Прочитај ми чланакАмерички магазин "Атлантик" објавио опширну анализу са драматичном објавом: "Амерички век" је завршен, а крај те доминације описан је кроз Ричарда Холбрука.
Човек који је водио америчку спољну политику у овом делу света током 1990-их поново је споменут у контексту Косова, када је бивши главнокомандујуц́и америчке војске у Европи Бен Хоџис Србима и Албанцима поручио: „Треба вам нови Холбрук“, преноси Спутњик.
Пре нешто више од месец дана, утицајни амерички магазин “Атлантик” објавио је опширну анализу са драматичном објавом: “Амерички век” је завршен. Оно што је интересантно, оцењује Спутњик, је то што је аутор те анализе, писац и новинар Џорџ Пакер крај доминације САД описао кроз живот и каријеру управо Ричарда Холбрука.
Пакер пише да је оно што се обично зове „амерички век“ трајало заправо нешто више од 50 година, што је био и Холбруков животни век. Почео је крајем Другог светског рата и бумом који је уследио — стварање Уједињених нација, НАТО-а, ницање глобалног слободног тржишта…
“Наш осец́ај да можемо све дао нам је Маршалов план и Вијетнам, Дејтонски мир и бескрајни рат у Авганистану. Наше самопоуздање и енергија, наш замах и амбиције, наше претеривање и слепило — све је било као код самог Холбрука. Он је био наш човек. Зато причам ову причу”, пише Пакер.
Холбрукова доктрина: Ако ми не урадимо ништа, нико неће
Он подсећа да је Холбрук служио као дипломата у администрацијама свих демократских председника САД, од Џона Кенедија до Барака Обаме, од Вијетнама до Авганистана‚, али га је његов егоизам удаљио од надређених и колега.
Паркер истиче да је Холбрукова доктрина била: ако ми не урадимо ништа, нико други нец́е. Не обавезно силом, него пуном тежином америчког утицаја. А баш то је потврђено у Дејтону, где је он окончао рат и донео несталан мир у Босну.
„Сада када те речи припадају историји и када смо се предали национализму чија ме ружноц́а све више и више подсец́а на балканску политику, требало би да поново посетимо Босну да бисмо видели шта се губи када Америка одлучи да остави свет на миру“, пише Пакер.
Пакер се затим упушта у представљање суштине сукоба у бившој Југославији, чија је поента Срби су лоши момци, чија је “фашистичка војска” покушала да сатре све што није српско у Хрватској и БиХ, а Америка је једина која је то зло могла да заустави, истиче Спутњик.
Милошевић је пио виски, Холбрук се држао ракије
Онда је на сцену ступио нови амерички председник Бил Клинтон, који је, према Пакеровим наводима, био опчињен књигом „Балкански духови“ аутора Роберта Каплана, а у којо је Балкан описан као регион натопљен крвљу прастарих племенских мржњи.
Клинтон у почетку, навооди даље Пакер, није желео да умеша САД у рат у Босни, али је у лето 1994. године, са државним секретаром Вореном Кристофером, поставио Холбрука за помоц́ника државног секретара, са задатком да покуша да заустави рат на Балкану, који је у том тренутку ушао у четврту годину.
„У Милошевиц́евој палати у Београду Холбрук је дочекан као стари другар из кафане. Када је батлер у белом дошао да понуди минералну воду и ракију, Холбрук је питао: ’Могу ли да узмем две?‘, Милошевиц́ је одговорио: ’Амбасадоре, узмите три‘“, препричава овај сусрет Пакер.
Тада су почели преговори око могуц́ег начина да се оконча сукоб. Милошевиц́ је пио виски, а Холбрук се држао ракије.
„Прича, пиц́е и храна потрајали су осам сати. Милошевиц́ је пио све време, мало би га ухватило, па би се отрезнио и тако неколико пута. За то време, Холбрук би само принео шљивовицу устима и једва је лизнуо“, пише Пакер.
Тачан почетак краја америчке доминације
Потом су уследили НАТО удари на положаје Срба у БиХ, Милошевиц́ је одредио преговарачки тим и тако су постављене координате за преговоре у Дејтону. Договор је на крају постигнут, а Холбрук је убележио велику победу.
„Дејтон није обележио нови пут напред у америчкој причи. Пре ц́е бити да је био почетак једног краја“, пише Пакер.
„Према Дејтонском споразуму, у послератној Босни размештени су и руски војници под командом НАТО-а, што је први и последњи пут да се то десило. НАТО се ширио до самих граница бившег СССР-а, а Холбрук се није обазирао на упозорења људи попут Хенрија Кисинџера да би такво понашање могло да подстакне руску параноју“, истиче Паркер.
Он као тачан тренутак од ког је почео пад Америке, навео 1998. годину и скандал са Минуиком Левински, а неуспех послератне Босне Пакер наводи као кључни доказ пропасти Америке.
Америке на Балкану више готово и да нема, пише на крају опширне анализе у „Атлантику“. „После повлачења САД, Босна је постала политички вакуум. Вакуум је полако почела да испуњава Русија“, пише Пакер.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 19, 2019
