Pročitaj mi članakPredsjednik SO Berane Goran Kiković, posjetio je u Beogradu u prostorijama Skupštine Republike Srbije, predsjednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije mr Ivana Kostića i zamjenika predsjednika tog Odbora Miodraga Lintu, inače predsjednika Saveza Srba u Regionu.
Костић и Линта подржали на отварању конзулата у Беранама.У Скупштини Србије. С лијева на десно :Миодраг Линта, Бранислав Оташевић, Горан Киковић и мр Иван Костић.
Предсједник СО Беране Горан Киковић, посјетио је у Београду у просторијама Скупштине Републике Србије, предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије мр Ивана Костића и замјеника предсједника тог Одбора Миодрага Линту, иначе предсједника Савеза Срба у Региону.
Састанку је присуствовао и предсједник Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине књижевник Бранислав Оташевић.
Они су овом приликом разговарали о положају и правима српског народа у Црној Гори а поготову у Беранама, имајући чињеницу да Срби чине апсолутну већину становништва ове општине и о идеји око формирања конзулата Републике Србије у Беранама.
Предсједник Костић и његов замјеник Линта су с овом приликом и званично у Скупштини Србије подржали иницијативу коју је предложио предсједник СО Беране Горан Киковић, да се у Беранама отвори конзуларно представништво Републике Србије.
Заједнички су констатовали да је ова идеја је стара још из времена када је предсједник Србије, Томислав Николић, добио повељу почасног грађанина Берана у јулу прошле године и он је ову идеју подржао и предсједник Николић.
Костић овом приликом информисао Киковића о његовим активностима и о томе да је обавијестио надлежни матични Одбор за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, и да ће поводом тога имати сједницу Одбора на којој ће донијети одлуку и исту је прослиједити влади Србије која је и надлежна да донесе коначну и упознао госте да је о томе информисао Министарство Иностраних Послова Републике Србије.
Киковић је упознао Костића и Линту да би отварање конзулата Републике Србије у Беранама било вишеструко оправдано не само из историјско-културних разлога, већ да овај предлог има и економску оправданост и те не само за Беране већ и за сјеверни дио Црне Горе.
Костић и Линта су се сложили са таквом констатацијом, истичући да су се искрено заложили да се назначена идеја преточи у дјело, тим прије кад се зна да велики број људи са простора Васојевића и сјеверног дијела Црне Горе живи у Србији и да је потребно обострано повезивање.
Предсјеник СО Беране Горан Киковић је том приликом информисао домаћине о ситуацији у Црној Гори и том приликом је истакао следеће чињенице: “Ако је један народ до те мјере политички и национално обесправљен и изложен свакодневним притисцима и шиканирањима, као што су то Срби у Црној Гори, онда је стварање што чвршћих веза са матицом, односно државом Србијом и њеним институцијама једини спас.
Србија има амбасадора у Подгорици. Србија има Конзулат у Херцег Новом, гдје Срби са приморја покушавају да остваре своја и права својих породица. Несређени односи по питању држављанстава између Србије и Црне Горе, довели су до тога да је институционална заштита Срба у Црној Гори од стране Србије нешто већа од статистичке грешке и да је један конзулат ко ниједан, односно да се хитно мора отворити Конзулат Србије на сјеверу – у Беранама.
Надам се да нема много оних који ће се зачудити мојем предлогу, имајући у виду неспорне историјске чињенице, тј. да исти има армирано бетонску подлогу у здравом разуму.“
Треба посјетити јавност да је предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије мр Иван Костић прије два мјесеца посјетио СО Беране и предсједника Горана Киковића и том приликом подржао идеју да се формира конзулат у Беранама.
Није на одмет приказати овом приликом аргументе новинара и писца Рада Живковића око формирања конзулата у Беранама, он пише следеће : “ Још 1219.године, Свети Сава је на овом простору, у мјесту Будимља (данашњем предграђу Берана) основао једну од првих српских епископија, тачније четврту, са епископским троном у Манастиру Ђурђеви ступови, задужбини Првослава Немањића, сина жупана Тихомира, Немањиног брата.
Будимљанска епископија је нешто касније подигнута на ниво Митрополије, али је угашена 1648, када су Турци живог одрали будимљанског митрополита Пајсија. Епископски трон је остао упражњен пуних 350 година, да би 04. Августа 2002.године поново била обновљена, када је устоличен високопреосвећени владика Јоаникије Мићовић.
Дакле, има ли чвршћег доказа и јачег свједока од поносних и пркосних Ђурђевих ступова, који ево више од осам вјекова свједоче о битисању, борби, муци и невољи Срба на простору Старог Раса или Старе Србије.
Наведени српски етнички, духовни и културни простор, са старосједелачким српским становништвом из Шекулара, населили су Васојевићи, Кучи, Братоножићи, Пипери и друга српска племена из Брда, измијешали се, ородили и изњедрили потомке на понос српском роду. Да се Србима добро не пише показали су Берлински конгрес и Санстефански споразум, гдје су велике силе одлучиле да отму поједине српске територије и припоје их другим земљама.
Неколико година касније та ће судбина задесити и територију Старе Србије, која великим дијелом припада Црној Гори. Беране никада није било Црна Гора до 16. октобра 1912. Године. Црна Гора, а посебно не ова Милова, није земља коју воле и поштују Срби . За њу се не навија, посебно не када се у спортским аренама сусретне са Србијом.
Овдје се слави сваки успјех ,,орлова“, масовно се излази на улице, слави се Српска Нова година, тугује се после било ког српског пораза. Иако опустошени тродеценијском владавином Мила Ђукановића, Беране, Андријевица, Бијело Поље, Мојковац и Колашин, поднели су највећи терет и пружили уточиште нашој српској браћи са Косова и Метохије, која су избјегла арнаутске каме и која су се трајно настанила на овом подручју.
Једном ријечју, на сјеверу данашње Црне Горе живи толики број Срба да се питање отварања Конзулата може тумачити плеоназмично, односно да држава Србија мора и треба да отвори ту дипломатску институцију и заштити и помогне сопствени народ.
Зар у исту раван стављати Србе, који, упркос систематском уништењу, чине 32 посто становништва окупиране Црне Горе, са Хрватима (који имају Конзулат у Котору), који чине веома мали проценат становништва или можда све оно што важи за остале народе не важи за Србе ?
Али, кључни проблем у реализацији ове идеје се налази како у недемократској држави остварити демократска права? Србија се са Милом прегањала годинама око отварања Конзулата у Херцег Новом, са Загребом се договорио за Котор између два залогаја пршуте и толико гутљаја вина.
Мржња и инат једног човјека, према једном народу, доћи ће до изражаја и у овом случају, осим, ако се до објављивања овог текста не деси неко чудо и западне агентуре, у некој новој геостратешкој подели карата, не пусте низ воду последњег европског диктатора.
Шта год да се деси Србија више не смије да гледа скрштених руку шта јој се ради са њеним народом у Црној Гори. Српске странке морају тражити хитан састанак са премијером Србије Александром Вучићем и изложити му све аргументе, па и ове горе изречене, да је положај Срба у Црној Гори катастрофалан и очајан, а да ће бити ускоро и безнадежан уколико не дође до институционалне заштите Срба.
Већа ангажованост амбасадора, који има Уставну обавезу да успоставља јаке везе са Србима у држави где обавља функцију, ефикаснији рад конзулата у Херцег Новом и отварање Конзулата у Беранама, знатно ће оснажити положај Срба у Црној Гори и показати да њихова борба није узалудна, а Влада Србије показати да води рачуна о сваком припаднику свога рода у земљи обесправљених и понижених.“ – написао је измеђуосталог Раде Живковић, новинар и писац из Београда, који је искрено подржао идеју о отварању Конзулата Србије у Беранама.
