ДРАШКОВИЋ: Комунистичке тајне службе су разгневиле младе, Вучић и ја смо заједно!

16:56 12.04.2017.

Деветомартовску буну 1991. године покреће тадашња демократска опозиција, коју предводи СПО, а студенти се придружују након што је режим на демонстранте послао наоружану полицијску силу, а увече, 9. марта, и тенкове ЈНА.

Тада је Србија била у Југославији. Суштински, међутим, и бес нас 9. марта 91. године и бес данашње омладине разјариле су свемоћне тајне комунистичке службе и њихови пропагандни штабови лажи и мржње. Гнев младих који данас демонстрирају усмерен је, такође, против медијских бастиља недемонтираних служби безбедности које врше лоботомију над милионима грађана Србије“, каже за Данас Вук Драшковић, први човек Српског покрета обнове, одговарајући на питање имају ли данашњи протести сличности са оним које је он предводио 9. марта 1991.

Има ли разлике?

– Већ сам споменуо неке разлике. Додаћу и ту разлику да садашње демонстрације организују демонстранти, а не политичке странке. Не знам колико то самоорганизовање преко шароликих друштвених мрежа може да потраје и са каквим исходом.

И ови демонстранти данас траже смену руководства РТС и РТВ. Колике су им шансе да до те смене дође само протестном шетњом?

– Главне ТВ и медијске бастиље данас, ипак, нису под контролом државе, него су под контролом Служби безбедности које су истуриле своје људе као наводне власнике. Тамо се обавља систематично заглупљивање и ослепљивање народа, гажење свих моралних принципа, промовисање злочина и злочинаца за узоре нације, минирање европског друма на коме је Србија.

И сами сте ових дана на Твитеру написали „Онда ЦИА, сада Сорош. Онда Велика Србија, сада Мајка Русија. Изгубљена четвртина века“. Шта сте под тим мислили?

– Да. Сви противници власти овде су, увек, западни плаћеници. Нико овде није никада проглашен за плаћеника служби са Истока, иако је у драматичном нарастању управо та пропаганда. Готово сви заговорници трагичног пројекта Велике Србије из деведесетих сада се огрћу шињелом прикључења Русији. Овде ништа не знамо о Русији, која, такође, демонстрира и тражи демократију, слободу, Европу. Ја сам са том Русијом.

Велики револт међу твитерашима изазвао је Ваш твит: „Ја сам деведесетих плаћао демонстранте, ЦИА ми дала вилу на Женевском језеру. Сада, нови демонстранти, а стари инквизитори“?

– Деведесетих су демонстрирале стотине хиљада, а режимска пропаганда тврдила је да сам ја плаћао све њих, парама ЦИА, и да је ЦИА мени поклонила и вилу на Женевском језеру. Сада финансијер није ЦИА, него Сорош. Исти инквизитори као и пре четврт века, исти рукопис.

Многи су вам замерили што сте са „тим инквизиторима у коалицији“?

– Ти инквизитори су нереформисане и неразвлашћене Службе безбедности из 90-их и њихова моћна мрежа. Нисам са њима у коалицији, него се, колико могу, борим против њих. Александар Вучић је пробудио наду у слом тог Левијатана, када је одлучно заокренуо ка Европи и када је најавио откривање и процесуирање свих злочина Служби безбедности, злочина државног тероризма, од убиства новинара Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића, па до масакра над српским младићима у кафићу „Панда“ у Пећи. Снажно сам га подржао. Снажно сам подржао његову битку за споразум са косовским Албанцима, стратешко помирење и партнерство Срба и Бошњака, економско сједињавање држава насталих на развалинама Југославије. Нажалост, инквизитори о којима говорим спречавају остварење ових великих циљева. Суђење убицама Славка Ћурувије Служба претвара у свој ријалити и ругање жртви. На расветљавању злочина Црвених беретки над српским младићима у кафићу „Панда“ ништа се не ради, а систематски се заташкавају и остали злочини државног тероризма из 90-их. Уместо помирења у региону, пропагирају се мржња, чак и нови ратни планови. Нисам у коалицији са тим злом, али смо сви, нажалост, заробљени у мрежи тог паука који разара Србију.

Поједини аналитичари тврде да су ове демонстрације израз изневерених очекивања у прошлости. Да ли сте Ви могли да урадите више него што сте учинили?

– Медији, несређени бирачки спискови, затворени досијеи Служби безбедности… То су неизлечене рак-ране. Нисмо их могли лечити до пада Милошевића, него после 5. октобра. Тада смо могли све, а није учињено ништа, и то не мојом кривицом. До 5. октобра, док је СПО предводио народни бунт, нисам могао више да учиним у вађењу Србије из јаме. У борби за тај циљ дао сам себе целога, животе најближих, толике жртве и страдања хиљада људи који су ме пратили. Све то, извесно, не би било узалудно, не би прохујало са вихором, да у јесен 2000, после будванског атентата на мене, више од 600.000 људи није напустило СПО и себе, па су гласали за коалицију ДОС – ДБ – Легија.

Делите ли мишљење опозиције да је ова власт главни кривац за демонстрације, јер у току председничке кампање није обезбедила равноправне услове за све, већ је само Вучић фаворизован?

– Делим своје мишљење да је у држави која стреми чланству у ЕУ изборна кампања морала да наликује кампањама у европским државама. Ту нарочито истичем понашање медија. Требало је организовати и ТВ расправе о програмима кандидата, њихове дуеле. У европским демократијама кандидат власти није фаворизован.

Ви сте подржали Вучића и СНС. Да ли и даље остајете при том ставу?

– Све док се Александар Вучић држи европских оријентира има моју подршку, али и противљење свему што те оријентире изокреће у другом смеру. Мислим да таква подршка заслужује поштовање.