Прочитај ми чланакУ лепези тема у емисији Интервју на Балкан инфо, код водитеља Теше Тешановића, др Драган Петровић је највише говорио о даљем заплету по питању Косова и Метохије и покушаја власти у Београду на челу са Вучићем, да постигну тзв. «правно обавбезујући споразум са Приштином».
Да ли ће до таквог споразума уопште доћи?! Очигледно је да су се власти и сам Вучић обавезале према извесним западним цетрима моћи да до таквог споразума дође иако би он био изразито супротан есенцијалним српским интересима. У том правцу највећа препрека на унутрашњем плану би могла да буде Српска православна црква, која никако не би могла да подржи један такав капитулански потез власти.
Заправо, Петровић је указао на неминовност заоштравања односа између власти у Београду на челу са Вучићем, и са друге стране Српском православном црквом, као миленијумском институцијом српског народа, што је процес који је заправо већ започео. Срби у појединим периодима своје историје су веома слабо стајали са поседовањем макар извесних облика државности, а Српска православна црква је стајала уз свој народ, као можда једина институција која им је могла помоћи (Пећка Патријаршија и др.).
Постоје најмање два важна питања због којих ће, по Петровићу, доћи до даљег заоштравања односа између СПЦ и Вучићеве власти: Прво је свакако питање Косова и Метохије, где црква неће моћи подржати, односно мораће се наћи на супротној страни уколико Вучић буде истрајавао, а изгледа да хоће, на тзв. «разграничењу са Албанцима», односно давањем правно обавезујућег споразума Приштини, (уз евентуалну «корекцију граница», што не мења суштину). Други важан моменат разлика између СПЦ и Вучића, је насртај Ђукановићевог режима наметањем Закона о верским заједницама, који је директно уперен против Митрополије Црногорско-Приморске, односно Српске православне цркве. У том случају, а то се у пракси већ види, Вучић неће пружити никакав отпор Ђукановићу по том питању, нити помоћи СПЦ.
Вучић је већ изузетно значајно помогао Ђукановића, против есенцијалних српских интереса и интереса опозиције у Црној Гори, али и интереса Русије, тиме што је наводно «пронашао» доказе и разумевање за измишљени државни удар октобра 2016, на дан црногорских парламентарних избора. То је суштински помогло Ђукановићу да те изборе, који су реално одржани у нерегуларним условима, добије, истина са минималним резултатом, и практично са послаником више, убаци Црну Гору у НАТО, и то без референдума. Потом је председник владе Марковић, рекао да су «морали да убаце Црну Гору у НАТО, иако нису за то имали подршку јавности..».
Српска православна црква, а то се види и из скупова који уз сарадњу са њом држи интелектуална елита (Сланци и др), би могла да буде можда кључни фактор да се осујете, привремено или стално, или бар измене планови о предаји Косова и Метохије, правно обавезујућим споразумом, што би било први пут у историји да једна земља добровољно се одриче своје територије.
Имајући у виду суптилни карактер деловања миленијумске организације као што је СПЦ, већ у изјавама појединих великодостојника њених (Теодосије, Јањић и др.) се види најава таквог односа. Уосталом СПЦ је миленијумском традицијом уз свој народ и у најтежим тренуцима, па би било реално да тако буде и сада, када се поново одлучује о есенцијалним питањима везаним за српски народ.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
