Прочитај ми чланакДоктор Марко Јакшић из Народног покрета Срба са Косова и Метохије каже да је јавна тајна да је бивши председник Српске листе Горан Ракић претучен у Косовској Митровици. Према његовим информацијама, Ракић има прелом руке и велики број шавова на глави и тренутно је на кућном лечењу.
“Е сад, зашто је Ракић добио батине? Могу само да нагађам, а претпостављам да су неки лични односи у питању”, наводи Јакшић за Нову и истиче да је народ гневан на Српску листу.
Дугогодишњи директор болнице у Косовској Митровици говори и о томе каква судбина чека здравство и школство на северу КиМ, зашто Срби више страхују од Заједнице српских општина, него што је ишчекују и објашњава како се у ситуацији без динара, српских банака и робе, сналазе грађани који су остали на Косову.
Овај разговор свакако би требало отворити писмом које сте недавно упутили председнику Србије Александру Вучићу, у којем сте ставку по ставку навели како су текли његови преговори с Приштином и шта смо све за то време изгубили. Шта вас је навело да га напишете?
Знате шта, он стално говори о преговорима у Бечу који су се водили од 2006. до 2008. године. Он каже да смо Слободан Самарџић, Милош Јовановић и ја били на тим преговорима, а онај ко је слушао председника помислио би да смо ми тамо нешто издали и продали. Имајући у виду то како смо се ми понашали заиста у Бечу, али и то каква је с друге стране његова дванаестогодишња владавина и шта је све за то време дао, мислим да је то дијаметрално супротно. Из тог разлога одлучио сам се да напишем то писмо. Нарочито, јер смо ми одбили тај Ахтисаријев план. Нарочито, јер смо ми имали платформу за преговоре, за разлику од њега. Он нема никакву платформу, јер кад би је имао онда не би могао да тргује како хоће и колико хоће. А ми смо свака три месеца у оквиру преговора обавештавали Скупштину Србије. Делегација је била озбиљна, ту су била звучна имена и политичка и стручна. Рецимо, по питању социјалне политике била је Гордана Матковић, Бориса Беговића са Економског факултета смо ту имали, Душана Батаковића, Леона Коена… Целу плејаду стручњака. Зато сам на крају и одлучио да пишем Александру Вучићу и да га подсетим да је кад је дошао на власт имао све, а да је у међувремену све предао Приштини и онда оптужује нас да смо ми ту нешто дали.
Више пута сте у том писму алудирали на то да је Вучић у преговорима с Приштином практично трговао. Мислите ли да је то заиста урадио, да је ту било некаквог његовог личног интереса?
Погледајте само како се човек облачи, како се носи, како се понаша. Само да вас подсетим да је пре неколико година председник Здраве Србије Милан Стаматовић изјавио да су браћа Вучић прославили прву милијарду евра у Бечу. Он је тај који одлучује о свим крупним, важним пројектима. Видимо да нема тендера, нема ничега. Притом стално говори ‘ево, нађите и нешто на моје име’, као да смо луди па да помислимо рецимо да ће ПКБ Београд да преведе на своје име. Он то може да уради на Ал Дахру, а да он фактички буде власник свог тог земљишта. Хоћу да кажем да начин на који Александар Вучић влада показује да је њему пре свега стало до власти, а уз власт иде и новац. Та прича да он од председничке плате може да купи патике од 2.000 евра или одело од 10.000 евра, да има колекцију сатова од којих један вреди 100.000 евра, пада у воду. Доказе о његовој крађи сада немам, али кад буде сишао с власти утврдиће се шта има и колико има. Немогуће је да су сви око њега богати, а само је он поштен.
Једна од главних тема ових дана, о којој се додуше говори само незванично, јесте да је бивши председник Српске Листе Горан Ракић претучен у Косовској Митровици. Да ли имате неке информације о томе?
Па да, он је претучен. То је овде јавна тајна. Указана му је помоћ и пуштен је на кућно лечење. Зашто власт то јавно не призна, то је друго питање. Вероватно зато што је то њихова брука. Углавном, ви знате да сам ја био некада директор болнице и да многе моје колеге тамо раде. Дакле, наш човек је добио батине, има прелом руке и велики број шавова, на глави пре свега. Говори се да су га двојица претукла, али нико не говори ко су ти људи.
У јавности се такође спекулише да су то људи блиски Милану Радоичићу. Знате ли нешто о томе?
Да Милан Радоичић то жели да уради, он би то могао много лакше да изведе у Београду. Е сад, зашто је Ракић добио батине? Могу само да нагађам, а претпостављам да су неки лични односи у питању. Он је дуго био на челу Српске листе, никада ником није помогао, а сигурно је обећавао. Друга ствар, народ је гневан на Српску листу. Имајући у виду да се то дешавало у ситне ствари, један или два сата после поноћи, могуће да је друштво било ‘загрејано’ и онда не треба много повода да дође до туче.
Недавно смо имали вест да српска роба може да уђе на простор КиМ преко једног административног прелаза. Каква је ситуација у српским продавницама, има ли српских производа на рафовима?
Српске робе нема. Основна ствар, кафа. Ја и даље морам у централну Србију да купим српску кафу. Нема ни свињског меса. Али, шта је ту поента? Око 70 одсто робе на КиМ стиже кроз централну Србију. Причам о роби из Хрватске, Босне и Херцеговине, Европске уније… Кад је Приштина забранила српску робу, Србија је требало да примени реципрочне мере. А да је то урадила или бар наплаћивала царину на ту робу из осталих држава, у Приштини бисмо имали побуну, народни бунт. Али Вучић то не ради, јер штити своју позицију. Да не разљути Приштину, ни међународну заједницу. Дакле, камиони са српском робом на том једном прелазу који је отворен стоје данима. Пролазе кроз детаљне прегледе, имате километарске колоне и то је једна врста подсмевања Србији. Резултат је то да у српским продавницама и даље нема српске робе, а у албанским свакако не смеју да је држе.
Како данас живе Срби на КиМ, без динара, без српских банки, српске робе?
Динар се и даље у свим трговинама користи. Ви немате продавницу на северу која не прима динар. У албанским продавницама, у јужном делу, примају динаре. Око 90 одсто трансакција и даље се обавља у динарима. Што се тиче српске робе, ње нема, а ми углавном купујемо производе који долазе из Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Мађарске… Што се тиче зарада и пензија, ја као пензионер сваког 10. у месецу одем до Брњака. Ту је постављен један контејнер, подигнем пензију у динарима, и те динаре овде и трошим. Ту је много већи проблем што су ти контејнери врло примитивни. Држава ништа није уредила да то среди, нема агрегата, често нестаје струја, па падне систем и онда се чека по пет, шест сати. Али, колико год изгледало лоше и тешко, то није разлог да се напусти овај простор.
Шта се дешава са српским полицајцима који су својевремено скинули униформе, да ли добијају плату од Србије, као што им је обећано?
То је посебна прича. По Вучићевим речима, негде око 780 полицајаца је тад скинуло униформе. Ти људи примају плату, то није спорно, али њихов одлазак је закомпликовао живот Срба. На њихова места дошли су Албанци који се понашају као окупатори. Зато имате велики број пребијених Срба, насртаја на наше људе, иживљавања… Вучић је склонио наше полицајце и ослободио простор да и Курти и Свећља могу сваки дан да буду на северу Косова, да се понашају као да је ово њихов ратни плен. То је цела једна бригада наших људи. Знате колико би Куртију требало времена да те људе разоружа? Да су остали на својим радним местима, не би он могао тако да се шепури овде. Зато сам Вучића у том писму питао ‘шта си ти мајсторе добио од тога’?
Верујете ли да је нешто добио?
Гарантовано. Немам доказ, али гарантовано. То што је урадио има своју цену.
За крај, реците шта мислите да ће се десити са школством и здравством?
За нас је овде погибељна Заједница српских општина, јер је то једна велика подвала Србима. Сада је здравство и школство још у систему државе Србије. Директоре болнице и домова здравља поставља Министраство здравља Србије. Влада Србије именује чланове Управног одбора на Универзитету. У случају да се ЗСО формира, све то иде под јурисдикцију ЗСО, која је у оквиру правно-политичког система самопроглашене Републике Косово. На тај начин здравство и просвета прелазе фактички у руке Приштине.
