Doktor Marko Jakšić iz Narodnog pokreta Srba sa KiM kaže da je na nedavnom sastanku sa predstavnicima Proglasa u Beogradu dogovoren njihov dolazak na Kosovo i Metohiju.
“Да на лицу места виде како овде људи живе, да разговарају с њима. Да чују све о њиховим страховима и стрепњама”, каже Јакшић.
Прича и о томе како су лидер Српског националног форума из Грачанице Момчило Трајковић и он поново задржани на административном прелазу.
“Ја имам 73, а Мома је годину дана старији. Е сад видите, ми у осмој деценији живота смо тако велики народни непријатељи да нас они држе на прелазима. Али Вучић је заборавио да сам ја пензионер. Баш ме брига, могу да чекам и до ујутру”, поручује Јакшић.
Долазили сте у Београд на разговор с представницима Прогласа, међутим, и приликом доласка, али и повратка, Момчило Трајковић и ви сте задржани на административном прелазу.
Више од годину дана то траје. То задржавање траје некад 20 минута, некад сат, два.
Ко вас је задржао господине Јакшићу?
Српска полиција, нажалост. И то је увек по истом шаблону. Паркирајте кола с десне стране и чекајте. И онда ми чекамо, они зову Београд. Кроз то пролазим сваки пут кад долазим да примим пензију на Брњаку. Задржавају ме да не могу да уђем, па ме онда пусте, узмем пензију па се враћам на Косово и опет чекам. Бесомучно малтретирање, али ме не узбуђује превише.
Зашто вас задржавају? Шта вам кажу?
Због нашег критичког става према владавини Александра Вучића, нарочито према његовој косовској политици. Онда је он нашао за модус да нас тако држи на административној линији с обе стране. Рачуна да ћемо ми због тога да се узбудимо, а заборавио је да сам ја пензионер. Баш ме брига, могу ту да чекам и до ујутру ако треба. Рекао сам само Моми Трајковићу ако опет будемо ишли заједно да понесемо по једно ћебе, да можемо мало да дремнемо чекајући да нас пусте.
Шта вам кажу полицајци, зашто чекате?
Кажу да кад нам укуцају број личне карте у систем, пали се црвено. Највероватније су нас ови из БИА ставили на тај списак. Онда зову БИА, па тек кад они кажу пустите их они нас пусте.
Значи и ви сте на овим списковима за вербални деликт Александра Вулина?
Јесмо, највероватније. Али не могу да се жалим на полицајце, они само раде свој посао. Није им пријатно, јер се нађу у чуду. Знају да ми нисмо никакви народни непријатељи. Напротив, боримо се за државу Србију.
Јесте индискретно питање, али кажите нам молим вас колико имате година?
Ја имам 73, а Мома је годину дана старији. Е сад видите, ми у осмој деценији живота смо тако велики народни непријатељи да нас они држе на прелазима. Додуше, за разлику од Северине, полиција нас не испитује шта радимо и где причамо. Него нам само кажу седите ту и чекајте.
У Београд сте дошли да бисте разговарали с представницима Прогласа. О чему сте тачно причали?
На састанку су били, између осталог, професор Правног факултета Миодраг Јовановић, глумац Драган Бјелогрлић, критичар Пеца Поповић, књижевник Гојко Божовић… Разговор је био врло искрен. Ми смо им испричали какво је тачно стање на Косову. Рекли смо им и да у оквиру Француско-немачког споразума који је Александар Вучић прихватио, стоји јасно да Србија прихвата целовитост Косова и сувереност његову. А сад, ово што Курти ради претходних дана с упадом у преостале српске институције на северу КиМ, то је у склопу тог договора. Чини ми се да Аљбин Курти обавља тзв. прљав посао за Вучића. Он се обавезао да укине институције српске државе, да документа српска стави ван снаге… На пример возачке дозволе, српске су престале да важе, а Београд ћути. Онда режим у Београду као напада Куртија, а ништа се не враћа на старо. Тако динар више није важеће платежно средство на северу КиМ, нема више Комерцијалне банке, нема Поштанске штедионице, нема српске поште… Нестају све институције српске државе. То је по мом мишљењу подела улога и рада. Вучић има свој део посла, а Курти свој. Рекли смо им и да је Војску Косова омогућио председник Србије, јер су посланици Српске листе дали кворум за седницу на којој је мењан Устав и дозвољено њено формирање. Изградња касарни на северу КиМ је омогућена уз помоћ Горана Ракића, бившег председника Српске листе. Он је на Влади Косова гласао да се експропирише земља која припада Србима и да се те касарне ту изграде. Не заборавите да је Александар Вучић позвао на контрамитинг у Београду, и да му је Курти дао 200 аутобуса да превезе овдашње Србе, а да он док они нису ту заузме српске општине. Немогуће је да то није договорено.
Шта су вама рекли људи из Прогласа?
Они сматрају да је главни кривац за овакво стање власт предвођена Александром Вучићем, и да њему Косово служи за опстанак на власти и личну трговину.
Јесу ли вам понудили неки вид сарадње?
Договорили смо се да је ово први корак и да они у догледно време дођу на КиМ, да на лицу места виде како овде људи живе, да разговарају с њима. Да чују све о њиховим страховима и стрепњама. Ми смо се понудили да им будемо домаћини и да прошетају кроз јужну српску покрајину уздуж и попреко.
Верујете ли да ће им то бити омогућено?
Мислим да они нису ни на каквим списковима. Макар нисам чуо, јер ми углавном знамо ко је на њима. Али, знате шта, нек пробају. Ако су на списковима, онда ће бар знати. А ако имате неки циљ, чекате и два сата и четири сата.
Знате ли кад би та посета мога да се реализује?
То би требало да договоре Момчило Трајковић и професор Миодраг Јовановић.
Каква је атмосфера на северу КиМ, након што је Приштина заузела општине?
Пре скоро две године имали смо прилике да видимо да су на наговор Александар Вучића Срби скинули униформе, вратили дуге и кратке цеви и напустили полицију на северу КиМ. Држава Србија их плаћа, али оно што је битно рећи јесте да ти људи највећим делом не живе ту. Ми губимо наш народ на КИМ. А морали су остати ту. Није требало да се деси да изађу из институција, оду за Србију и напусте КИМ. То је нешто што одговара и Вучићу и Куртију. Вучићу одговара ‘нема Срба, нема проблема’, док Курти полази од оног шовинистичког приступа ‘што мање Срба, лакше се прави Велика Албанија’.
Али, шта кажу грађани?
Срби су разочарани, збуњени, потиштени, покисли… Све им се руши. Они су једноставно имали неки начин живота до 2012. године, док Вучић није дошао, а онда је једна по једна институција Србије на северу КиМ почела да нестаје. Оно што бомбама нису могли, сад су урадили. Зато свако гледа како год може да побегне у такозвану централну Србију, боји се да не закасни. Људи већ дају своју децу у основне школе у централној Србији. Влада једна општа конфузија међу грађанима, али они који раде у преосталим институцијама, у здравству, школству, социјали, култури… Они не сме да се буне из страха да не изгубе посао. Зато су им очи уперене у централну Србију, како да оду тамо. А то за време тзв “издајничке, досовске власти” није могло да се деси.