Прочитај ми чланакТоком недеље пред параду били смо сведоци игре „не дозвољавам!-дозволићеш!“ између вршиоца власти у Србији и колонијалних намесника. Владајућа гарнитура у Србији, својски се трудећи да сачува Александра Вучића од одговорности (мада је главни доносилац свих одлука), „као“ се трудила да институционалним алатима забрани одржавање шетње. Истовремено, страни амбасадори и њихови извођачи радова у Србији су се „као“ трудили да се та парада одржи. У позадини, одвијала се по грађане много битна игра у Скупштини Србије (у вези са Косовом), док су на много места у Београду одржавани догађаји из програма Београд прајда. Игра је била непристојно очигледна, јер је дискусија око тога да ли ће бити шетња или не, одвукла пажњу и омогућила несметано одвијање наведених догађаја.
У тако организованој игри стварао се утисак да се домаћа власт очајнички бори за интересе већине грађана Србије (који су против промовисања хомосексуализма), а да странци хоће да наметну вољу држави, тј. грађанима који су носиоци државности. Оно што је привукло пажњу искусних и мудрих је јавна нелојалност режиму особа које су му до тог тренутка биле беспоговорно лојалне. Истовремено је упала у очи лојалност политичара грађанима Србије који су до тада беспоговорно показивали извршавали свако наређење страних колонијалних намесника. Оку које је видело и срцу које је доживело на стотине издаја, ово није могло промаћи. Међутим, актери и медији су наставили да играју комад, правећи се да је све стварно, што говори о још једном ружном манипулативном аспекту наше свакидашњице.
Најпре су се истакли страни амбасадори који су, упркос ставу МУП-а Србије и судства, наставили да траже одржавање геј шетње и да најављују свој долазак на исту. Послали су писмо, које су потписале амбасаде 22 државе у Србији, у коме изражавају пуну подршку припадницима LGBTIQ+ заједнице, индиректно спочитавајући Србији кршење људских права наведене групације, јер не могу јавно и на улици да илуструју своје виђење сексуалности. Корак даље учинио је и амбасадор САД, који је након сваког „НЕ“ српских институција, давао изјаве медијима у којима је говорио „ДА“. И за лаика је ово очигледно непримерено понашање, а камоли за професионалце који познају правила дипломатског понашања.
Стиче се утисак (али само утисак) да је неко јако добро знао начин размишљања новог-старог америчког амбасадора, односно „каубој“ дипломатију коју практикује, и полако га навлачио у мочвару уништених институција државе и друштва у Србији (чији су аутори агенти коалиције коју његова екселенција предводи).
На страни вршиоца власти у Србији, видело се потпуно расуло у мишљењу и деловању, што је сасвим разумљиво, имајући у виду да су бирани да раде, а не да мисле, јер то у свакој колонији се зна ко чини. Видело се да је све ово давно испланирана намера, али са једном лоше узетом променљивом – реакцијом грађана Србије. Намера је била да се у односима западних држава према властима у Србији три године експлоатише „позитиван“ став политичке групе која врши власт у Србији према западним „вредностима“, а потом да се све то провуче кроз уобичајену шему проигравања народа и заврши се успешно. Тужно је, што тај „народ“, заправо су грађани који су дали пуно поверење Александру Вучићу да управља њиховом крваво стеченом државом и животом или смрћу њихових породица. Велики број грађана му је веровао, а приче о куповини гласова је само покривалица која треба да аболира Александра Вучића од било какве одговорности према тим истим грађанима.
У суштини на површину је испливала ноторна чињеница да вршиоци власти у Србији немају никакав ауторитет у стварима које се тичу грађана Србије, а да амбасадори неколико држава узимају себи за право да јавно, јасно и гласно издају наредбе властима у Србији. Надам се да то успевају према администрацији, а да не успевају исто према полицији, безбедоносним службама и војсци. Кажем „надам се“, а одговор знам.
У тој игри пред грађанима Србије, као у причи о два јарца на брвну, где је сваки хтео и победу и да пређе на другу страну, обе стране су изгубиле и пале у набујалу реку испод. Народу је постало очигледно да је власт у Србији „змај од папира“ и да њихово насилно понашање служи да прикрије ту чињеницу; а да странци, намећући мишљење 0,1% популације остатку од 99,9% популације, немају добрих намера према грађанима Србије. Србија је Европа у правом смислу те речи, и има много шире визуре него оне које се стичу у средини која негује „каубој филозофију“.
Од вршилаца власти у Србији очекивали смо најмање неколико реакција, које су ван политике и сексуалног опредељења, а из домена професионалног пословања и управљања државом које нисмо добили:
а) ДЕМАРШ свим од 22 амбасаде након писма подршке напорима LGBTIQ+ заједнице да одрже шетњу упркос ставу српске јавности и одлуке државних институција.
б) ДЕМАРШ амбасадору САД након изјава у којима најављује одржавање шетње датих медијима непосредно након објављивања одлука институција домаћина.
в) ДЕМАРШ амбасадама Данске, Шведске и Норвешке поводом одржавња НОРДПрајда у Дорћол плацу у петак увече 16. 09. 2022. године.
г) Јасно и прецизно јавно саопштење грађанима – пореским обвезницима Србије са гаранцијама да неће бити одржана геј шетња улицама Београда и позивом да се врате свакодневним активностима.
д) Јавно извињење свим грађанима Србије због непромишљеног политичког чина нуђењем организације Београд Прајда 2022, са смењивањем и удаљавањем из политичког и јавног живота свих одговорних. А због материјалних и других штета, које су проузроковали грађанима Србије (протести, стрес, брига и последице по здравље), смањење стопе ПДВ или укидање пореза на имовину.
ђ) Од јавности очекујемо опомену политичким организација присутним у Скупштини Србије да моментално прекину да заступају интересе странаца и захтев да поднесу извештај о пореклу новца којим финансирају своје активности у Србији.
Од поменутог неће бити ништа, а окупациона власт ће наставити да извршава задатке које им колонијална управа даје. После догађаја из протекле недеље, сви смо увидели да вршиоци окупационе власти у Србији су ништа, „празна пушка“. Празне пушке се боје двојица, кажу у народу. Да ли ће бити „боје се“ или „бојали су се“, зависи од нас.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 19, 2022
