Прочитај ми чланакБалканске земље (укључујући Србију) се налазе пред више изазова, као што су нестабилности у регион чему треба додати мигрантски притисак актуелизован протеклих дана до усијања.
Протести у Црној Гори (заправо величанствене масовне манифестације народа неслагања са наметањем спорног закона упереном против православља), косовски чвор који је жариште које траје, политички пат у вези притиска Сарајева (уставни суд) према Републици Српској, стална криза у Македонији, тешка економска ситуација везана за презадуженост Грчке, само су неки од њих.
Балкан па у извесној мери и остатак Европе се налазе пред великим изазовом, пошто је Ердоган почео да пушта мигранте са Блиског и Средњег истока који се налазе у овој земљи. Мигрантски притисак се посебно развио од 2012. године, а своју кулминацију имао у 2015. години, преко тзв. Балканске копнене руте. Спразумом Ердогана са ЕУ марта 2016, ова рута је примирена, док је тзв. Медитеранска рута остала активна са далеко мањим бројем прилива миграната због појачане контроле Средоземља од стране ЕУ.
Међутим, Ердоган је незадовољан односом са врхом администрације ЕУ, па је део вишемилионске масе миганата у Турској, почела протеклих пар дана да продире ка граници са Грчком и Бугарском. Србија се посебно налази у тешкој ситуацији, јер властпод утицајем глобалистичких центара моћи није спремна да примени тако ригорозне мере у правцу својих јужних и источних граница пред мигрантским изазовом, као што то предузимају остале земље окружења, посебно Мађарска и Хрватска. Томе треба додати да у самој ЕУ значајан број миграната се враћа ка транзитним земљама Балкана, у првом реду према Србији, у којој се већ налази одређени број миграната стациониран у више кампова и смештајних простора од Шида и Суботице, Прешева, Обреновца и др, са чим јавност није довољно упозната.
У Србији је додатан проблем недемократска власт која расписује изборе које добар део опозиције бојкотује, па се очекује да и након тих «Вучићевих избора » ситуацијна остане нестабилна, што ће власт натерати, паралелно са тешком ситуацијом у земљи у фактички свим областима, – да се организују нови избори које би прихватила опозиција.
У том правцу потребно је преко алтернативних медија, јер су фактички све телевизије и штампани медији, контролисани, дакле углавном преко интернета, али и деловањем преко трибина, штампаних материјала, упознавати јавност са изазовима пред којима се налазимо, и потреби тражења адекватних решења у правцу заштите интереса земље и народа.
