Pročitaj mi članak

Dva Aleksandra i lubenice: Slučajnost ili proverena taktika? (FOTO)

0

Sudeći po Instagram profilu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na putu je da postane 'food bloger'. Poslednja u nizu fotografija na kojoj na terasi zgrade Predsedništva jede lubenicu izazvala je pažnju javnosti, te mnogi zastupaju stav da Vučić na sve načine pokušava da sebe predstavi kao normalnog čoveka. Ipak, postavlja se pitanje, otkud predsedniku ideja da odjednom bude tako običan, čovek iz naroda? Čini se da smo tu misteriju rešili. Aleksandar Vučić doslovno rečeno - kopira druge predsednike, i to ne bilo koje.

Конкретно “фору” с лубеницом он је могао да украде од председника Белорусије, Александра Лукашенка, али та сличност двојице лидера није једина.

На друштвеним мрежама масовно се дели фотографија дотичних на којима позирају с лубеницама.

Многи корисници Твитера приметили су да Лукашенко сам сече лубеницу, за разлику од Вучића, који на тераси, на сунцу, у дугим рукавима, седи за столом препуним папира и позира док “чачка” лубеницу виљушком.

Али, постоји једна цака или ће пре бити доказ, да Александар Вучић све више иде стопама лидера Белорусије. Наиме, Лукашенко је лубеницу секао још 2018. године, а Вучич је, по свему судећи, чекао да се то заборави, па да се на бостан “баци” и он.

Ипак, није то једино што повезује Лукашенка и Вучића.

Рекло би се да је 2020. година убедљиве победе за два Александра.

Белоруски Александар је победио на изборима одржаним у недељу, а централна изборна комисија саопштила је да је освојио шести мандат са 80 одсто гласова.

Одмах након прелиминарних резултата, грађани Белорусије изашли су на улицу, незадовољни ауторитарном Лукашенковом владавином дугом 26 година.

Подсећања ради, Лукашенко је на првим изборима 1994. године тек у другом кругу савладао Вјачеслава Кебича. На изборима 2001. године освојио је 77,4 одсто, 2006. године 84,4 одсто, 2010. године 80,4 одсто, 2015. године 84,1 одсто гласова.

И упркос речима опозиционих кандидата да његова владавина нема легитимитет, Лукашенко је остајао неприкосновени лидер Белорусије. Нешто слично овдашњим приликама.

“Александар Вучић – за нашу децу”, како је гласио назив листе коју је председник СНС и Србије представљао, освојила је 188 од 250 мандата у Скупштини Србије, а у изборној ноћи Вучић је изјавио “да су напредњаци добили огромно поверење народа, највеће икада у Србији”.

Затим следе протести. Грађани Србије незадовољни борбом државе са коронавирусом, али и изборним резултатима, почетком јула изашли су на улице Београда и других градова широм Србије, како би режиму Александра Вучића рекли – не. Уследила су брутална батињања демонстраната, мирних пролазника и новинара. Полиција је бацала сузавце, тукла кога је стигла, а председник и њему блиски сарадници из бранше, протесте су оспоравили и на крају угушили.

Ликашенко се ових дана суочава са истим гневном народа. Незадовољни његовом ауторитарном владавином Белоруси већ четврто вече заредом излазе на улице, полиција их брутално бије, али они не одустају.

Ни контрола медија српском и белоруском Александру није страна. Наиме, Лукашенко конторлише малтене све медије у Белорусији, те је до информација у вези протеста који се тренутно одржавају, тешко доћи. Интересантно је како је за време протеста у Београду, на Радио телевизији Србије пуштен филм о Џеки Чену. Још интересантније је то, што је прво вече протеста у Белорусији на државној телевизији пуштен прилог о животињама. Дакле, нема дилеме да државне телевизије, али и многе приватне, како у Србији, тако и у Белорусији, извештавају у корист оних на власти, а Џеки Чен и прилог о животињама, у тренуцима када народ исказује своје незадовољство режимом, а улице горе, јасан су доказ.

Два Александра, две лубенице, избори, протести и незадовољни грађани који више не желе да манипулишу њиховим животима, нису случајност.

За крај, поставља се питање – да ли нас чека иста судбина са српским Лукашенком? Да ли ове сличности нису довољне да закључимо у ком се правцу крећемо, или ћемо да сачекамо још неколико избора да то коначно схватимо?