Прочитај ми чланак
(Срђан Секулић)
Поводом кажњавања тројице српских младића из Вуковара који су се сликали са српском заставом.
Поново је православни Бадњак био једна од главних тема у хрватским медијима. Обично су те теме везане за неки немили инцидент који увек засени значај овог празника и оног који долази након њега.
Главна вест је свакако била да је на тај дан, а неколико дана пред други круг председничких избора у Хрватској, сада већ бивши председник Републике Хрватске Иво Јосиповић, на пријему у Српском народном већу у Загребу, пронашао златник. Онај ко пронађе златник или новчић у чесници, по веровању требао би имати среће у наредној години, али Јосиповићу није био од велике користи барем не на политичком плану.
Други догађај о којем су готово сви писали и говорили је фотографија тројице младића који су се на улазу у Вуковар, поред табле сликали са српском државном заставом. Та фотографија најпре је осванула на друштвеним мрежама, а потом дошла и до медија, да би преко њих реаговала и полиција која је због ове фотографије прекршајно казнила тројицу младића наводећи у свом саопштењу да су се фотографисали с недозвољеним обележјима за Републику Хрватску и да су на друштвеним мрежама објављивали непримерене ко-ментаре.
Познато је да Срби у Хрватској имају своју заставу, грб и химну. Застава је српска тробојка без грба и као таква може се истакнути једино ако се уз њу налази и застава Републике Хрватске. Срби имају и свој грб, који није истакнут на застави и који је мање у употреби, док за своју химну користе српску државну химну „Боже правде“.
Сви други симболи по закону Републике Хрватске су ван употребе и као такви су неприхватљиви. Па тако и српска државна застава. Исто правило важи и за заставе других држава осим ако оне нису део неког протокола или манифестације, имала она политички, кулутурни, спортски или било који други карактер.
Међутим, ово правило није за све исто. Наравно да ће истицање српске државне заставе изазвати буру јавности у Хрватској, док нпр. неко слободно може проћи центром Загреба огрнут заставом било које друге државе, а да то нико неће ни приметити. Имао сам прилику, и то у Вуковару, да прошле године пре финала светског првенства у фудбалу у којем је играла Немачка, на једном аутомобилу видим истакнуту малу немачку заставу. Не знам да ли је власник тог аутомобила немачке националности, али знам да у медијима слика тог аутомобила није објављена и да полиција његовог власника није казнила. Да се неко којим случајем провозао аутомобилом са малом српском тробојком можемо само претпоставити шта би било.
Такође, својевремено док сам пре десетак година играо фудбал за један локални фудбалски клуб, на утакмици против клуба који је долазио из места са већинским мађарским становништвом, њихови навијачи су дошли са мађарском државном заставом, док два полицајца присутна на утакмици нису уопште реаговали због тога. Нама то није сметало нити се из клуба неко због тога жалио, али сви смо се питали шта би се десило да су наши навијачи на исту ту утакмицу дошли само са српском тробојком.
Исто тако, јавност није реаговала ни када су у новембру прошле године кроз Ласлово (недалеко од Осијека) дефиловали хрватски и мађарски националисти, припадници Хрватске чисте странке права и мађарске странке Јобик који су на челу колоне имали истакнуту мађарску заставу и заставу која неодољиво подсећа на ону из времена НДХ (са почетним белим пољем на грбу). Дакле, без хрватске државне заставе.
О истицању симбола тоталитарних режима не вреди ни говорити. Симболе усташке Независне државе Хрватске користе чак и неке политичке организације док су многе интернет презентације пуне фотографија и коментара који величају поглавника и његову творевину. О овом се мало пише, а још мање кажњава иако није по закону.
Очигледно је да живимо у друштву у којем су као по Џорџу Орвелу сви равноправни само су неки равноправнији. Јер, треба то отворено рећи, оно што неки Србин каже или уради, а могло би бити на ивици закона, одјекнуће у јавности као бомба, док ће за поступке сличне природе или чак још горе од стране припадника неких других националности, а поготово већинског хрватског народа, то проћи без коментара.
Закон вреди за све, али очигледно је да нисмо сви једнаки пред њим. Ако су они младићи кажњени због непримерених коментара на друштвеним мрежама, зашто нису кажњени и они који су испод њихове фотографије објављене на разним интернет форумима и порталима постављали разне непримерене коментаре и позиве на линч? Уосталом, ако ћемо по закону, можемо се питати и где је ћирилица на оној табли на улазу у Вуковар?
