Прочитај ми чланак
О “сивој економији” и њеном сузбијању слушамо већ 15 година од стране сваке власти. И свака власт покушава да се избори са овом “сивом немани”! Али безуспешно!
А можда се заправо нико није ни борио против ње, већ су ову “неман” хранили и гојили свих ових година. Један од облика сиве економије је свакако рад на црно.
Ово је чест пример у Србији. Радник ради, а за њега се не уплаћују доприноси, или као што се то каже “није пријављен”. Од уплате пореза и доприноса, радник би требао да има обезбеђено здравствено осигурање, социјалну заштиту, пензију, безбедност и слично.
Да ли радник у Србији има све ово?
Здравствено осигурање има као и да нема! Ако хоће да се лечи мора да подмићује лекаре, да купује лекове (јер ретко може добити бесплатне лекове) … а о квалитету здравствене услуге да и не говоримо!
Пензија? Чему радник да се нада, када се сваке године помера старосна граница за одлазак у пензију? А сад се још и смањују пензије да би се попунио буџет …за некога.
Безбедност? У земљи где се отимају тек рођене бебе од мајки у породилиштима, где медијски моћници некажњено пролазе чак и због убиства, где се у највећим акцијама полиције против организованог криминала заплени свега неколико вагица! У Лазаревцу грађани сами покушавају да се боре против дилера дроге не би ли заштитили своју децу … док им дилери отворено прете. Примера има много.
Социјална заштита? Смањују се накнаде за породиље док нас “пустоши” бела куга!?!
Ако тако посматрамо ствари, заиста је мало разлога зашто би неко уплаћивао порез и доприносе за запослене, када за узврат од државе може да очекује једно велико НИШТА!
При том су мала породична предузећа највише на удару државе! Власт ће учинити све да наплати своје дугове и да узме онолико колико јој треба!
Смањиће или укинути накнаде породиљама, смањиће плате и пензије, повећаће ПДВ, повећаће акцизе, порезе, надокнаде, дажбине … и разне друге намете?
Ниједна власт до сада није предложила растерећење послодаваца кроз смањење пореза и доприноса или друге мере које би имале за циљ да растерете привреду и породични буџет, уместо да га увек изнова оптерете новим и већим наметима.
“Рад на црно” је последица лоше привредне политике, и не одговара никоме.
Радници би желели да буду пријављени највише због осећаја сигурности, могућности да планирају будућност. Послодавцима би свакако више одговарало да не морају да стрепе од инспекција и да плаћају казне држави, а држави опет не одговара јер остаје без прихода у буџету.
Шта би се заиста десило када би држава смањила порез и доприносе на износе који би били прихватљивији за послодавце?
Многи би прокоментарисали да у том случају не би било довољно новца за финансирање здравства, просвете, безбедности (плата у просвети, здравству, пензија, плата полицајаца, војника и сл).
У питању је само проста рачуница. Јер ништа + ништа =НИШТА, а нешто + нешто = НЕШТО, а НЕШТО је ипак веће од НИШТА! ( НЕШТО> НИШТА)
Ниједна власт није предложила смањење пореза на добит, каматних стопа банака …. и заиста … шта би са оним смањењем цене струје које је спомињано у предизборној кампањи СНС-а?
Често слушамо оцене економиста како ће услед ко зна ког по реду поскупљења горива или струје скочити и цене основних животних намирница!
Па зашто држава по истом принципу не може да утиче на смањење цене струје или горива? Зар по истој логици не би дошло до смањења цена тих истих животних намирница?
Само акцизе на гориво износе око 50 динара по литру!!! Замислите шта би се десило када би власт укинула акцизе на гориво? Колико би многа предузећа уштедела новца? А колико грађани? Какав би ефекат ово умањење цене имало на цену коштања производа у Србији?
Зар то не би омогућило повећану потрошњу која треба да обезбеди и покретање привреде?
Порез на додату вредност, ПДВ?
ПДВ је пребачен на леђа потрошача, обичног грађанина Србије? Колико растерећење би било за породични кућни буџет уколико се умањи стопа ПДВ-а?
Сведоци смо све честих штрајкова запослених из полиције, здравства, просвете због малих плата, а при том се плате додатно смањују.
А шта би било када би држава мерама смањења пореза, акциза, а опет повећањем царина на увоз робе, дала привреди шансу. Да ли би по истој логици малопродајне цене пале, трошкови се смањили?
Да ли би у том случају полицајци, лекари, просветари, пензионери са истим оваквим платама могли лакше да живе?
Док хрлимо у Европску унију по сваку националну цену, и пред нас се пласирају слике бољег живота, америчког сна, зарада од неколико хиљада евра … ми тонемо све дубље и дубље … у понор сиромаштва и немаштине!
Сива економија се не може искоренити све док се на прво место не поставе интереси грађанина Србије … тачније циљеви и интереси ПОРОДИЦЕ!
И сама Власт говори о смањењу расхода у циљу растерећења буџета! Па зашто Власт не би на прво место размишљала о растерећењу ПОРОДИЧНОГ буџета.
Насупрот општеприхваћеном сну о повећању зарада, могуће је урадити и нешто друго! СМАЊИТИ цене и оптерећење како послодаваца и привреде, тако и породичног буџета. На истим основама повећати јавну потрошњу и дати замајац привреди.
Само Власт која брине о својим грађанима може успешно да се избори са сивом економијом. Тим бауком који је често један од главних криваца за ситуацију у којој се налазимо.
Ово није та Власт!
(Двери – Бранислав Пеић)
