Pročitaj mi članakStudentstki protesti su prerasli u široki društveni pokret koji se slobodno može nazvati srpskom revolucijom mladosti, duha i pameti. Ovo je onaj istorijski trenutak u kojem narod u celini doživljava ogromnu promenu i bukvalno postaje neprepoznatljiv. Primer je recimo Prvi srpski ustanak kojeg je podigla sirotinja raja koja je bukvalno preko noći postala oslobodilačka vojska sa državotvornom energijom.
Махом неписмени устаници су врло брзо дошли на тај ниво свести да схвате да им је у том читавом метжу неопходно да направе школу иако су све време били у животној опасности. Дакле, у том заносу изазваном револуцијом, људи су били и спремни и способни да надокнаде векове и прикључе се тадашњем модерном свету, тврди колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета
Није само историја добар показатељ за опис стања у којем људи могу да ураде ствари које делују немогуће. Свако ко је у животу имао ту срећу да буде заљубљен може да се присети да је у тим тренутцима док је имао лептириће у стомаку могао да уради много. Тај полет, елан и нада у лепу будућност поред некога до кога ти је стало су могући само зато јер мозак сам у тим тренутцима блокира не само негативне мисли и осећања, него и ону дозу свакодневне рационалности која тера човека на стално преиспитивање. Тако рецимо млади заљубљени пар не размишља где ће живети за 5 година, већ му је довољна и клупа у парку. Заљубљенима не смета киша, снег, ветар, јако сунце. Заљубљени се не обазиру пуно на критике, повике, придике, савете већ праве свет за себе и по својој мери.
Мишљења сам да је добар део народа сада управо у фази која се може описати заљубљеношћу. Сви једва чекамо да се видимо на неком од скупова и да једни другима преносимо добре вибрације и наду у боље сутра. Никоме не смета јак ветар, киша, мраз или било која временска прилика и неприлика. Нико не крије емоције него се јавно смеје, плаче, радује, тугује. И оно што је јако важно, скоро па нико се не обазире на приче које долазе са стране што је један од важнијих разлога због којег све ово и изгледа како изгледа и доноси овакве резултате.
Међутим, бројни су олоши који по задатку мраче читаву ситуацију покушавајући да развеју ту позитивну енергију и мисли. Једна група је задужена да прича како људи који излазе на протесте нису једни за друге. Па тако националнима причају о томе да не треба да иду са грађанистима, ЕУ присталицама да не треба са проруским, хришћанима да не треба са муслиманима и тако редом. Они су попут оних који заљубљеном мушкарцу причају да им девојка није преболела бившег, или пак девојци како јој момак шврља.
Друга екипа је задужена да објашњава како ће све да доживи бродолом и да су све љубави тужне на крају. Наводиће сијасет примера из живота и литературе да то покрепе. Њима су слични бројни аналитичари по алтернативним медијима који сваки дан доказују на примерима несупелих протеста да ће и овај бити такав. И коначно, убедљиво најгори, најпокваренији и најопснији су они који сада траже да се јавно изнесу планови што краткорочни што дугорочни. То су они који сваки дан питају шта ће бити 16. марта или пак какво ће бити друштвено уређење након пада власти или да ли се иде ка ЕУ или Русији.
У свакодневном животу пандан овима би били дужебрижници који заљубљени пар свако мало испитују о томе где ће живети, од чега ће школовати децу која у том тренутку још нису ни зачета и бројна слична питања која се у принципу увек некако реше јер је у природи човека да се проблемима бави онда када они наиђу, а не да се убија унапред размишљајући о томе шта све може да се деси у будућности и да већ сада има јасан одговор и план шта и како.
Морамо се сви чувати разних мрачњака. А поготово морамо чувати студенте који су главни разлог ове националне ренесансе и заљубљености. Зато у што врећем броју морамо доћи У београд 15. марта без да тај дан проглашавамо даном Д, већ да се поново видимо и једни другима напунимо батерије за наставак овог маратона у који смо сви заједно кренули. Након 15. доћиће 16. па 17. март и тако редом.
Вучић и његова мафија ће пасти можда и пре објављивања овог текста, а можда и тек крајем ове године. Али извесно је да ће пасти, а да већ сада стање у друштву и држави није исто као што је било и да се никада више неће вратити на оно старо. Примера ради, за ових 100 и кусур дана колико трају блокаде, Вучићева мафија је претрпела штету од више од милијарду евра. То је новац који нису успели да исисају из буџета тако да је то уједно и директна корист коју је држава доживела.
Такође, сваки дан су свађе у картелу све присутније, а они намазанији већ траже неки излаз. Тако је један министар близак Вучићу своју децу већ уписао у школу у Лондону, а један „тајкун“ је хтео да прода свој бизнис странцима и да са тим парама оде ван земље, међутим ухапшен је пре обављања трансакције зато што то није пријавио владајућој породици, а млађи брат има потраживања. Тако да је доста тога на нашој страни, али наравно да још није готово и да постоји опсаност да се нешто лоше догоди.
