човека на месец или пада Берлинског зида – саркастичан је Селенте.
ВЕЛИКИ УГЛЕД
Иако је оштар критичар америчке домаће и међународне политике, Џералд Селенте је стални саговорник највећих америчких и руских ТВ станица и штампаних медија, као што су Си-Ен-Ен, „Њујорк пост“, „Ју-Ес-Еј тудеј“, „Раша тудеј“…
– Када људи гледају ка будућности, они је несвесно обоје, односно виде је кроз своје жеље и идеологију. То није случај са нама. „Тренд рисрч“ прати више од 300 различитих друштвених, економских и политичких категорија и сагледавамо ствари какве јесу, не какве желимо да буду – истиче Селенте.
Распад Совјетског Савеза, рецесија у Азији 1997, велики пад руске привреде 1998. године (неколико месеци уочи НАТО бомбардовања Југославије), непрекидни терористички напади ирачке гериле после смене Садама Хусеина, само су неки од трендова, које је овај доктор политикологије на време препознао у претходне три деценије.
Са својим тимом стручњака, Селенте је још 2005. године упозорио на крах тржишта некретнина у САД, који ће и довести до светске кризе…
КО ЈЕ КРИВ ЗА КРИЗУ?
Када су својевремено медији у Америци известили да је пад кредитног рејтинга САД изазвао нови талас кризе и потресе на берзама, Џерлад Селенте се само насмејао.
– Говорити да је пад кредитног рејтинга САД изазвао кризу је као да кажете да је Сарајевски атентат Гаврила Принципа изазвао Први светски рат. То је само повод, а прави разлози леже у начину рада Федералних резерви САД, које су од Конгреса добиле незамислива овлашћења и тако постале „Вашингтон уместо Вашингтона“. Криза се појавила још почетком 2000. године, али су тада Федералне резерве, уместо да дозволе банкрот одређених банака и тако спасу економију, упумпале трилионе долара, дозволиле ниску каматну стопу и створиле „балон“ на тржишту некретнина.
Алексеј Димитријевић
